Pripravnički staž: trajanje, plata i prava pripravnika

Pripravnički staž je period u kom osoba koja prvi put radi u svojoj struci stiče praktično iskustvo potrebno za samostalan rad. Za mnoga zanimanja to nije izbor nego zakonski uslov: medicinske sestre, lekari, farmaceuti, nastavnici, pravnici i inženjeri moraju da odrade pripravnički staž i polože stručni ispit pre nego što počnu samostalno da rade. Ipak, u praksi se pod imenom "pripravnik" kriju tri vrlo različita statusa, sa različitim pravima na platu i staž.

U ovom vodiču objašnjavamo ko je pripravnik po Zakonu o radu, koliko traje pripravnički staž, koliku zaradu pripravnik mora da dobije, po čemu se razlikuje od ugovora o stručnom osposobljavanju i volontiranja, da li se pripravnički staž računa u radni staž i šta sledi posle njega. Tekst je informativan; uslove za konkretnu profesiju proverite u propisima te struke.

Ko je pripravnik po Zakonu o radu

Prema članu 47 Zakona o radu, poslodavac može da zasnuje radni odnos u svojstvu pripravnika sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, za zanimanje za koje je steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je pripravnički staž uslov za rad na tim poslovima utvrđen zakonom ili pravilnikom. Isto važi i za lice koje je u svojoj struci radilo kraće od vremena propisanog za pripravnički staž.

Ključno je da je pripravnik u radnom odnosu. Sa poslodavcem zaključuje ugovor o radu, najčešće na određeno vreme koliko traje staž, prijavljen je na sva obavezna osiguranja i ima sva prava iz radnog odnosa: zaradu, godišnji odmor, bolovanje, zaštitu na radu i zaštitu od nezakonitog otkaza.

Pripravnik nije isto što i praktikant

Reč pripravnik se u oglasima koristi i za praksu studenata, za stručnu praksu preko Nacionalne službe za zapošljavanje i za volontiranje. Ti oblici rada nisu pripravnički radni odnos u smislu Zakona o radu i ne daju ista prava. Zato pre početka uvek proverite šta tačno potpisujete: ugovor o radu, ugovor o stručnom osposobljavanju ili ugovor o volontiranju.

Koliko traje pripravnički staž

Po Zakonu o radu pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Tačno trajanje za određeno zanimanje propisuju posebni zakoni i pravilnici, a kod poslodavca opšti akt ili ugovor o radu.

Neki zakoni određuju i kako se računa iskustvo stečeno na različitim mestima. U pravnoj struci, na primer, iskustvo u sudu, tužilaštvu, pravobranilaštvu i advokaturi vrednuje se drugačije od iskustva u drugim državnim organima, što je važno za kandidate koji se spremaju za pravosudni ispit.

Plata pripravnika

Prema članu 109 Zakona o radu, pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Poslodavac može da isplaćuje i više, ali ne manje od 80%.

Pošto je pripravnik zaposleni, na njega se primenjuje i pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Iznos minimalne zarade i način obračuna objašnjavamo u tekstu o minimalnoj zaradi, a kako se čita platni listić u tekstu o obračunu plate.

Naknada troškova

Pored zarade, pripravnik ima pravo na naknadu troškova prevoza do posla i nazad, topli obrok i regres ako su predviđeni opštim aktom ili ugovorom o radu kod poslodavca, kao i svi ostali zaposleni. Za pripravnika važe i ista pravila o uvećanoj zaradi za prekovremeni rad, noćni rad i rad na praznik.

Pripravnik, stručno osposobljavanje i volontiranje

Najviše zabune nastaje zato što se za tri različita statusa koristi isti izraz. Razlika je velika, posebno za zaradu i staž.

Ugovor o stručnom osposobljavanju

Ugovor o stručnom osposobljavanju zaključuje se radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kada je to zakonom ili pravilnikom predviđeno kao uslov za samostalan rad u struci. Lice na stručnom osposobljavanju nije u radnom odnosu. Poslodavac može, ali ne mora, da mu obezbedi novčanu naknadu, a ta naknada se ne smatra zaradom. Ovaj ugovor se najčešće koristi u programima stručne prakse koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, gde se uslovi, naknada i trajanje uređuju ugovorom između kandidata, poslodavca i NSZ.

Ugovor o stručnom usavršavanju

Pored osposobljavanja, Zakon o radu poznaje i ugovor o stručnom usavršavanju. Zaključuje se radi sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci ili radi obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja ili specijalizacije. Ni ovaj ugovor ne zasniva radni odnos, a novčana naknada i druga prava zavise od ugovora. Lica koja su već stekla radno iskustvo, ali se usavršavaju u novoj oblasti, najčešće rade po ovom osnovu.

Volontiranje

Volontiranje u smislu Zakona o volontiranju je dobrovoljno pružanje usluga od opšteg interesa, bez naknade, i nije oblik rada u struci kod privrednog društva. Firma koja posluje radi profita ne može ugovorom o volontiranju da zameni radni odnos. Ako vam poslodavac nudi "volontiranje" na poslu koji inače rade zaposleni, to je u suštini rad bez ugovora, o čemu možete obavestiti inspekciju rada.

Da li se pripravnički staž računa u radni staž

Pripravnički staž se računa u radni staž kada je obavljen u radnom odnosu, jer se tada plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pripravnik je prijavljen na osiguranje kao i svaki drugi zaposleni, pa mu taj period ulazi u staž osiguranja za penziju.

Kod stručnog osposobljavanja i volontiranja nema radnog odnosa i zarade, pa ni osnova za uobičajen staž osiguranja. Zato je važno da znate pod kojim statusom radite. Da li vam teče staž možete proveriti u Centralnom registru, a postupak objašnjavamo u tekstu o proveri radnog staža onlajn.

Stručni ispit i šta posle staža

Za mnoge profesije pripravnički staž je samo prvi korak: posle njega sledi stručni ispit, a zatim licenca ili upis u komoru. Ugovorom o radu ili opštim aktom utvrđuje se trajanje pripravničkog staža, mogućnost produženja i obaveza polaganja stručnog ispita. U zdravstvu, na primer, posebni propisi uređuju rok za polaganje stručnog ispita posle završenog staža.

Kada staž istekne, postoje tri ishoda:

1. poslodavac vam ponudi novi ugovor o radu, na određeno ili neodređeno vreme;
2. radni odnos prestane istekom ugovora, pa tražite posao kao lice sa iskustvom i položenim ispitom;
3. ako ste bili u radnom odnosu najmanje 12 meseci, možete ostvariti pravo na naknadu za nezaposlene, jer je istek ugovora na određeno vreme jedan od zakonskih osnova.

Ako vam se nudi niz kratkih ugovora posle staža, proverite pravila iz vodiča o radu na određeno vreme, posebno ograničenje od 24 meseca.

Pripravnik u advokaturi i pravosuđu

Advokatski pripravnik je posebno uređen položaj: pripravnik radi u advokatskoj kancelariji radi sticanja prakse potrebne za pravosudni ispit, a upisuje se u imenik advokatskih pripravnika advokatske komore. Kancelarije ga mogu angažovati u radnom odnosu ili po drugom osnovu koji propisi struke dozvoljavaju, pa i ovde treba proveriti da li ste prijavljeni na osiguranje. U sudovima i tužilaštvima postoje i pripravnici u radnom odnosu i pripravnici volonteri, sa istim obavezama, ali različitim pravima na platu i staž.

Šta proveriti pre potpisivanja

Pre nego što počnete, tražite pisani ugovor i proverite nekoliko stvari. Lica koja prvi put rade u struci često potpisuju dokument ne znajući da li su uopšte u radnom odnosu.

Prava pripravnika ukratko

• Ugovor o radu u pisanom obliku pre početka rada.
• Zarada najmanje 80% osnovne zarade za taj posao.
• Prijava na penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
• Godišnji odmor, bolovanje, plaćeno odsustvo i zaštita na radu.
• Mentor ili lice koje ga uvodi u posao, ako je to propisano za struku.
• Staž koji se računa za penziju i za uslove konkursa.

Ako se zapošljavate prvi put, proverite i vodiče o probnom radu i pravima iz radnog odnosa. Poslodavci koji primaju pripravnike pravila obračuna zarade i prijava mogu proveriti sa knjigovodstvenom agencijom, a proverene agencije po gradovima pronaći ćete na platformi Feruvi.

Zaključak

Pripravnički staž po Zakonu o radu je radni odnos sa licem koje prvi put radi u struci, traje najduže godinu dana ako poseban zakon ne kaže drugačije, a pripravnik ima pravo na zaradu od najmanje 80% osnovne zarade i sva prava iz radnog odnosa. Stručno osposobljavanje i volontiranje nisu radni odnos i ne daju ista prava na platu i staž. Pre početka proverite koji ugovor potpisujete, koliko traje staž u vašoj struci i kada sledi stručni ispit.