Obračun plate: porezi, doprinosi i dodaci (2026)

Obračun plate ne počinje od neto iznosa, već od osnovne bruto zarade na koju se dodaju zakonski dodaci i naknade, a tek onda se računaju porez i doprinosi. Za poslodavca to znači jasan redosled: utvrđivanje osnovne zarade, dodavanje minulog rada i ostalih dodataka, uračunavanje naknada za dane kada se ne radi, obračun poreza od 10 odsto i doprinosa, i podnošenje poreske prijave PPP-PD pre isplate. Greška u bilo kom od tih koraka vodi do pogrešne plate i pogrešne prijave. U ovom vodiču detaljno prolazimo kroz ceo postupak za 2026. godinu, sa tačnim procentima dodataka i naknada, primerom obračuna, pravilima o obustavama i rokovima.

Šta sve čini zaradu

Po Zakonu o radu zarada nije samo osnovna plata, već zbir nekoliko elemenata, pa je razumevanje tih delova prvi korak svakog ispravnog obračuna.

Tek kada se svi ti elementi saberu, dobija se bruto zarada na koju se obračunavaju porez i doprinosi. Osnovna zarada se utvrđuje ugovorom o radu i ne sme biti niža od minimalne cene rada, koja za 2026. iznosi 371 dinar neto po radnom času, kako je objašnjeno u vodiču minimalna zarada (minimalac) 2026.

Zakonski dodaci na zaradu

Zakon o radu propisuje minimalne procente uvećanja zarade za posebne uslove rada. Poslodavac može da da i više, ali ne sme manje od propisanog.

Na šta paziti kod dodataka

Minuli rad se računa na osnovnu zaradu, za svaku punu godinu rada u radnom odnosu kod tog poslodavca. Prekovremeni rad se posebno ograničava: ne sme trajati duže od 8 sati nedeljno, a ukupno radno vreme sa prekovremenim ne sme preći 12 sati dnevno. Noćni rad je rad u periodu od 22 časa do 6 časova narednog dana. Ako se uslovi poklope, dodaci se sabiraju, pa prekovremeni noćni rad na praznik nosi uvećanje od najmanje 162 odsto, kao zbir 110, 26 i 26 odsto.

Naknada zarade, kada se ne radi a pripada plata

Za određene dane zaposleni ne radi, ali mu po zakonu pripada naknada zarade. Ovo je čest izvor grešaka jer se procenti i teret isplate razlikuju od slučaja do slučaja.

Godišnji odmor, praznik i plaćeno odsustvo

Za vreme godišnjeg odmora i za dan praznika koji je neradni, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100 odsto prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci. Pored toga, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do 5 radnih dana u toku godine, u slučajevima kao što su sklapanje braka, porođaj supruge, teža bolest ili smrt člana uže porodice i dobrovoljno davanje krvi.

Bolovanje

Naknada za vreme privremene sprečenosti za rad zavisi od uzroka i dužine bolovanja.

Osnov za naknadu je prosečna zarada iz prethodnih 12 meseci, a naknada za bolovanje ne može biti niža od minimalne zarade za mesec u kojem se isplaćuje. Kako se bolovanje danas vodi elektronski, objašnjeno je u vodiču e-Bolovanje.

Porez i doprinosi na obračunatu zaradu

Kada se utvrdi ukupna bruto zarada sa dodacima i naknadama, na nju se obračunavaju porez i doprinosi po istim stopama kao i za svaku platu.

Neoporezivi iznos za 2026. je 34.221 dinar. Doprinosi se obračunavaju na ceo bruto, a porez samo na deo iznad neoporezivog iznosa. Detaljan mehanizam pretvaranja bruta u neto, sa formulom, objašnjen je u vodiču bruto u neto: kako se obračunava plata.

Primer obračuna sa minulim radom

Pokažimo obračun na radniku sa osnovnom bruto zaradom od 90.000 dinara i 10 godina staža kod poslodavca, što daje minuli rad od 4 odsto.

Trošak za poslodavca

Na bruto od 93.600 dinara poslodavac plaća i doprinose na svoj teret od 15,15 odsto, odnosno 14.180,40 dinara. Ukupan trošak ovog radnika je 107.780,40 dinara mesečno, iako radnik na račun dobija 69.035,70 dinara. Ovaj jaz između isplate i ukupnog troška ključan je za planiranje budžeta firme.

Obustave od zarade i zaštićeni deo

Iz zarade se ponekad obustavljaju iznosi po administrativnoj zabrani, na primer rate kredita, po rešenju o izvršenju ili za izdržavanje. Zakon štiti deo zarade da radnik ne bi ostao bez sredstava za život, pa se najviše može obustaviti dve trećine zarade ako je veća od minimalne, odnosno polovina ako je jednaka ili manja od minimalne. Kada se zarada plenidbom obustavlja po rešenju izvršitelja, postupak i redosled detaljno su objašnjeni u vodiču o obustavama od plate.

Poreske olakšice i topli obrok

Za zapošljavanje novih lica država predviđa olakšice kroz povraćaj dela plaćenog poreza i doprinosa, kao i posebne podsticaje za kvalifikovane novozaposlene. Uslovi i procenti se menjaju i vezani su za datum zasnivanja radnog odnosa, pa pre prijave radnika vredi proveriti koja je olakšica aktuelna. Topli obrok i regres su, sa druge strane, sastavni deo zarade i oporezuju se kao i ostatak plate, a nikada se ne uračunavaju u minimalac, o čemu više ima u vodiču regres i topli obrok.

Druga primanja i naknade

Pored zarade i dodataka, zaposleni mogu da prime i druge naknade koje imaju svoje neoporezive limite. Do tog limita se isplaćuju bez poreza i doprinosa, a iznad njega se višak oporezuje.

Bonusi i stimulacije se, za razliku od ovih naknada, tretiraju kao deo zarade i oporezuju se porezom i doprinosima kao i plata. Kod neplaćenog odsustva zaposleni ne prima naknadu, a prava iz radnog odnosa miruju za to vreme.

Poreska prijava i rokovi

Pre svake isplate zarade poslodavac je dužan da podnese pojedinačnu poresku prijavu PPP-PD, u kojoj prijavljuje obračunate poreze i doprinose po odbitku. Tek po prihvatanju prijave i dobijanju broja odobrenja za plaćanje, banka izvršava nalog. Zarada se isplaćuje isključivo preko tekućeg računa zaposlenog, a porez i doprinosi dospevaju istog dana kada i isplata, pa se prijava i uplata moraju uskladiti.

Česte greške i ko vodi obračun

U praksi se ponavlja nekoliko grešaka: uračunavanje toplog obroka i regresa u minimalac umesto dodavanja na zaradu, pogrešan procenat minulog rada, zaboravljen neoporezivi iznos pa se porez obračuna na pun bruto, pogrešan teret kod naknade za bolovanje preko 30 dana, i primena starih osnovica posle godišnjeg usklađivanja. Pošto se osnovice, stope i neoporezivi iznos menjaju svake godine, a obračun uključuje dodatke, naknade, obustave i olakšice, greška lako vodi do pogrešne PPP-PD prijave i razlike u isplati. Zato obračun zarada za firme i preduzetnike najčešće vodi knjigovodstvena agencija, koja prati izmene propisa i preuzima odgovornost za tačnost.