Sa paušalca na DOO u Srbiji 2026: kada vredi, kako se obavi i koliko košta

Ukratko: Sa paušalca na DOO se prelazi iz tri razloga: prešao si zakonski limit od 6 miliona dinara godišnjeg prometa, žeiš da zaposliš ljude i deliš odgovornost sa partnerima, ili tvoji B2B klijenti traže pravno lice u PDV sistemu. Procedura znači paralelno otvaranje DOO u APR-u (5 do 7 radnih dana, takse oko 7.000 do 8.000 dinara) i odjavu paušalca u zakonskom roku. Posle prelaska se menja i obračun poreza (15 odsto na dobit umesto paušalnog iznosa), način isplate vlasniku (plata direktoru ili dividenda) i obaveza PDV-a. Cela odluka mora biti dogovorena sa knjigovođom pre koraka, jer pogrešno tempiranje povlači duple obaveze.

1. Kada moraš, a kada vredi dobrovoljno

Obavezan prelazak

Po Zakonu o porezu na dohodak građana, paušalac može da posluje dok njegov godišnji promet ne pređe 6.000.000 dinara. Kada se taj prag pređe, paušalac je obavezan da pređe na vođenje knjiga (preduzetnik na knjigama) ili da promeni formu u DOO. Ako je limit pređen u prvoj polovini godine, obaveza vođenja knjiga nastaje od 1. jula iste godine, a ako je pređen u drugoj polovini, od 1. januara naredne godine. Drugi obavezni prelazak je kada se delatnost firme menja u onu koja zakonski nije dozvoljena paušalcu, na primer ako prerasteš u advokatsku kancelariju ili otvaraš trgovinu na malo po posebnim režimima.

Dobrovoljan prelazak

Većina vlasnika prelazi pre nego što stigne do zakonskog praga, iz pet praktičnih razloga:

• Ograničena odgovornost. Paušalac odgovara celom ličnom imovinom za poslovne obaveze. DOO odgovara samo imovinom firme. Ako poslujеš sa velikim ugovorima ili imaš zaposlene, lična odgovornost je značajan rizik.
• Više vlasnika. Paušalac mora imati jednog osnivača. DOO može imati dva ili više vlasnika sa različitim procentima udela, što je neophodno za partnerstva, investitore i prodaju dela firme.
• Zapošljavanje. Paušalac može zapošljavati, ali poreski tretman zaposlenih dolazi uz ograničenja. DOO je kreiran za rast tima i ima sve standardne mogućnosti za zapošljavanje, učešće u dobiti i opcije.
• B2B klijenti. Korporativni klijenti, javne nabavke i međunarodni partneri često traže rad isključivo sa pravnim licem u PDV sistemu. Paušalac u tom segmentu gubi mogućnosti.
• Kapitalna struktura. Ako planiraš ulaganje, kredit za rast ili prodaju firme za nekoliko godina, DOO ima pravnu osnovu za to. Paušalac ne može biti prodat kao pravna celina.

2. Razlike koje treba da razumeš pre odluke

Detaljno poređenje obe forme i kada koja ima prednost imaš u posebnom vodiču koji obe forme stavlja jednu pored druge.

3. Procedura prelaska, korak po korak

Korak 1: Konsultacija sa knjigovođom

Pre nego što kreneš u APR, sedi sa knjigovođom i postavite zajedno: tačnu šifru delatnosti za novu firmu, planiranu strukturu vlasništva (jedan ili više osnivača), procenu mesečnih troškova posle prelaska, plan isplate (kombinacija plate direktora i dividende), tempiranje između otvaranja DOO i odjave paušalca. Bez ovog koraka, najveći broj grešaka koje kasnije skupo plaćaš već se desio.

Korak 2: Priprema osnivačkih dokumenata

Za DOO sa jednim osnivačem trebaš:

• Odluku o osnivanju u kojoj se navode podaci o vlasniku, sedištu firme, delatnosti, kapitalu, direktoru.
• Osnivački akt, koji se overava kod javnog beležnika (notara). Notarska overa je obavezna i košta između 6.000 i 12.000 dinara zavisno od složenosti.
• Dokaz o uplati osnivačkog kapitala. Po Zakonu o privrednim društvima minimalni kapital je 100 dinara, što praktično znači da uplaćuješ simboličan iznos na privremeni račun otvoren u banci samo za tu svrhu.
• Saglasnost vlasnika prostora ako sedište firme nije u tvojoj nekretnini.

Za DOO sa više osnivača, osnivački akt zamenjuje ugovor o osnivanju, koji se overava kod notara i potpisuje od svih osnivača.

Korak 3: Registracija u APR-u

Registracija ide online preko portala APR-a, pod uslovom da osnivač ima kvalifikovani elektronski sertifikat. Bez sertifikata, registracija se može obaviti i lično u poslovnici APR-a u Beogradu (Brankova 25) ili u nekoj od organizacionih jedinica.

Standardno se uz registraciju automatski dobija i PIB iz Poreske uprave i matični broj, tako da po završetku registracije imaš jedan dokument (rešenje o registraciji) i odmah možeš dalje.

Aktuelne tačne iznose APR taksi proveri direktno na sajtu APR-a, jer se menjaju jednom do dva puta godišnje. Notarske usluge zavise od javnog beležnika kome se obratiš i složenosti dokumenata.

Korak 4: Otvaranje poslovnog računa

Sa rešenjem o registraciji ideš u izabranu banku da otvoriš poslovni račun. Banka traži original ili overenu kopiju rešenja, lične karte direktora i potencijalno dodatnu dokumentaciju za usklađenost sa propisima protiv pranja novca. Vreme otvaranja je obično dva do pet radnih dana.

Pre otvaranja, pogledaj poređenje banaka u pregledu banaka po naknadama i uslovima za firme, jer mesečne naknade i uslovi se značajno razlikuju.

Korak 5: Prijava u Poreskoj upravi i CROSO

Po otvaranju računa, prijavljuješ početak rada Poreskoj upravi i, ako planiraš da budeš direktor sa platom, prijavljuješ se u CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja). Bez prijave u CROSO ne možeš da primaš platu i tvoji doprinosi se ne računaju kao staž.

Korak 6: Odjava paušalca

Ovo je deo koji se najčešće gubi iz vida. Paralelno sa otvaranjem DOO, paušalac mora da se zatvori u zakonskom roku. Zatvaranje se ne dešava automatski. Detalje procedure pogledaj u vodiču o zatvaranju paušalca (uskoro na blogu). Tempiranje je važno: ako paušalac ostane aktivan a DOO već radi, imaš dva poreska subjekta i dvostruke obaveze.

4. Šta posle, da ne bude iznenađenja

Promena u načinu plaćanja poreza

Kao paušalac plaćaš utvrđen mesečni iznos, bez obzira na stvarni prihod. Kao DOO plaćaš 15 odsto na neto dobit, što znači da knjigovođa svaki mesec računa razliku između prihoda i priznatih troškova, i na nju ide porez. Detalje o godišnjoj prijavi koju DOO mora da podnese imaš u vodiču o godišnjoj poreskoj prijavi.

Isplata vlasniku

Kao paušalac, sav prihod posle paušalnog poreza i doprinosa je tvoj. Kao vlasnik DOO, prihod firme nije automatski tvoj. Vlasnik može da bira jedan ili kombinaciju tri pristupa:

• Plata direktora. Direktor mora primati platu po Zakonu o radu. Minimum je vezan za prosečnu zaradu u Republici. Na platu se plaćaju doprinosi i porez, ukupno oko 65 odsto bruto iznosa.
• Dividenda. Posle obračuna 15 odsto poreza na dobit, ostatak se može isplatiti vlasniku kao dividenda. Na dividendu ide još 15 odsto poreza po odbitku. Efektivna stopa za vlasnika iznosi oko 27,75 odsto.
• Kombinacija. Najčešća praksa je minimalna plata direktora plus dividenda. Knjigovođa pomaže da se nađe optimalan odnos za tvoju situaciju.

Obaveza PDV-a

DOO ulazi u sistem PDV-a kada godišnji oporezivi promet pređe 8 miliona dinara. Mnoge firme dobrovoljno ulaze ranije, jer ulazni PDV (koji plaćaš dobavljačima) može da se odbije od izlaznog. Za firme čiji su kupci pravna lica u PDV-u, dobrovoljni ulazak najčešće ima smisla. Za firme čiji su kupci fizička lica, PDV znači skupljiju cenu za kupca, pa je odluka složenija.

Doprinosi za socijalno osiguranje

Kao paušalac, plaćaš fiksne doprinose na osnovicu koja je deo paušalnog iznosa. Kao direktor DOO, doprinosi se računaju na bruto platu koju primaš, što je tvoj izbor (ali sa zakonskim minimumom). Više o doprinosima u zasebnom vodiču o doprinosima samostalaca, pri čemu DOO direktor spada u drugu kategoriju.

5. Greške koje koštaju

• Otvoriš DOO, ne zatvoriš paušalca. Najčešća greška. Paušalac i DOO paralelno znače dva poreska subjekta, dupli doprinosi, komplikovane prijave i kazne ako se ne reaguje. Zatvaranje paušalca je deo procedure, ne opcija.
• Misliš da je DOO odmah jeftiniji od paušalca. Mesečni troškovi DOO-a su uvek veći nego paušalca pri istom prometu, jer ulazi naknada knjigovođi za dvojno knjigovodstvo, doprinosi na platu direktora, sudske takse za godišnji izveštaj, i drugo. DOO se isplati kada se rast firme pretvara u dobit koja se može optimalno isplatiti, ne pre.
• Ne računaš obaveznu platu direktora. Po Zakonu o radu direktor DOO mora primati platu, ne može biti „besplatan". Ako te to iznenadi posle registracije, imaš zaostale doprinose i potencijalnu kaznu.
• Ulaziš u PDV bez plana. Dobrovoljan ulazak u PDV ima smisla samo ako su tvoji kupci u PDV-u. Ako su B2C, PDV ti je samo gubitak.
• Biraš generičkog knjigovođu. Knjigovođa koji ti je vodio paušalca nije nužno onaj koji najbolje vodi DOO. Pitaj otvoreno koliko DOO-a vodi, koliko PDV firmi vodi i ima li iskustva u tvojoj delatnosti.

6. Šta sa starim ugovorima i klijentima

Ovo se često zaboravi. Postojeći ugovori sa klijentima i dobavljačima glase na paušalca kao pravnu stranu. Posle prelaska, oni više ne važe automatski. Praktično treba uraditi dve stvari:

• Obavestiti svakog klijenta i partnera o promeni pravne forme, novom PIB-u, matičnom broju, računu, i ponuditi aneks ugovora ili novi ugovor.
• Stare račune i fakture iz paušalca treba čuvati po zakonskom roku za poreske svrhe, ali se nove obaveze izdaju iz DOO-a, sa novim podacima.

Najveći klijenti će uvek tražiti novi ugovor i potvrdu da je DOO upisan u sistem PDV-a ako se očekuje takva saradnja.

7. Tempiranje prelaska

Najmirnije tempiranje je prelazak u prvom kvartalu, idealno januar ili februar:

• Završavaš celu godinu kao paušalac, sa jasnim ulazom u godišnju poresku prijavu.
• Početak nove godine je čistiji za prelaz na dvojno knjigovodstvo (oporezuje se kalendarski).
• Klijenti su u režimu obnove ugovora, što je prirodan trenutak da pređu na novu pravnu stranu.

Najnemirniji period je sredina godine, jer godina ima dve poreske stvarnosti i izveštaj postaje složeniji.

Zaključak

Prelazak sa paušalca na DOO je obavezan kada se pređe 6 miliona dinara godišnjeg prometa, a vredan razmišljanja čim ti je potrebna ograničena odgovornost, više vlasnika, tim zaposlenih ili B2B klijenti koji rade samo sa pravnim licem. Procedura traje pet do sedam radnih dana u APR-u, košta oko 25.000 do 50.000 dinara jednokratno, i znači paralelno otvaranje DOO-a i odjavu paušalca. Najvažniji korak nije sama registracija, nego razgovor sa knjigovođom pre toga: o tempiranju, planu isplate vlasniku, ulasku u PDV i strukturi troškova posle prelaska. Većina grešaka koje skupo plaćaš već je nastala u tom razgovoru ili nije, zavisno od toga koliko si bio temeljan.

Za sledeći korak: pronađi domaću knjigovodstvenu agenciju iz Feruvi baze firmi koji ima iskustva u prelasku sa paušalca na DOO i razgovaraj sa njim pre nego što kreneš u APR.