Minimalna zarada (minimalac) u Srbiji 2026. godine

Minimalna zarada, u narodu poznata kao minimalac, u Srbiji se za 2026. godinu obračunava po ceni rada od 371,00 dinar neto po radnom času. Pošto broj radnih sati nije isti svakog meseca, mesečni minimalac nije fiksan, već se kreće od 59.360 do 68.264 dinara neto, odnosno od 79.797 do 92.499 dinara bruto. Cena rada je za 2026. porasla za 10,1 odsto u odnosu na kraj 2025. godine, kada je iznosila 337 dinara po satu, a u prvoj polovini 2025. bila je 308 dinara. U ovom vodiču detaljno prolazimo kroz to koliko minimalac iznosi po mesecu, zašto nije isti svakog meseca, kako se računa bruto i neto, koliko poslodavca košta radnik na minimalcu, kako se minimalac utvrđuje i šta poslodavci najčešće pogrešno tumače u vezi sa dodacima i naknadama.

Koliko iznosi minimalac u 2026. godini

Zakon definiše minimalnu cenu rada kao neto iznos po radnom času, a ne kao fiksnu mesečnu platu. Za 2026. godinu taj iznos je 371,00 dinar. Konačan mesečni minimalac dobija se tek kada se 371 dinar pomnoži brojem radnih sati u tom mesecu, pa zato isti minimalac u dva različita meseca može da znači različit iznos. Najčešći mesečni fondovi su 160, 168, 176 i 184 sata.

Za prosečan fond od oko 174 sata, neto minimalac iznosi približno 64.554 dinara. Razlika između najkraćeg i najdužeg meseca je gotovo 9.000 dinara neto, što mnoge radnike iznenadi kada uporede dve uzastopne plate i pomisle da je došlo do greške, iako je sve ispravno.

Minimalna cena rada i minimalna zarada

Ova dva pojma se stalno mešaju, a nisu isto i razlika je suštinska. Minimalna cena rada je iznos po jednom radnom satu, za 2026. godinu 371 dinar neto. Minimalna zarada je, sa druge strane, mesečni rezultat, koji se dobija množenjem cene rada brojem radnih sati u mesecu.

Na minimalnu zaradu se, kao i na svaku drugu, dodaju minuli rad i drugi dodaci, pa ukupna isplata radnika na minimalcu može biti i viša od osnovnog iznosa iz tabele. Zato je pogrešno reći da je minimalac u Srbiji jedan fiksan broj. Ispravno je reći da je cena rada 371 dinar neto po satu, a sve ostalo sledi iz toga.

Zašto minimalac nije isti svakog meseca

Pošto je cena rada vezana za sat, a ne za mesec, mesečna isplata zavisi od toga koliko radnih dana ima u kalendaru. Svaki radni dan punog radnog vremena nosi 8 sati, pa se fond sati menja iz meseca u mesec, a sa njim i iznos minimalca.

Minimalac po mesecima u 2026. godini

Pošto se minimalac dobija množenjem cene rada brojem radnih sati, iznos se razlikuje od meseca do meseca. Da bi se izračunao minimalac za konkretan mesec, cena rada od 371 dinar pomnoži se brojem radnih sati u tom mesecu.

U 2026. godini najniži minimalac je u februaru, koji ima 160 radnih sati, pa neto iznosi 59.360 dinara. Najviši je u mesecima sa 184 sata, kao što su jul i decembar, kada neto iznosi 68.264 dinara. Razlika između najnižeg i najvišeg meseca je skoro 9.000 dinara neto. Ostali meseci imaju 168 ili 176 sati, pa se mesečni minimalac kreće između 62.328 i 65.296 dinara, prema fondu sati iz prethodne tabele.

Bruto ili neto minimalac, u čemu je razlika

Cena rada se zakonom utvrđuje kao neto, dakle kao iznos koji radnik dobija na račun. Bruto se izvodi unazad, tako što se na neto dodaju porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade. Ova razlika je važna jer se sve poreske prijave i obračuni rade na bruto iznos, a ne na neto. Bruto minimalac se sastoji od tri dela: neto koji radnik dobija, poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog. Detaljan mehanizam pretvaranja bruta u neto objašnjen je u vodiču bruto u neto: kako se obračunava plata.

Kako se obračunava minimalac, primer

Najlakše je razumeti obračun na konkretnom mesecu. Uzmimo mesec sa 176 radnih sati, u kom je bruto minimalac 88.265,19 dinara, i izvedimo neto korak po korak.

Doprinosi iz zarade od 19,9 odsto sastoje se od penzijskog i invalidskog osiguranja od 14 odsto, zdravstvenog osiguranja od 5,15 odsto i osiguranja za slučaj nezaposlenosti od 0,75 odsto.

Trošak za poslodavca

Pored bruto zarade, poslodavac plaća i doprinose na svoj teret, koji iznose 15,15 odsto, od čega 10 odsto za penzijsko i 5,15 odsto za zdravstveno. Za naš primer to je dodatnih 13.372,18 dinara, pa je ukupan trošak radnika na minimalcu za poslodavca 101.637,37 dinara mesečno, iako radnik na račun dobija 65.296 dinara. Ovaj jaz između onoga što firma plaća i onoga što radnik dobija ključan je za planiranje troškova, a tačan obračun za svakog zaposlenog najsigurnije vodi knjigovođa.

Minimalac i nepuno radno vreme

Radnik koji radi nepuno radno vreme ima pravo na minimalnu zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu. Ako neko radi pola radnog vremena, pripada mu polovina mesečnog minimalca za odgovarajući fond sati. Kod doprinosa se primenjuje najniža mesečna osnovica, koja za 2026. iznosi 51.297 dinara, a kod nepunog radnog vremena se i ona računa srazmerno broju sati. Zbog toga je obračun kod skraćenog radnog vremena specifičan i lako se napravi greška bez knjigovođe.

Minimalac i dodaci: topli obrok, regres i minuli rad

Ovo je tačka oko koje nastaje najviše nesporazuma u praksi. Minimalna cena rada pokriva osnovnu zaradu za odrađene sate. Topli obrok, regres za godišnji odmor i dodatak za minuli rad nisu uračunati u minimalac, već se dodaju na njega.

To konkretno znači da radnik na minimalcu treba da primi neto minimalac plus pripadajuće dodatke, a ne da mu se dodaci uračunaju kako bi se popunio iznos minimalca. Uračunavanje toplog obroka u minimalac, da bi se izbeglo plaćanje dodataka, čest je vid uskraćivanja prava radnika. Ako sumnjaš da ti dodaci nisu pravilno isplaćeni, proveru i savet pruža advokat za radno pravo.

Minimalac i naknada za bolovanje i godišnji

Minimalac je bitan i kao donja granica za naknade. Naknada zarade za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se isplaćuje, pa radnik na bolovanju ne može pasti ispod tog praga. Za vreme godišnjeg odmora zaposleni na minimalcu prima naknadu u visini svoje prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, što praktično znači nivo minimalca. Detalji naknada dati su u vodiču obračun plate: porezi i doprinosi.

Kako se utvrđuje minimalac

Minimalnu cenu rada ne određuje poslodavac niti pojedinac, već se ona utvrđuje na nivou države. Utvrđuje je Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, u kome su predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca. Ako se savet ne usaglasi u roku od 15 dana, odluku donosi Vlada. Cena rada se utvrđuje po radnom času, bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, i primenjuje se od 1. januara naredne. Po zakonu, nova cena rada ne može biti niža od prethodne.

Kriterijumi za određivanje

• Egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i porodice, kroz vrednost minimalne potrošačke korpe.
• Kretanje zaposlenosti na tržištu rada.
• Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda i kretanje potrošačkih cena.
• Kretanje produktivnosti i prosečne zarade u Republici.

Minimalac u odnosu na prosečnu platu

Da bi se video odnos snaga, korisno je uporediti minimalac sa prosekom. Prosečna neto zarada u Srbiji je oko 121.650 dinara, a medijalna 92.753 dinara. To znači da je neto minimalac na nivou od oko 44 odsto prosečne, odnosno oko 53 odsto medijalne zarade. Detaljniji pregled kretanja zarada dat je u vodiču prosečna plata u Srbiji.

Šta minimalac znači za poslodavca

Poslodavac koji isplaćuje minimalac ima iste obaveze kao i kod svake druge zarade. Zaradu mora da isplati preko tekućeg računa, uz podnošenje poreske prijave PPP-PD pre isplate. Minimalac se isplaćuje unazad, pa se zarada za januar isplaćuje u februaru, prema fondu sati iz januara. Pošto se cena rada i parametri menjaju svake godine, greška u stopama ili neoporezivom iznosu lako dovodi do pogrešne prijave, pa obračun zarada za firme i preduzetnike najčešće vodi knjigovodstvena agencija, čime se rizik od grešaka svodi na najmanju meru.