Minuli rad: koliko iznosi i kako se obračunava

Minuli rad je uvećanje zarade koje zaposleni dobija za svaku punu godinu rada kod poslodavca. Na platnom listiću se vidi kao poseban dodatak, i to je jedna od stavki oko kojih zaposleni najčešće imaju pitanja: zašto je iznos manji nego što su očekivali, da li se računaju godine kod ranijih poslodavaca i šta se dešava kada potpišu novi ugovor sa istom firmom.

U ovom vodiču objašnjavamo koliko iznosi minuli rad po Zakonu o radu, šta ulazi u osnovicu, kako se računa uz primere, koje godine se priznaju, kako je uređen u državnoj službi i šta da radite ako vam minuli rad nije pravilno obračunat. Tekst je informativan; za konkretan obračun proverite svoj ugovor o radu, pravilnik i kolektivni ugovor.

Šta je minuli rad

Prema članu 108 Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca. Zakon taj dodatak naziva minuli rad i propisuje da iznosi najmanje 0,4% od osnovice za svaku punu godinu.

Iznos od 0,4% je zakonski minimum. Opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu poslodavac može da odredi i veći procenat, ali ne manji. Minuli rad je nagrada za vernost poslodavcu: ne zavisi od rezultata rada, nego samo od godina provedenih u radnom odnosu kod istog poslodavca.

Koliki je dodatak: primeri po godinama

Iznos se računa tako što se broj punih godina rada kod poslodavca pomnoži sa 0,4%, ili većim procentom ako je ugovoren, a dobijeni procenat primeni na osnovicu. Tabela ispod pokazuje primer za osnovnu bruto zaradu od 90.000 dinara i zakonski minimum od 0,4% po godini.

Iznosi su bruto i izračunati su samo za ilustraciju. Ako vaš poslodavac primenjuje veći procenat, na primer 0,5% po godini, minuli rad je srazmerno veći.

Kada se računa nova godina

Uvećanje se priznaje za svaku punu, odnosno navršenu godinu rada. Ako ste kod poslodavca devet godina i jedanaest meseci, minuli rad se računa za devet godina, a za deset godina tek od narednog meseca posle navršene desete godine.

Šta ulazi u osnovicu

Osnovica za obračun minulog rada je osnovna bruto zarada zaposlenog. To je razlog zbog kog je dodatak često manji nego što ljudi očekuju: računa se samo na osnovnu zaradu, a ne na celu platu.

Kada se istovremeno steknu uslovi za više uvećanja, na primer minuli rad i noćni rad, procenti se sabiraju i primenjuju na istu osnovicu. Kako se minuli rad uklapa u ceo obračun zarade, sa porezom i doprinosima, prikazujemo na primeru u tekstu o obračunu plate.

Primer sa više uvećanja istovremeno

Zaposleni sa osnovnom bruto zaradom od 90.000 dinara i deset punih godina kod poslodavca ima minuli rad od 4%, odnosno 3.600 dinara. Ako u istom mesecu radi i noću, za sate noćnog rada dobija još najmanje 26% na vrednost radnog sata osnovne zarade, a ako radi na praznik koji je neradni dan, najmanje 110% za te sate. Kada se za iste sate steknu uslovi po više osnova, zakon propisuje da procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom osnovu. Svi ovi procenti računaju se na osnovnu zaradu, a ne jedan na drugi.

Zašto se računa samo kod poslodavca

Mnogi se sećaju vremena kada se minuli rad računao na ceo radni staž. Izmenama Zakona o radu iz 2014. godine minuli rad je vezan za godine provedene kod poslodavca kod kog radite, uz izuzetak poslodavca prethodnika i povezanih lica. Zato zaposleni koji je dvadeset godina radio kod različitih poslodavaca, a kod sadašnjeg je dve godine, po zakonu ima minuli rad samo za te dve godine, osim ako poslodavac ne prizna više.

Pravna struka ovo objašnjava kao nagradu za vernost konkretnom poslodavcu, a ne za ukupno radno iskustvo. Za zaposlene to znači da pri promeni posla treba da računaju i na gubitak minulog rada, pa pri pregovorima o plati sa novim poslodavcem ima smisla tražiti da se ta razlika nadoknadi kroz višu osnovnu zaradu ili da se ranije godine priznaju ugovorom. Sindikati kroz kolektivne ugovore često pregovaraju upravo o višem procentu ili priznavanju dužeg staža.

Koje godine se priznaju

Ovo je najčešća zabuna. Po Zakonu o radu minuli rad se računa za godine provedene u radnom odnosu kod poslodavca, a ne za ukupan radni staž. Godine kod ranijih poslodavaca se ne sabiraju automatski, osim u slučajevima koje zakon izričito navodi ili ako je povoljnije pravo ugovoreno.

Statusna promena i promena poslodavca

Kada firma promeni pravni oblik, pripoji se drugoj ili se podeli, poslodavac sledbenik preuzima ugovore o radu i opšti akt prethodnika. Zakon o radu izričito propisuje da se pri obračunu minulog rada računa i vreme provedeno kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca, kao i kod povezanih lica. Zato vam pripajanje firme ne sme umanjiti minuli rad.

Novi ugovor sa istim poslodavcem

Prema tumačenju Ministarstva za rad koje prenose pravni stručnjaci, minuli rad obuhvata sve godine provedene kod istog poslodavca, bez obzira na eventualne prekide. Ako, na primer, potpišete sporazumni raskid i odmah zatim nov ugovor sa istim poslodavcem, minuli rad ne kreće od nule. Isto važi i kada se niz ugovora na određeno vreme zameni ugovorom na neodređeno, o čemu više pišemo u tekstu o radu na određeno vreme.

Prethodni poslodavci po ugovoru

Poslodavac može ugovorom o radu ili pravilnikom da prizna i godine provedene kod drugih poslodavaca. Ako vam je to važno, pregovarajte o tome pre potpisivanja ugovora i tražite da bude izričito upisano. Usmeno obećanje da će vam se "priznati ceo staž" nema težinu ako nije u ugovoru ili opštem aktu, pa se na njega ne oslanjajte pri odluci o promeni posla.

Minuli rad u državnoj službi

U državnim organima pravilo je drugačije. Prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, državni službenik ima pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4% za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, bez obzira na to u kom državnom organu je bio zaposlen. Zato zaposleni u državnoj upravi često imaju veći minuli rad od zaposlenih u privatnom sektoru sa istim ukupnim stažom. Za zaposlene u javnim službama, kao što su škole i zdravstvo, primenjuju se posebni propisi i posebni kolektivni ugovori, pa pravila proverite u aktu koji važi za vašu ustanovu.

Uticaj na naknade i druga primanja

Minuli rad je deo zarade, pa utiče i na primanja koja se računaju od prosečne zarade. Ulazi u prosek na osnovu kog se računa naknada zarade za godišnji odmor i plaćeno odsustvo, a posredno i u druga prava koja se vezuju za prosečnu zaradu. Ne treba ga mešati sa jubilarnom nagradom, koja se isplaćuje jednokratno za određeni broj godina rada, ako je predviđena opštim aktom.

Za zaposlene sa nepunim radnim vremenom minuli rad se računa na srazmernu osnovnu zaradu, pa je i iznos srazmerno manji.

Šta ako dodatak nije obračunat

Proverite platni listić: minuli rad treba da bude iskazan kao posebna stavka, sa brojem godina i procentom. Ako ga nema ili je obračunat na pogrešan broj godina, postupite ovim redom:

1. Uporedite broj priznatih godina sa datumom zasnivanja radnog odnosa i eventualnim statusnim promenama.
2. Proverite procenat u ugovoru o radu, pravilniku i kolektivnom ugovoru.
3. Pisanim putem zatražite od poslodavca ispravku obračuna.
4. Ako poslodavac ne ispravi, obratite se inspekciji rada ili sindikatu.
5. Neisplaćeni deo zarade možete potraživati tužbom; novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za tri godine.

Neisplaćivanje zarade, uključujući zakonska uvećanja, je prekršaj za koji Zakon o radu propisuje kaznu za poslodavca, pravno lice, od 800.000 do 2.000.000 dinara. Poslodavci koji nisu sigurni da li pravilno vode evidenciju godina i obračun uvećanja mogu to da provere sa knjigovodstvenom agencijom; proverene agencije po gradovima pronaći ćete na platformi Feruvi. Opšti pregled svih zakonskih uvećanja zarade imate u tekstu o pravima iz radnog odnosa.

Zaključak

Minuli rad je mali, ali stalan deo plate koji raste sa svakom godinom rada kod istog poslodavca. Iznosi najmanje 0,4% osnovne bruto zarade za svaku punu godinu rada kod poslodavca, a poslodavac može da odredi i više. Računa se samo na osnovnu zaradu, bez prekovremenog, noćnog rada i naknada. U privatnom sektoru priznaju se godine kod sadašnjeg poslodavca, poslodavca prethodnika i povezanih lica, a kod drugih poslodavaca samo ako je ugovoreno. Državni službenici dobijaju 0,4% za svaku godinu rada u bilo kom državnom organu. Ako minuli rad nije pravilno obračunat, tražite ispravku pisanim putem, a zatim pomoć inspekcije ili suda.