Naknada za godišnji odmor i regres: kako se obračunavaju u Srbiji

Ukratko: kada zaposleni ode na godišnji odmor, u igri su dve različite stvari koje se u praksi stalno mešaju. Prva je naknada zarade za vreme godišnjeg odmora, to jest plata koju dobijate dok ste na odmoru, u visini proseka zarade iz prethodnih dvanaest meseci. Druga je regres za korišćenje godišnjeg odmora, posebno primanje čije pravo priznaje Zakon o radu, ali čiju visinu određuje poslodavac. Obe stavke su oporezive i tretiraju se kao zarada. Ovaj vodič objašnjava razliku, kako se svaka računa, zašto plata na odmoru ume da bude drugačija nego u mesecu pre odmora i šta biva sa neiskorišćenim odmorom.

Naknada zarade i regres nisu isto

Najčešća zabuna je da su naknada zarade i regres jedno te isto. Nisu. Naknada zarade je vaša redovna plata za dane koje provedete na odmoru, dakle nastavljate da primate zaradu iako ne radite. Regres je dodatno primanje, zamišljeno kao pomoć za troškove odmora, koje se isplaćuje pored naknade zarade. Zakon o radu uređuje obe stvari, ali na različite načine i u različitim članovima.

Naknada zarade za vreme godišnjeg odmora

Za dane godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci. To propisuje član 114 Zakona o radu. Osnovica nije plata u mesecu kada koristite odmor, već prosek zarade iz prethodne godine, pa naknada uzima u obzir i varijabilne delove primanja.

Šta ulazi u prosek

Naknada zarade se oporezuje kao i redovna zarada, dakle na nju se plaćaju porez na zaradu i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Kako izgleda ceo obračun poreza i doprinosa na platu objašnjeno je u vodiču o obračunu plate.

Zašto plata na odmoru ume da bude drugačija

Pošto se naknada računa kao prosek prethodnih dvanaest meseci, a ne kao plata tekućeg meseca, iznos na platnom listiću za mesec u kojem ste bili na odmoru može da odstupa od uobičajenog. Ako ste u proteklih godinu dana imali dosta prekovremenog rada, noćnog rada ili stimulacija, prosek je viši, pa naknada za odmor ume da bude veća od osnovne plate. Ako ste pak imali mesece sa nižim primanjima, prosek povlači naknadu naniže. To nije greška poslodavca, nego posledica načina obračuna po zakonu.

Primer

Recimo da je osnovna plata zaposlenog 80.000 dinara, ali je tokom godine imao prekovremeni rad i stimulacije, pa je prosek zarade za prethodnih dvanaest meseci 92.000 dinara. Za mesec u kojem koristi ceo odmor naknada se računa po tom proseku, dakle oko 92.000 dinara, što je više od osnovne plate. Kod zaposlenog bez varijabilnih delova prosek je blizak osnovnoj plati, pa razlike gotovo i nema.

Regres za korišćenje godišnjeg odmora

Regres je pravo zaposlenog koje Zakon o radu priznaje u članu 118, među naknadama troškova, zajedno sa toplim obrokom. Zakon, međutim, ne propisuje iznos regresa, ni najmanji ni najveći. Visina, način i vreme isplate uređuju se kod poslodavca opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Zato regres postaje konkretna obaveza tek kada je definisan tim aktima. Kako regres stoji u odnosu na topli obrok, drugo primanje iz istog člana, piše u vodiču o regresu i toplom obroku.

U praksi poslodavac bira model i primenjuje ga dosledno na sve zaposlene:

• fiksni godišnji iznos,
• iznos po danu korišćenog odmora,
• isplata u više delova tokom godine, uz mesečnu zaradu.

Zaposleni na minimalnoj zaradi zadržava pravo na regres pored minimalca, jer regres nije uračunat u minimalnu zaradu, već predstavlja posebno pravo vezano za godišnji odmor.

Naknada zarade i regres, pregled razlika

Poreski tretman i obračunski listić

I naknada zarade i regres su oporezivi i tretiraju se kao primanje zaposlenog, pa se na njih obračunavaju porez i doprinosi. Regres nema poseban neoporezivi deo. Zbog toga se ne sme isplaćivati mimo obračuna, već mora biti prikazan na obračunskom listiću kao jasna stavka sa pripadajućim porezom i doprinosima. O tome kako se sva ova primanja knjiže i oporezuju više piše u vodiču o knjigovodstvu i porezima.

Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor

Ako radni odnos prestane pre nego što zaposleni iskoristi godišnji odmor, poslodavac je dužan da mu isplati naknadu štete za neiskorišćene dane, srazmerno broju dana na koje je imao pravo, a nije ih iskoristio. I ta naknada se računa prema prosečnoj zaradi iz prethodnih dvanaest meseci. Reč je o pravu koje se ne može odbiti, pa neiskorišćeni odmor pri odlasku iz firme ne propada, već se isplaćuje.

Ko ima pravo, a ko nema

Pravo na naknadu zarade i regres za godišnji odmor imaju zaposleni, dakle lica u radnom odnosu po ugovoru o radu. Preduzetnik paušalac koji nema zaposlene ne obračunava sebi naknadu za odmor niti regres, jer nije u radnom odnosu sa samim sobom, već iz prihoda firme pokriva sopstvene troškove. Isto tako, srodna primanja poput jubilarne nagrade uređena su posebno, o čemu piše vodič o jubilarnoj nagradi, dok ostala prava zaposlenog objašnjava vodič o pravima iz radnog odnosa. Za tačan obračun naknade i regresa u konkretnoj firmi gotovo uvek je potreban knjigovođa, jer zavisi od opšteg akta i primanja u prethodnih dvanaest meseci.