Sporazumni raskid ugovora o radu i otkaz od strane zaposlenog

Radni odnos ne prestaje samo kada poslodavac da otkaz. Zaposleni može i sam da otkaže ugovor o radu, a obe strane mogu da se dogovore o prestanku radnog odnosa kroz sporazumni raskid. Na prvi pogled ova dva načina deluju slično, jer u oba slučaja radnik odlazi svojom voljom. U praksi se razlikuju po rokovima, po tome šta morate da potpišete i, najvažnije, po posledicama za pravo na novčanu naknadu i otpremninu.

U ovom vodiču objašnjavamo kako dati otkaz po Zakonu o radu, koliko traje otkazni rok, šta ako ne želite ili ne možete da ga odradite, kako izgleda sporazumni raskid ugovora o radu i na šta da pazite pre nego što potpišete sporazum. Na kraju su primeri izjave o otkazu i zahteva za sporazumni raskid. Tekst je informativan; za konkretan spor obratite se inspekciji rada ili advokatu za radno pravo.

Načini prestanka radnog odnosa po Zakonu o radu

Zakon o radu u članu 175 navodi kada radni odnos prestaje: istekom roka za koji je zasnovan, kada zaposleni navrši 65 godina života i 15 godina staža osiguranja, sporazumom između zaposlenog i poslodavca, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, na zahtev roditelja ili staratelja maloletnog zaposlenog, smrću zaposlenog i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Za zaposlenog koji želi da ode važna su dva osnova: otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog i sporazumni raskid. Otkaz od strane poslodavca je posebna tema, sa strogim razlozima i postupkom, o kojoj pišemo u vodiču o otkazu zaposlenom od strane poslodavca.

Kod otkaza od strane poslodavca situacija je drugačija: poslodavac mora da ima zakonski razlog i da donese rešenje, a kod tehnološkog viška zaposleni dobija otpremninu i ima pravo na novčanu naknadu.

Kada zaposleni sam daje otkaz

Svaki zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu, bez obzira na to da li radi na neodređeno ili određeno vreme i bez obzira na razlog. Poslodavac ne mora da se složi sa otkazom niti da ga "prihvati": otkaz je jednostrana izjava volje koja proizvodi dejstvo kada se dostavi poslodavcu.

Kako dati otkaz po zakonu

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog mora biti u pisanom obliku. Usmeno saopštenje šefu, poruka ili mejl bez potpisa nisu dovoljni kao dokaz. Izjavu predajte lično u pisarnici ili kadrovskoj službi i zatražite da vam se na vašem primerku upiše datum prijema i potpis. Ako to nije moguće, pošaljite je preporučenom pošiljkom sa povratnicom na adresu sedišta poslodavca.

U izjavi navedite svoje ime i prezime, radno mesto, da otkazujete ugovor o radu i datum koji smatrate poslednjim danom radnog odnosa. Razlog ne morate da navodite. Kada se pitate kako dati otkaz a da ne napravite štetu sebi, odgovor je jednostavan: pisano, na vreme i sa dokazom o predaji.

Otkazni rok kod otkaza zaposlenog

Prema članu 178 Zakona o radu, zaposleni izjavu o otkazu dostavlja najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa. To je otkazni rok. Opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu može da se utvrdi i duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana. Pre nego što predate otkaz, proverite ugovor o radu i pravilnik o radu, jer od toga zavisi da li je vaš rok 15 ili do 30 dana.

Tokom otkaznog roka i dalje ste zaposleni sa svim pravima i obavezama: dolazite na posao, primate zaradu i doprinosi se uplaćuju. Ako ste bolesni, otvarate bolovanje kao i inače.

Momentalni otkaz od strane zaposlenog

Zakon o radu ne poznaje momentalni otkaz od strane zaposlenog. Ako želite da prestanete sa radom odmah, zakonit put je da sa poslodavcem dogovorite raniji datum prestanka radnog odnosa, što je u suštini sporazumni raskid ugovora. Bez takvog pisanog dogovora, poslodavac može da zahteva da otkazni rok odradite.

Šta ako radnik ne želi odraditi otkazni rok

Ako radnik ne želi odraditi otkazni rok i jednostavno prestane da dolazi na posao, rizikuje dve stvari. Prvo, izostanak bez opravdanja poslodavac može da tretira kao nepoštovanje radne discipline i da vam on da otkaz, što menja osnov prestanka radnog odnosa u vašoj dokumentaciji. Drugo, ako je zbog vašeg odlaska nastala konkretna šteta, na primer kašnjenje isporuke ili izgubljen posao, poslodavac može da pokrene sudski postupak radi naknade štete. Sudska praksa, s druge strane, ne dozvoljava ugovorne kazne za nepoštovanje otkaznog roka: poslodavac mora da dokaže stvarnu štetu, a ne da naplati unapred određen iznos.

Najbolje rešenje je razgovor. Mnogi poslodavci pristaju na kraći rok kada im predložite primopredaju posla, uputstva za kolegu koji vas zamenjuje i dostupnost telefonom nekoliko dana posle odlaska.

Kako funkcioniše sporazumni prestanak radnog odnosa

Sporazumni raskid ugovora o radu je prestanak radnog odnosa na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog, prema članu 175 i 177 Zakona o radu. Inicijativu može dati bilo koja strana. Sam predlog i pregovori ne moraju biti pisani, ali sporazum mora: potpisuju ga zaposleni i ovlašćeno lice poslodavca, uz datum zaključenja.

Sporazumni raskid ugovora se u praksi koristi kada obe strane žele brz i miran rastanak: zaposleni je našao novi posao i ne želi da čeka otkazni rok, ili poslodavac želi da smanji broj zaposlenih bez postupka za tehnološki višak. Upravo ovaj drugi slučaj je razlog zašto sporazum treba dobro pročitati pre potpisa.

Obaveza poslodavca da vas pisano upozori

Pre potpisivanja sporazuma poslodavac je dužan da vas pisanim putem obavesti o posledicama koje sporazum ima na ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti. To obaveštenje je uslov zakonitosti sporazumnog prestanka radnog odnosa. Ako ga niste dobili, imate osnov da sporazum osporite pred sudom.

Šta mora da sadrži sporazum o prestanku radnog odnosa

Kada je sporazum ništav ili se može osporiti

Sporazum mora biti rezultat slobodno izražene volje obe strane. Ako ste ga potpisali pod pretnjom, pritiskom ili u zabludi, možete ga osporiti pred sudom. U odluci Vrhovnog suda Rev2 4686/2022 od 29. marta 2023, na primer, sporazum koji su zaposleni potpisali nakon što im je rečeno da poslodavac nije zadovoljan njihovim radom ocenjen je kao nezakonit i poništen, jer nije bio proizvod slobodne i nedvosmislene volje.

Posebno su sporni takozvani blanko sporazumi i blanko otkazi koje poslodavac traži da potpišete pri zasnivanju radnog odnosa, bez datuma. Takve izjave ne izražavaju volju zaposlenog u trenutku prestanka radnog odnosa i ništave su. Rok za pokretanje spora pred sudom je 60 dana od dana kada ste saznali za povredu prava.

Posledice za novčanu naknadu i otpremninu

Ovo je deo koji zaposleni najčešće ne znaju, a koji može da košta najviše. Pravo na novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje imaju samo osobe kojima je radni odnos prestao bez njihove volje i krivice. Kada sami date otkaz, pravo na naknadu ne postoji. Kada potpišete sporazumni raskid, NSZ po pravilu smatra da je radni odnos prestao i vašom voljom, pa naknade takođe nema. Uz naknadu gubite i zdravstveno osiguranje i staž koje NSZ plaća za vreme njenog trajanja. Sve uslove detaljno objašnjavamo u vodiču o tome ko ima pravo na naknadu za nezaposlene.

Zakonska otpremnina pripada kod otkaza zbog tehnološkog viška i pri odlasku u penziju. Kod sporazumnog raskida otpremnina vam pripada samo ako je izričito upisana u sporazum. Zato važi jednostavno pravilo: ako vam poslodavac nudi sporazum, a stvarni razlog je ukidanje vašeg radnog mesta, ne potpisujte bez razmišljanja. Postupak za tehnološki višak vam daje zakonsku otpremninu i pravo na novčanu naknadu, a sporazum bez ugovorene otpremnine ne daje ni jedno ni drugo.

Prava zaposlenog pri svakom prestanku radnog odnosa

Bez obzira na to da li dajete otkaz ili potpisujete sporazum, neka prava vam pripadaju po zakonu i ne mogu se isključiti:

• isplata svih neisplaćenih zarada, naknada zarade i drugih primanja do dana prestanka radnog odnosa, najkasnije u roku od 30 dana;
• naknada za neiskorišćeni godišnji odmor, srazmerno broju neiskorišćenih dana, u visini prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci;
• potvrda o datumu zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrsti poslova koje ste obavljali, a na zahtev i ocena vašeg rada;
• odjava sa obaveznog socijalnog osiguranja, koju poslodavac podnosi preko Centralnog registra (CROSO).

Ako poslodavac ne isplati ono što vam pripada, možete se obratiti inspekciji rada pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ili podneti tužbu sudu. Opšti pregled vaših prava imate u tekstu o pravima iz radnog odnosa.

Primeri dokumenata

Primeri ispod pokazuju šta dokument treba da sadrži. Prilagodite ih svom slučaju, a za složenije situacije, na primer kada se ugovara otpremnina ili zabrana konkurencije, potražite pravni savet.

Izjava o otkazu ugovora o radu od strane zaposlenog

[Naziv poslodavca], [adresa sedišta]

Predmet: Otkaz ugovora o radu

Ja, [ime i prezime], zaposlen/a na radnom mestu [naziv radnog mesta], na osnovu člana 178 Zakona o radu otkazujem ugovor o radu zaključen dana [datum].

U skladu sa otkaznim rokom od [15 do 30] dana, poslednji dan mog radnog odnosa je [datum].

U [mesto], dana [datum]

[potpis zaposlenog]

Zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa

Kada zaposleni želi da ode pre isteka otkaznog roka, predlaže poslodavcu sporazum. Ovo je zahtev za raskid ugovora o radu od strane zaposlenog, primer koji pokazuje osnovne elemente.

[Naziv poslodavca], [adresa sedišta]

Predmet: Predlog za sporazumni prestanak radnog odnosa

Ja, [ime i prezime], zaposlen/a na radnom mestu [naziv radnog mesta], predlažem sporazumni prestanak radnog odnosa sa danom [datum], u skladu sa članom 177 Zakona o radu.

Predlažem da se sporazumom uredi isplata zarade i naknade za neiskorišćeni godišnji odmor do dana prestanka radnog odnosa, kao i primopredaja poslova i opreme do [datum].

Molim da se o predlogu izjasnite do [datum].

U [mesto], dana [datum]

[potpis zaposlenog]

Kako napisati zahtev za raskid ugovora o radu

Zahtev neka bude kratak i jasan: ko ste, šta predlažete, od kog datuma i koja pitanja sporazum treba da reši. Ne pišite u zahtevu da se odričete bilo kakvih prava, jer to nije potrebno. Kada poslodavac prihvati predlog, sačinjava se poseban sporazum sa svim elementima iz tabele iznad. Zato sporazumni raskid ugovora o radu primer nije samo zahtev, nego i konačan sporazum koji pre potpisa treba pročitati red po red.

Pre nego što potpišete: kratka provera

1. Da li ste od poslodavca dobili pisano obaveštenje o posledicama za pravo na novčanu naknadu?
2. Da li je stvarni razlog prestanka ukidanje vašeg radnog mesta? Ako jeste, tražite postupak za tehnološki višak ili ugovorenu otpremninu.
3. Da li je u sporazumu tačan datum prestanka i jasno navedena isplata zarade i godišnjeg odmora?
4. Da li imate novi posao od narednog dana? Ako nemate, računajte da nećete imati naknadu ni osiguranje preko NSZ.
5. Da li ste dobili svoj primerak potpisanog sporazuma?

Ako odlazite da biste otvorili sopstvenu radnju ili firmu, dobro je da pre odlaska razgovarate sa knjigovođom o obliku poslovanja i doprinosima. Proverene knjigovodstvene agencije po gradovima možete pronaći na platformi Feruvi.

Zaključak

Otkaz od strane zaposlenog je vaše jednostrano pravo: daje se pisano, uz otkazni rok od najmanje 15 i najviše 30 dana, i ne zahteva saglasnost poslodavca. Sporazumni raskid je dogovor obe strane koji omogućava odlazak bez otkaznog roka, ali po pravilu znači gubitak prava na novčanu naknadu i otpremninu ako ona nije ugovorena. Pre potpisivanja tražite pisano obaveštenje o posledicama, proverite datum i isplate, i ne potpisujte ništa pod pritiskom.