Prava iz radnog odnosa u Srbiji 2026: vodič za zaposlene

Radni odnos nije samo plata na kraju meseca, već čitav skup prava koja zaposlenom garantuje Zakon o radu. Ta prava obuhvataju radno vreme i odmore, zaradu i uvećanja, godišnji odmor, bolovanje, zaštitu od nezakonitog otkaza, otpremninu i pravo na sindikalno organizovanje. Poslodavac ta prava može da proširi, ali ne sme da ih sužava ispod zakonskog minimuma. U ovom vodiču dajemo pregled najvažnijih prava iz radnog odnosa u Srbiji, sa upućivanjem na detaljne vodiče za svaku oblast.

Radno vreme i odmori

Puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno. Zaposleni ima pravo na dnevni odmor između dva radna dana, na nedeljni odmor, kao i na odmor u toku dnevnog rada, odnosno pauzu. Prekovremeni rad je ograničen: ne sme trajati duže od osam sati nedeljno, a ukupno radno vreme sa prekovremenim ne sme preći dvanaest sati dnevno. Noćnim radom se smatra rad u periodu od 22 časa do 6 časova narednog dana, i nosi pravo na uvećanu zaradu.

Zarada i uvećanja

Osnovna zarada ne može biti niža od minimalne, koja se utvrđuje na osnovu minimalne cene rada za svaku godinu. Pored osnovne zarade, zaposleni ima pravo na zakonska uvećanja: za minuli rad najmanje 0,4 odsto po godini staža, za prekovremeni i noćni rad najmanje 26 odsto, a za rad na dan praznika koji je neradni najmanje 110 odsto. Donja granica zarade objašnjena je u vodiču minimalna zarada, a ceo obračun sa dodacima u tekstu obračun plate.

Godišnji odmor

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih dana. Bitno je da se zaposleni ovog prava ne može odreći, niti mu se ono može uskratiti ili zameniti novcem, osim u jednom slučaju: ako mu prestane radni odnos pre nego što je iskoristio godišnji, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu za neiskorišćene dane, u visini prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci. Više o tome ima u vodiču o godišnjem odmoru.

Bolovanje

Za vreme privremene sprečenosti za rad zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Za običnu bolest naknada je najmanje 65 odsto osnova, a za povredu na radu ili profesionalnu bolest 100 odsto. Prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, a posle toga fond zdravstvenog osiguranja. Bolovanje se danas vodi elektronski, kako je opisano u vodiču e-Bolovanje.

Probni rad

Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad, koji služi da se proveri da li zaposleni odgovara poslu. Probni rad može trajati najduže šest meseci, a za to vreme i zaposleni i poslodavac mogu da otkažu ugovor uz kraći otkazni rok. Detalji su dati u vodiču o probnom radu.

Otkaz i otpremnina

Radni odnos ne može da prestane bez zakonskog osnova. Poslodavac može da otkaže ugovor samo iz razloga propisanih zakonom, uz poštovanje postupka i, po pravilu, otkaznog roka. Ako zaposleni postane tehnološki višak, ima pravo na otpremninu, koja iznosi najmanje trećinu zarade za svaku godinu staža kod poslodavca. Postupak otkaza objašnjen je u vodiču otkaz zaposlenog, a otpremnina u tekstu otpremnina.

Ugovor o radu i zaštita

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji mora biti zaključen pre stupanja na rad i u pisanoj formi. Ugovor o radu treba razlikovati od ugovora o delu, koji ne zasniva radni odnos i ne nosi ova prava, o čemu više ima u vodiču ugovor o radu vs ugovor o delu. Zaposleni je zaštićen i od zlostavljanja na radu, odnosno mobinga, a postupak zaštite opisan je u vodiču o mobingu.

Sindikat i kolektivni ugovor

Zaposleni imaju pravo da se slobodno organizuju u sindikat, bez ikakvog odobrenja, radi zaštite svojih interesa. Prava iz radnog odnosa mogu se urediti i kolektivnim ugovorom, koji se zaključuje između poslodavca i sindikata i može zaposlenima da obezbedi veća prava od zakonskog minimuma, na primer veći regres, topli obrok ili dodatne dane odmora.

Bezbednost i zdravlje na radu

Zaposleni ima pravo na bezbedne i zdrave uslove rada. Poslodavac je dužan da sprovede procenu rizika, obezbedi obuku za bezbedan rad, ličnu zaštitnu opremu gde je potrebna i preglede gde su propisani. Ako se povreda dogodi na radu ili u vezi sa radom, reč je o povredi na radu, za koju naknada zarade tokom bolovanja iznosi sto odsto osnova, a poslodavac ima i posebnu obavezu prijave. Zaposleni ima pravo i da odbije rad koji mu neposredno ugrožava život ili zdravlje.

Naknade troškova i druga primanja

Pored zarade, zaposleni po pravilu ima pravo i na naknadu troškova, kao što su prevoz za dolazak i odlazak sa rada i troškovi službenog puta, odnosno dnevnice. Mnogi poslodavci, posebno kada je ugovoreno kolektivnim ugovorom ili opštim aktom, isplaćuju i regres za godišnji odmor, topli obrok i jubilarnu nagradu. Pri odlasku u penziju zaposleni ima pravo na otpremninu u visini od najmanje dve prosečne zarade.

Zabrana diskriminacije i jednak tretman

Zabranjena je svaka diskriminacija zaposlenih po osnovu ličnih svojstava, kao što su pol, godine, zdravstveno stanje, nacionalnost, veroispovest, bračni status, političko ili sindikalno opredeljenje. Zabrana važi u svim fazama, od oglasa za posao i zapošljavanja, preko uslova rada i napredovanja, do otkaza. Žene i muškarci imaju pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti. Za zaštitu od diskriminacije postoje i sudski put i pritužba Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Gde potražiti pomoć

Ako smatraš da ti je neko pravo iz radnog odnosa uskraćeno, na primer da je otkaz nezakonit, da nije isplaćena zarada ili naknada, ili da postoji mobing, zaštitu i savet pruža advokat za radno pravo. Za pitanja obračuna zarada i naknada, kao i prijava, nadležan je knjigovođa.