Porez na dividendu i isplata dobiti u Srbiji

Ukratko: dividenda je deo dobiti koji privredno društvo, najčešće DOO, isplaćuje svojim vlasnicima. Pre nego što dobit stigne do vlasnika, ona se dva puta oporezuje: prvo društvo plaća porez na dobit po stopi od 15%, a zatim se pri isplati dividende fizičkom licu plaća porez na dividendu, takođe 15%, koji obračunava i uplaćuje sama firma kao porez po odbitku. Zbog toga je stvarno poresko opterećenje veće od 15%. Dividenda isplaćena drugom domaćem pravnom licu se ne oporezuje ponovo, dok se isplata stranom pravnom licu oporezuje po stopi od 20%, osim ako ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne predviđa nižu stopu. U nastavku je objašnjeno ko isplaćuje dividendu, kako teče novac, koje su stope i kako izgleda postupak isplate.

Šta je dividenda i ko je isplaćuje

Dividenda je isplata dela dobiti vlasnicima kapitala, srazmerno njihovim udelima u društvu. Dividendu isplaćuje privredno društvo, pre svega DOO, dok preduzetnik ne isplaćuje dividendu. Kod preduzetnika nema podele na dobit društva i ličnu dobit, pa preduzetnik slobodno raspolaže zaradom posle plaćenog poreza i doprinosa, bez dodatnog poreza na dividendu. Ta razlika je jedan od ključnih argumenata u izboru forme, o čemu više ima u poređenju paušalca i DOO.

Kako teče novac: od dobiti do vlasnika

Put od ostvarene dobiti do novca na računu vlasnika ima nekoliko koraka, i na dva mesta se plaća porez.

Pošto se oporezuje i dobit društva i isplata dividende, ukupno opterećenje je veće od pojedinačne stope, što je važno imati u vidu pri planiranju.

Stope poreza na dividendu

Stopa zavisi od toga kome se dividenda isplaćuje.

Dividenda koju jedno domaće pravno lice isplati drugom domaćem pravnom licu se ne oporezuje porezom na dividendu, da se ista dobit ne bi oporezovala u nedogled kroz lanac firmi. Kod isplate stranom pravnom licu primenjuje se stopa od 20%, ali ako između Srbije i zemlje primaoca postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, najčešće važi niža stopa iz tog ugovora, uz odgovarajuću potvrdu o rezidentnosti.

Koliko stvarno ostane vlasniku

Najbolje se vidi na primeru. Pretpostavimo da društvo ostvari 100 dinara dobiti pre poreza i da celu neto dobit isplati vlasniku fizičkom licu.

U ovom primeru od 100 dinara dobiti vlasniku stiže oko 72 dinara, što znači da je ukupno poresko opterećenje na put dobiti do vlasnika oko 27,75%. Zato se isplata dividende uvek planira zajedno sa knjigovođom, jer na ukupan rezultat utiču i visina zarade vlasnika i drugi troškovi.

Postupak isplate dividende

Dividenda se ne isplaćuje proizvoljno, već po utvrđenom redosledu.

Firma je poreski platac, što znači da ona, a ne vlasnik, obračunava, prijavljuje i uplaćuje porez po odbitku pri isplati dividende. Porez po odbitku se plaća povodom same isplate, pa isplata bez plaćenog poreza nije pravilno sprovedena. Veza sa godišnjim obavezama društva objašnjena je u tekstu o godišnjoj poreskoj prijavi.

Dividenda ili zarada vlasnika

Vlasnik DOO koji je istovremeno i direktor novac iz firme može da uzima na dva načina: kao zaradu, na koju se plaćaju porez i doprinosi, ili kao dividendu iz dobiti. Oba puta imaju svoje poresko opterećenje i svoje prednosti, pa nema univerzalno najpovoljnijeg rešenja. Kombinacija zarade i dividende se planira prema konkretnoj situaciji, visini dobiti i potrebama vlasnika, najbolje uz knjigovođu.

Akontacija poreza na dobit i poreski bilans

Porez na dobit se ne plaća samo jednom na kraju godine. Tokom godine društvo plaća mesečne akontacije poreza na dobit, čija se visina utvrđuje na osnovu prijave iz prethodne godine. Posle isteka poslovne godine društvo sastavlja poreski bilans, u kom se utvrđuje stvarna dobit i konačan porez, pa se uplaćene akontacije upoređuju sa konačnom obavezom. Ako su akontacije bile manje, doplaćuje se razlika, a ako su bile veće, nastaje pretplata. Tek na osnovu tako utvrđene dobiti može se odlučivati o dividendi, što ovu temu povezuje sa godišnjom poreskom prijavom.

Kada se dobit ne sme isplatiti

Dobit nije uvek slobodna za isplatu vlasnicima. Pre raspodele, dobit se po pravilu prvo koristi za pokriće prenetih gubitaka iz ranijih godina, a tek ono što ostane može se rasporediti kao dividenda. Ako društvo ima nepokrivene gubitke, isplata dividende može biti ograničena ili nemoguća dok se gubici ne pokriju. Zato se odluka o raspodeli uvek donosi na osnovu usvojenih finansijskih izveštaja, koji pokazuju da li uopšte postoji raspoloživa dobit za isplatu.

Česte greške

• Isplata bez odluke o raspodeli. Dividenda se isplaćuje tek posle usvajanja izveštaja i odluke o raspodeli dobiti, ne proizvoljno tokom godine.
• Zaborav poreza po odbitku. Firma mora da obračuna i uplati porez na dividendu pri isplati, jer je ona poreski platac.
• Mešanje preduzetnika i DOO. Preduzetnik ne isplaćuje dividendu i ne plaća porez na dividendu, to važi samo za privredna društva.
• Zanemarivanje ugovora o dvostrukom oporezivanju. Kod isplate stranom licu propušta se niža ugovorna stopa jer nije pribavljena potvrda o rezidentnosti.

Gde potražiti pomoć

Obračun dobiti, planiranje odnosa zarade i dividende i obračun poreza po odbitku poslovi su za knjigovodstvenu agenciju, a za složenije slučajeve sa stranim vlasnicima i ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja korisni su i poreski savetnici. Sve poreske obaveze firme na jednom mestu objašnjava centralni vodič o knjigovodstvu i porezima.