e-Bolovanje: kako se otvara i prati (2026)

e-Bolovanje je elektronski sistem preko kog se danas u Srbiji otvara, prati i zaključuje privremena sprečenost za rad. Najveća promena za zaposlene i poslodavce jeste nestanak papira: izabrani lekar otvara bolovanje u svom računaru, a podaci o tome, kao i doznake, automatski stižu do poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Sistem je uvođen tokom 2025. godine, a od 1. januara 2026. papirna dokumentacija je u potpunosti ukinuta. U praksi to znači da zaposleni više ne nosi nikakvu potvrdu na posao, a poslodavac u svom softveru u realnom vremenu vidi ko je na bolovanju, od kada i koliko se očekuje da traje. U ovom vodiču detaljno prolazimo kroz ceo postupak: kako se bolovanje otvara, kako ga poslodavac preuzima, ko ga produžava, koliko iznosi naknada uz konkretan primer, i kako bolovanje utiče na godišnji odmor i na druge situacije.

Šta je e-Bolovanje i šta se promenilo

e-Bolovanje je softversko rešenje koje na jedno mesto povezuje četiri strane: izabranog lekara, zdravstvenu ustanovu, poslodavca i fond zdravstvenog osiguranja. Do uvođenja ovog sistema, bolovanje je pratila papirna doznaka koju je zaposleni morao fizički da preda poslodavcu, često uz kašnjenja i rizik od gubljenja dokumenta. Sada se svi podaci razmenjuju elektronski, u trenutku kada ih lekar unese.

Za zaposlenog to znači manje obaveza i odlazaka, a za poslodavca brže i pouzdanije informacije. Bitno je naglasiti da elektronske potvrde i doznake imaju istu dokaznu snagu javne isprave kao ranije papirne, pa nema nikakve razlike u njihovoj pravnoj težini. Jedina razlika je u tome što se umesto ručnog nošenja papira sve odvija kroz sistem.

Kako se otvara bolovanje, korak po korak

Bolovanje uvek otvara izabrani lekar, i to tek posle pregleda na kom utvrdi da zaposleni privremeno nije sposoban za rad. Zaposleni ne može sam da otvori bolovanje, niti to može poslodavac. Postupak ide sledećim redom.

Prvo, zaposleni se javlja svom izabranom lekaru, lično ili na način koji ustanova omogućava. Posle pregleda, lekar procenjuje da li postoji privremena sprečenost za rad i, ako postoji, otvara bolovanje u elektronskom sistemu. Pri otvaranju, lekar unosi datum od kog je zaposleni sprečen za rad, dijagnozu u vidu šifre bolesti i procenu koliko će bolovanje trajati.

Pošto se podaci prosleđuju automatski, zaposleni ne mora da nosi nikakav papir poslodavcu. Ostaje mu, međutim, obaveza da poslodavca obavesti da je na bolovanju, jer je uredno obaveštavanje o odsustvu i dalje deo radne discipline.

Kako poslodavac vidi i preuzima doznake

Da bi sistem radio, poslodavac mora da bude prijavljen na softver e-Bolovanje namenjen poslodavcima. Kroz taj softver poslodavac dobija automatsko obaveštenje čim je nekom zaposlenom otvoreno bolovanje, vidi predviđeno trajanje i preuzima elektronske doznake.

Doznaka je izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad i predstavlja osnov za obračun naknade. Sistem doznaku generiše automatski u tri situacije: kada izabrani lekar ne produži bolovanje a osiguranik se ne javi na pregled, na kraju svakog meseca tokom trajanja bolovanja, i kada se promeni isplatilac naknade, na primer kada bolovanje pređe trideset dana. Više o samim doznakama ima u vodiču doznake za bolovanje. Obaveza poslodavca je da te doznake redovno preuzima i da na osnovu njih tačno obračuna naknadu.

Trajanje bolovanja i ko ga produžava

Dužina bolovanja nije neograničena u rukama izabranog lekara. Privremenu sprečenost za rad do trideset dana ocenjuje i vodi izabrani lekar samostalno. Kada bolovanje treba da pređe trideset dana, ocenu o daljem trajanju daje prvostepena lekarska komisija fonda zdravstvenog osiguranja, kojoj lekar upućuje pacijenta.

Kroz sistem lekar može da otvori bolovanje, da ga produži, da ga otkaže ako se zdravstveno stanje popravi, i da ga zaključi kada zaposleni postane sposoban za rad. Ova podela je važna i zbog isplate, jer se baš na granici od trideset dana menja ko isplaćuje naknadu.

Koliko iznosi naknada za vreme bolovanja

Visina naknade zavisi od dva pitanja: zbog čega je nastala sprečenost za rad i koliko bolovanje traje. Za prvih trideset dana naknadu isplaćuje poslodavac, a od tridesetprvog dana fond zdravstvenog osiguranja.

Osnov za naknadu je prosečna zarada zaposlenog iz prethodnih dvanaest meseci. To znači da se naknada ne računa od plate iz jednog meseca, već od proseka, čime se izbegavaju velika odstupanja. Veoma je bitno pravilo da naknada za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se isplaćuje, pa radnik na bolovanju ne može pasti ispod tog praga.

Primer obračuna

Zamislimo zaposlenog čija je prosečna neto zarada u prethodnih dvanaest meseci bila 90.000 dinara, i koji je zbog obične bolesti na bolovanju pun mesec. Naknada od 65 odsto tog osnova iznosi 58.500 dinara za taj mesec. Pošto bolovanje traje manje od trideset dana, isplaćuje je poslodavac. Da je u pitanju povreda na radu, naknada bi za isti osnov iznosila 90.000 dinara, odnosno 100 odsto. Ako bi bolovanje prešlo trideset dana, od tridesetprvog dana isplatu preuzima fond, ali po istom procentu. Kako se naknada uklapa u kompletan mesečni obračun, sa porezom i doprinosima, objašnjeno je u vodiču obračun plate: porezi i doprinosi, a donja granica zarade u tekstu o minimalnoj zaradi.

Posebni slučajevi: povreda na radu i nega člana porodice

Nije svako bolovanje isto. Kod povrede na radu i profesionalne bolesti naknada je uvek 100 odsto osnova, jer je sprečenost za rad nastala u vezi sa poslom. Isti puni procenat važi i u nekim drugim situacijama, kao što su održavanje trudnoće, nega bolesnog člana porodice u određenim slučajevima i davanje organa ili tkiva.

Posebno je čest slučaj bolovanja radi nege bolesnog deteta. Za negu bolesnog deteta mlađeg od sedam godina bolovanje može trajati do petnaest dana po jednoj bolesti, a najviše do šezdeset dana godišnje, uz naknadu od 65 odsto osnova. I ovo bolovanje otvara izabrani lekar kroz isti sistem, a roditelj ne mora da nosi nikakav papir. Trudničko i porodiljsko bolovanje imaju poseban režim isplate, detaljno opisan u vodiču trudničko i porodiljsko bolovanje.

Bolovanje i godišnji odmor

Čest izvor nedoumica je odnos bolovanja i godišnjeg odmora. Ako se zaposleni razboli tokom korišćenja godišnjeg odmora, godišnji odmor se prekida i otvara se bolovanje. Dani provedeni na bolovanju ne računaju se kao iskorišćeni godišnji odmor, pa po isteku bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi sa korišćenjem preostalih dana godišnjeg. Isto pravilo prekida važi i kada do odsustva dolazi zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta.

Obaveze i prava zaposlenog tokom bolovanja

Iako je papir nestao, obaveze zaposlenog su ostale. Zaposleni treba da se javi izabranom lekaru, da obavesti poslodavca da je na bolovanju i da se ponaša u skladu sa uputstvima lekara, jer je svrha bolovanja oporavak. Za vreme bolovanja zaposleni ne sme da radi, ni kod svog ni kod drugog poslodavca, jer bi to bila zloupotreba prava na bolovanje koja može da povuče ozbiljne posledice, uključujući i otkaz.

Sa druge strane, zaposleni ima pravo na naknadu u zakonom propisanom iznosu i na to da mu radni odnos miruje za vreme opravdane sprečenosti za rad. Pravilan obračun te naknade je njegovo pravo, a obaveza poslodavca.

Najčešće greške i nedoumice

U praksi se ponavlja nekoliko grešaka. Prva je uverenje da zaposleni i dalje mora da nosi papirnu doznaku, iako je ona ukinuta. Druga je pogrešno računanje granice od trideset dana, posle koje se menja isplatilac, što dovodi do greške u obračunu. Treća je obračun naknade ispod minimalne zarade, što zakon ne dozvoljava. Četvrta je propuštanje da se zaposleni obavesti poslodavac o bolovanju, jer automatska razmena podataka ne oslobađa zaposlenog obaveze urednog obaveštavanja.

Šta e-Bolovanje znači za poslodavce

Za poslodavce e-Bolovanje znači bržu informaciju, ali i jasnu obavezu: prijavu na sistem, redovno preuzimanje elektronskih doznaka i tačan obračun naknade uz vođenje računa o tome ko je isplatilac za koji period. Obavezu korišćenja softvera e-Bolovanje poslodavci primenjuju od 1. januara 2026, dok preduzetnici koji imaju zaposlene počinju od 1. januara 2027. Pošto se obračun naknade razlikuje od redovne zarade, menja se na granici od trideset dana i mora da poštuje minimalac kao donji prag, ovaj posao za firme i preduzetnike najčešće vodi knjigovodstvena agencija, koja preuzima i odgovornost za tačnost obračuna i prijava.