Nepuno radno vreme, noćni rad i vikend po Zakonu o radu

Radno vreme je jedno od pitanja oko kog zaposleni i poslodavci najčešće imaju nesporazume: koliko sati je puno radno vreme, šta znači nepuno radno vreme i koja prava imate kada radite pola dana, da li se rad subotom i nedeljom plaća više, koliko iznosi uvećanje za noćni rad i šta je klizno radno vreme. Sve to uređuje Zakon o radu, a opšti akt poslodavca i ugovor o radu mogu da daju samo povoljnija prava.

U ovom vodiču objašnjavamo vrste radnog vremena po Zakonu o radu, prava zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, pravila za noćni rad i rad u smenama, rad vikendom i na praznik, kao i odmore koji vam pripadaju. Tekst je informativan; za konkretan spor obratite se inspekciji rada ili advokatu za radno pravo.

Šta je radno vreme po Zakonu o radu

Radno vreme je period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju. Zaposleni i poslodavac mogu da se dogovore da deo radnog vremena zaposleni radi od kuće. Vreme pripravnosti, kada niste na poslu, ali morate da se odazovete na poziv, ne smatra se radnim vremenom, osim vremena koje provedete radeći po pozivu.

Zakon o radu radno vreme: puno radno vreme

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Opštim aktom poslodavca može se odrediti kraće puno radno vreme, ali ne kraće od 36 časova nedeljno, i tada zaposleni ima sva prava kao da radi 40 sati. Radna nedelja po pravilu traje pet radnih dana, a radni dan osam časova, ali poslodavac kod koga se radi u smenama, noću ili kada to zahteva priroda posla može drugačije da organizuje radnu nedelju.

Kada radite kraće od punog radnog vremena

Nepuno radno vreme je svako radno vreme kraće od punog, na primer četiri ili šest sati dnevno. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može se zasnovati i na neodređeno i na određeno vreme, a ugovor o radu mora da navede koliko sati nedeljno radite.

Prava zaposlenih sa nepunim radnim vremenom

Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako zakon, opšti akt ili ugovor o radu ne predviđaju drugačije. Poslodavac je dužan da mu obezbedi iste uslove rada kao zaposlenom sa punim radnim vremenom na istim ili sličnim poslovima.

• Zarada se računa srazmerno satima, pa ni minimalna zarada nije puna, nego srazmerna radnom vremenu.
• Pravo na godišnji odmor je isto kao za puno radno vreme po broju dana, jer zakon ne propisuje kraći odmor za nepuno radno vreme.
• Poslodavac mora blagovremeno da obaveštava zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom.
• Poslodavac mora da razmotri vaš zahtev za prelazak sa nepunog na puno radno vreme, i obrnuto.

Primer obračuna zarade za nepuno radno vreme

Zarada se računa srazmerno broju sati u odnosu na puno radno vreme. Ako je osnovna zarada za puno radno vreme na nekom poslu, na primer, 80.000 dinara, obračun po osnovu nepunog radnog vremena izgleda ovako:

Uvećanja za noćni rad, prekovremeni rad, rad na praznik i minuli rad obračunavaju se u skladu sa zakonom na isti način kao i za zaposlene sa punim radnim vremenom, ali na srazmernu osnovicu.

Rad kod više poslodavaca

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i tako ostvari puno radno vreme. Može da radi i na privremenim i povremenim poslovima do punog radnog vremena, o čemu pišemo u tekstu o ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Zaposleni sa punim radnim vremenom može da radi dodatno samo kroz dopunski rad, najviše trećinu punog radnog vremena.

Skraćeno radno vreme

Skraćeno radno vreme nije isto što i nepuno. Uvodi se zaposlenima koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima i pored svih mera zaštite postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje. Radno vreme se tada skraćuje srazmerno štetnom dejstvu, a najviše za deset časova nedeljno, na osnovu stručne analize u skladu sa zakonom. Za razliku od nepunog, zaposleni na skraćenom radnom vremenu ima sva prava kao da radi puno radno vreme, uključujući punu zaradu.

Fleksibilno radno vreme i preraspodela

Fleksibilno radno vreme u Zakonu o radu ima dva oblika. Prvi je klizno radno vreme: ako to priroda posla dozvoljava, početak i završetak radnog vremena mogu se utvrditi u određenom intervalu, na primer dolazak između 7 i 9 sati. Drugi je preraspodela radnog vremena, kada poslodavac zbog prirode posla ili rokova raspoređuje radno vreme tako da u nekim nedeljama radite duže, a u nekim kraće.

Kod preraspodele ukupno radno vreme u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne sme biti duže od ugovorenog. Kolektivnim ugovorom taj period može se produžiti do devet meseci. Ako ste pristali da u preraspodeli radite u proseku duže, sati iznad proseka plaćaju se kao prekovremeni rad.

Raspored radnog vremena

Poslodavac je dužan da vas o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena obavesti najmanje pet dana unapred. Izuzetno, zbog nepredviđenih okolnosti, rok može biti kraći, ali ne kraći od 48 sati. Kod rada u smenama radno vreme se može utvrditi kao prosek na mesečnom nivou, ali tada ne smete da radite duže od 12 sati dnevno, odnosno 48 sati nedeljno, uključujući prekovremeni rad.

Zakon o radu: noćni rad i rad u smenama

Rad od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se radom noću. Za noćni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 26% od osnovice, ako takav rad nije već vrednovan u osnovnoj zaradi.

• Pre uvođenja noćnog rada poslodavac mora da zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite zdravlja.
• Ako je rad u smenama organizovan tako da uključuje noć, poslodavac mora da obezbedi izmenu smena, tako da ne radite noću neprekidno duže od jedne radne nedelje.
• Duže od jedne nedelje noću možete da radite samo uz pisanu saglasnost.
• Ako po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa noćni rad pogoršava vaše zdravlje, a radite noću najmanje tri sata dnevno ili trećinu radnog vremena nedeljno, poslodavac mora da vam obezbedi rad danju.

Zakon o radu: rad subotom i nedeljom

Zakon o radu ne zabranjuje rad subotom i nedeljom. Radna nedelja po pravilu traje pet dana, a raspored u okviru nedelje određuje poslodavac. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor od najmanje 24 časa neprekidno, kome se dodaje dnevni odmor, i taj odmor se po pravilu koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za nedeljni odmor ako to zahteva priroda posla. Ako morate da radite na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da vam obezbedi odmor od najmanje 24 časa neprekidno tokom naredne nedelje.

Za rad nedeljom zakon ne propisuje posebno uvećanje zarade. Uvećanje postoji samo ako ga predviđaju kolektivni ugovor, pravilnik o radu ili ugovor o radu, pa ta akta proverite kod svog poslodavca. Drugačije je za rad na dan praznika koji je neradni dan.

Ako se istovremeno steknu uslovi po više osnova, na primer radite noću na praznik, procenti se sabiraju.

Odmori koji vam pripadaju

Radno vreme ne može da se posmatra bez odmora, koji su takođe zakonsko pravo i ne mogu se zameniti novcem.

• Pauza u toku rada: najmanje 15 minuta ako radite od četiri do šest sati, 30 minuta ako radite najmanje šest sati i 45 minuta ako radite duže od deset sati. Pauza se ne može koristiti na početku ni na kraju radnog vremena i uračunava se u radno vreme.
• Dnevni odmor: najmanje 12 sati neprekidno između dva radna dana, a u preraspodeli najmanje 11 sati.
• Nedeljni odmor: najmanje 24 sata neprekidno, uz dnevni odmor.
• Godišnji odmor: najmanje 20 radnih dana, o čemu pišemo u tekstu o godišnjem odmoru, bolovanju i porodiljskom.

Evidencija i kontrola radnog vremena

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju radnog vremena, uključujući dnevnu evidenciju prekovremenog rada. Ako sumnjate da se vaši sati ne evidentiraju tačno, vodite i sopstvenu evidenciju dolazaka i odlazaka. Pravila evidencije objašnjavamo u tekstu o evidenciji radnog vremena, a ako poslodavac krši pravila o radnom vremenu, obratite se inspekciji rada.

Poslodavci koji uvode smene, noćni rad ili preraspodelu pravila obračuna uvećane zarade mogu proveriti sa knjigovodstvenom agencijom; proverene agencije po gradovima pronaći ćete na platformi Feruvi.

Zaključak

Puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, a nepuno radno vreme je svako kraće radno vreme, uz zaradu i prava srazmerna satima rada i iste uslove rada. Noćni rad od 22 do 6 časova plaća se najmanje 26% više, a rad na praznik najmanje 110% više, dok rad nedeljom zakon ne uvećava automatski. Poslodavac mora da vas o rasporedu obavesti pet dana unapred i da poštuje pauze, dnevni i nedeljni odmor.