Jubilarna nagrada: ko ima pravo, iznos i porez

Ukratko: jubilarna nagrada je novčana nagrada koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za navršene jubilarne godine rada, najčešće 10, 20, 30, 35 ili 40 godina. Nije zakonska obaveza sama po sebi: Zakon o radu je ostavlja da se uredi opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, pa u privatnom sektoru zavisi od poslodavca, dok je u javnom sektoru najčešće uređena posebnim kolektivnim ugovorima. Poreski je povoljna, jer je neoporeziva do 28.912 dinara u periodu od 1. februara 2026. do 31. januara 2027, a iznad tog iznosa oporezuje se porezom na zaradu. Ovaj vodič objašnjava ko ima pravo, za koje godine, koliko iznosi i kako se oporezuje, uz primer obračuna.

Šta je jubilarna nagrada

Jubilarna nagrada je priznanje zaposlenom za dugogodišnji rad, isplaćeno u novcu povodom jubileja, to jest okruglog broja godina staža. Cilj je da se nagradi lojalnost i dug rad, pa se najčešće daje za 10, 20, 30, 35 i 40 godina. Za koje tačno godine i u kom iznosu, određuje poslodavac svojim aktima, jer zakon ne propisuje jedinstven iznos.

Da li je jubilarna nagrada obavezna

Ovo je najčešće pitanje, i odgovor zavisi od sektora i internih akata.

Zakon o radu predviđa da se pravo na jubilarnu nagradu može utvrditi opštim aktom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Bitno pravilo je: prvo se uspostavi pravilo, pa se isplaćuje. Kada poslodavac jednom uredi pravo na jubilarnu nagradu, ono postaje obavezujuće i ne može se jednostrano ukinuti bez izmene tih akata.

Za koje godine staža

Uobičajeni jubileji su 10, 20, 30, 35 i 40 godina, ali poslodavac može da odredi i druge. Ključno je da se jasno definiše kako se računa staž, jer nejasna formulacija najčešće izaziva sporove. Staž može da se računa kao:

• ukupan radni staž zaposlenog,
• samo staž kod trenutnog poslodavca,
• neprekidan staž,
• staž kod povezanih poslodavaca.

Zato pravilnik treba precizno da kaže koji se staž priznaje, da ne bi bilo nedoumica pri isplati.

Koliko iznosi jubilarna nagrada

Pošto zakon ne propisuje iznos, u privatnom sektoru poslodavac ga sam određuje, najčešće kao:

• fiksni iznos, na primer 20.000 ili 50.000 dinara za 10 godina,
• procenat prosečne zarade zaposlenog,
• procenat prosečne zarade u firmi ili u državi.

Kolika je prosečna zarada, koja može biti osnovica, dato je u vodiču o prosečnoj plati. U javnom sektoru iznos je najčešće određen kolektivnim ugovorom, u vezi sa prosečnom zaradom, pa raste sa brojem navršenih godina.

Poreski tretman jubilarne nagrade

Jubilarna nagrada je poreski povoljna, ali samo do neoporezivog iznosa.

Dakle, ako je jubilarna nagrada u okviru neoporezivog iznosa, zaposleni dobija ceo iznos bez poreza. Na deo preko granice plaća se porez na zaradu, dok se doprinosi ne obračunavaju. Neoporezivi iznos se usklađuje jednom godišnje, pa pre isplate vredi proveriti aktuelni iznos za tekući period.

Primer obračuna

Recimo da poslodavac isplaćuje jubilarnu nagradu od 40.000 dinara u 2026. godini:

• neoporezivi deo je 28.912 dinara,
• oporezivi deo je 40.000 minus 28.912, to jest 11.088 dinara,
• porez na zaradu 10% na 11.088 iznosi oko 1.109 dinara,
• doprinosi se ne plaćaju, pa je to i ukupno poresko opterećenje.

Da je nagrada bila do 28.912 dinara, ne bi bilo nikakvog poreza.

Jubilarna nagrada i druga davanja zaposlenima

Jubilarna nagrada je samo jedno u nizu davanja koja poslodavac može isplatiti povoljno, svako do svog neoporezivog iznosa. Tako regres i topli obrok imaju svoja pravila, o čemu piše vodič o regresu i toplom obroku, dok se naknada za vreme godišnjeg odmora obračunava zasebno, kako je opisano u vodiču o naknadi za godišnji odmor. Za razliku od regresa, koji je vezan za godišnji odmor, jubilarna nagrada se isplaćuje jednokratno, povodom jubileja.

Kako se isplaćuje

Isplata jubilarne nagrade ide uz urednu dokumentaciju: odluku poslodavca o isplati, dokaz da zaposleni ispunjava uslove po pravilniku i obračun. Nagrada se najčešće isplaćuje uz zaradu, o čemu piše vodič o obračunu plate. Pošto je jubilarna nagrada jedno od davanja zaposlenima, srodna je sa drugim pravima iz radnog odnosa, koja su objašnjena u vodiču o pravima iz radnog odnosa.