Zatvaranje paušalca u Srbiji 2026: procedura, troškovi i šta posle
Zatvaranje paušalca se ne dešava automatski. Vodič kroz pripremu, prijavu u APR, završni obračun u Poreskoj, zatvaranje računa i odgovornosti koje ostaju 5 godina posle zatvaranja.
Ukratko: Zatvaranje paušalca u Srbiji se ne dešava automatski. Procedura počinje odlukom o prestanku obavljanja delatnosti, ide kroz APR (prijava odjave), Poresku upravu (završni obračun), banku (zatvaranje računa), i traje uglavnom dve do tri nedelje. Najvažniji koraci su završetak svih obaveza prema klijentima i poreskoj pre podnošenja odjave, jer dugovi i nepodnete prijave posle zatvaranja postaju lični trošak. Posle zatvaranja paušalac ostaje odgovoran za poreske obaveze pet godina, što je rok zastarelosti.
1. Razlozi za zatvaranje
Paušalci se zatvaraju iz pet tipičnih razloga:
- Prelazak na DOO ili preduzetnika na knjigama. Najčešći razlog kod aktivnih firmi. Sa rastom prometa preko 6 miliona dinara godišnje, zakon to zahteva, a mnogi vlasnici prelaze i ranije. Detaljnije u ranijem vodiču o prelasku sa paušalca na DOO.
- Prestanak rada. Vlasnik više ne želi da obavlja delatnost, bilo zbog promene karijere, penzionisanja, odlaska u inostranstvo ili drugih ličnih razloga.
- Privremena odjava. Ako pauza neće biti trajna, ne mora se zatvarati definitivno, već se može privremeno odjaviti (procedura uskoro u zasebnom vodiču). Razlika je važna: privremena odjava može da se opozove i nastavi posao, definitivno zatvaranje znači novu registraciju ako se ikad vraćaš.
- Pokretanje DOO-a u istoj delatnosti. Praktično isto kao prvi razlog, ali sa naglaskom da paušalac i DOO ne mogu paralelno raditi dugoročno (dva poreska subjekta, dvostruke obaveze).
- Promena delatnosti u onu koja zakonski nije dozvoljena paušalcu. Manje čest razlog, ali realan kada se delatnost firme menja.
2. Pre nego što kreneš u APR
Tri pripremne radnje koje moraju biti završene pre podnošenja prijave odjave, jer posle više nije moguće da se vrate:
Završetak obaveza prema klijentima
Sve fakture za izvršene usluge moraju biti izdate, naplaćene i evidentirane pre odjave. Ako klijent kasni sa plaćanjem, dva su pristupa: ili sačekaj da plati pa pošalji odjavu, ili izađi sa odjavom a nepotraženi dug ostaje tvoj lično (ne firme, jer je nema). Najveći broj sporova oko zatvaranja paušalaca dolazi iz brzopletog izdavanja odjave dok obaveze nisu okončane.
Izmirenje poreskih i drugih obaveza
Sve mesečne uplate doprinosa, paušalnog poreza i drugih obaveza moraju biti uplaćene zaključno sa datumom odjave. Dugovi prema Poreskoj upravi ne nestaju zatvaranjem, samo postaju lični dug vlasnika. Pre podnošenja odjave proveri stanje na sopstvenom nalogu na portalu Poreske uprave (eporezi.purs.gov.rs) i izmiri zaostatke. Korisno je izvaditi i poresko uverenje Poreske uprave, kao i uverenje lokalne poreske administracije, da nemaš dospelih neizmirenih obaveza pre nego što firmu zatvoriš.
Razgovor sa knjigovođom
Knjigovođa koji je vodio paušalca treba da pripremi završni obračun: poslednju mesečnu prijavu, eventualnu godišnju prijavu za godinu u kojoj se zatvara, i listu eventualnih neizmirenih obaveza. Ne zatvaraj firmu bez ovog koraka, jer posle odjave teško je rekonstruisati podatke.
3. Procedura zatvaranja, korak po korak
Korak 1: Odluka o prestanku obavljanja delatnosti
Pišeš jednostavnu pisanu odluku da kao paušalac prestaješ sa obavljanjem delatnosti od određenog datuma. Odluka sadrži tvoje podatke (ime, prezime, JMBG, adresa, PIB paušalca), datum prestanka, i potpis. Ne treba notarska overa. Datum prestanka je važan jer od njega zavisi konačni obračun poreza i doprinosa za poslednji mesec.
Korak 2: Prijava odjave u APR
Prijava se podnosi APR-u (Agenciji za privredne registre) putem portala APR-a sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, ili lično u poslovnici. Prijava odjave je posebna od prijave registracije, ima svoj obrazac i taksu.
| Stavka | Iznos |
|---|---|
| APR taksa za prijavu odjave | oko 2.000 do 3.000 RSD |
| Knjigovođa za pripremu odjave i završnog obračuna | 10.000 do 25.000 RSD jednokratno |
| Elektronski sertifikat (godišnje) | 3.000 do 8.000 RSD ako ga već nemaš |
Aktuelne iznose APR taksi proveri direktno na sajtu APR-a, jer se menjaju jednom do dva puta godišnje.
Korak 3: Rešenje APR-a
APR donosi rešenje o brisanju paušalca iz registra u roku od pet do sedam radnih dana od podnošenja kompletne prijave. Rešenje stiže elektronski na e-mejl naveden u prijavi, ili u poslovnici. Brisanje stupa na snagu danom donošenja rešenja.
Korak 4: Završni obračun u Poreskoj upravi
Po brisanju iz APR-a, Poreska uprava radi završni obračun: zaključni iznos paušalnog poreza za poslednji mesec rada, eventualne neuplaćene doprinose, i konačno stanje. Sve što ostane nepokriveno postaje lični dug vlasnika i podleže zateznoj kamati. Knjigovođa je u ovoj fazi važan posrednik.
Korak 5: Zatvaranje poslovnog računa u banci
Sa rešenjem o brisanju ideš u banku da zatvoriš poslovni račun. Banka traži original rešenja APR-a, ličnu kartu vlasnika i potpis vlasnika. Pre zatvaranja, sva sredstva sa računa prebacuju se na lični račun vlasnika, jer paušalac kao fizičko lice nema ograničenja u tom prebacivanju (za razliku od DOO-a, gde isto bi bila dividenda).
Korak 6: Brisanje iz drugih registara
Ako si bio prijavljen u PDV sistemu (paušalci uglavnom nisu, ali postoje izuzeci), treba i odjava iz PDV-a. Ako si imao zaposlene, treba njihova odjava iz CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) pre zatvaranja firme. Knjigovođa pomaže oko ovih koraka.
4. Šta sa zaposlenima
Ako je paušalac imao zaposlene, oni se moraju odjaviti pre zatvaranja firme. To znači:
- Pisani otkaz svakom zaposlenom uz poštovanje otkaznog roka iz Zakona o radu (najmanje 30 dana, duže ako je predviđeno ugovorom).
- Isplata svih zaostalih plata, regresa i drugih obaveza prema zaposlenima.
- Eventualna otpremnina ako je zaposleni radio dovoljno dugo da na nju ima pravo po zakonu.
- Odjava iz CROSO posle isteka otkaznog roka.
- Predaja M obrazaca (potvrda o stažu) zaposlenima.
Ako se ovo ne odradi pre zatvaranja, zaposleni mogu da tuže lično vlasnika za neizmirene obaveze, jer paušalac kao firma ne postoji više.
5. Šta posle zatvaranja
Period odgovornosti
Vlasnik paušalca ostaje lično odgovoran za poreske i druge obaveze koje su nastale tokom poslovanja, čak i posle zatvaranja firme. Rok zastarelosti za poreske obaveze je pet godina od dana dospeća. To znači da te Poreska uprava može potraživati za obaveze i posle zatvaranja, ako se kasnije utvrde nepravilnosti u prošlim prijavama.
Čuvanje dokumentacije
Po Zakonu o porezu na dohodak građana, paušalac mora čuvati poslovnu dokumentaciju (knjige, ulazne i izlazne račune, evidencije) najmanje pet godina od dana zatvaranja. Praktično, čuvaj najmanje deset godina za slučaj da treba dokazati nešto u sudskom sporu sa klijentom ili partnerom.
Vraćanje u poslovanje
Ako se posle zatvaranja paušalca odlučiš da se vratiš u poslovanje, treba da prođeš celu registraciju iznova, kao da prvi put otvaraš firmu. Stara firma se ne može „vratiti", brisanje iz APR registra je definitivno. Detalje o registraciji imaš u vodiču o registraciji firme u APR-u.
6. Razlika između zatvaranja i privremene odjave
| Aspekt | Definitivno zatvaranje | Privremena odjava |
|---|---|---|
| Trajanje | Trajno, paušalac se briše iz registra | Bez zakonskog maksimuma, do prijave nastavka |
| Vraćanje u poslovanje | Nova registracija, novi PIB i matični broj | Reaktivacija postojećih podataka |
| Doprinosi tokom pauze | Ne plaćaju se posle zatvaranja | Mogu se dobrovoljno plaćati za nastavak staža |
| Status zdravstvenog osiguranja | Vlasnik se prijavljuje preko bračnog druga ili Nacionalne službe | Može se nastaviti dobrovoljnim uplatama |
| APR taksa | Niža | Niža, slična |
| Vreme procedure | 5 do 7 radnih dana | 5 do 7 radnih dana |
Privremena odjava je bolja varijanta ako planiraš pauzu od nekoliko meseci a nameravaš da se vratiš. Definitivno zatvaranje ima smisla samo kada si siguran da se ne vraćaš na istu pravnu formu, ili pri prelasku na DOO.
7. Greške koje koštaju
- Podnosiš odjavu pre nego što su sve fakture izdate i naplaćene. Nepotraženi dug postaje tvoj lično. Klijenti koji znaju da si u procesu zatvaranja ponekad to iskoriste da odlože plaćanje.
- Ne izmiriš zaostale doprinose i porez pre odjave. Dug ne nestaje, samo postaje lični i nosi zateznu kamatu od oko 16 odsto godišnje. Iznos koji je bio mali tokom poslovanja, posle nekoliko godina kamate može biti dvostruko veći.
- Zaboraviš da odjaviš zaposlene. Zaposleni koji su ostali prijavljeni u CROSO posle zatvaranja firme imaju formalno radni odnos koji niko ne plaća, što vodi u kompleksne sporove.
- Pomešaš zatvaranje sa privremenom odjavom. Mnogi misle da je „zatvaranje" reverzibilno. Nije. Ako je svrha pauza, koristi privremenu odjavu.
- Ne čuvaš dokumentaciju. Po zatvaranju, ljudi često bacaju stare papire. Poreska kontrola pet godina kasnije može pitati za konkretnu fakturu i bez dokaza dug se priznaje.
- Ne obavestiš klijente da firma više ne postoji. Klijenti koji nastave da uplaćuju na zatvoren račun stvaraju nepotrebne komplikacije. Pošalji svima e-mejl sa datumom prestanka rada i podacima za eventualne završne uplate.
8. Tempiranje zatvaranja
Najmirniji period je kraj kalendarskog meseca, idealno kraj kvartala. Razlog: poslednji obračun je čistiji kada je kalendarski period zaokružen. Sredina meseca znači razdvajanje obračuna na dva dela, što povećava knjigovodstveni trošak.
Izbegavaj zatvaranje u sezoni godišnjih prijava (mart, april), jer su Poreska uprava i APR preopterećeni i procedure traju duže. Najpovoljniji period je oktobar do januar, kada se završava poslovna godina ali pre nego što počnu prijave.
Zaključak
Zatvaranje paušalca je relativno jednostavna procedura, ali se najveći broj problema dešava pre nego što se ode u APR, ne posle. Završetak obaveza prema klijentima, izmirenje poreza i doprinosa, i razgovor sa knjigovođom o završnom obračunu su koraci koji se ne vide u službenim uputstvima, a određuju da li ćeš posle zatvaranja imati mir ili višegodišnji rep koji se vlači. APR taksa i knjigovodstveni trošak za samu odjavu su mali, ali troškovi kasnije nastalih nepravilnosti su nepredvidivi.
Za sledeći korak: pre nego što kreneš sa odjavom, dogovori se sa nekom od knjigovodstvenih agencija u Feruvi bazi firmi oko završnog obračuna i tempiranja.
Često postavljana pitanja
Da li se paušalac zatvara automatski ako prestanem da plaćam doprinose?
Ne. Prestanak uplata ne znači zatvaranje firme. Paušalac ostaje u registru APR-a sve dok ne podneseš formalnu prijavu odjave. U međuvremenu, neuplaćeni iznosi se gomilaju, kamata teče, i Poreska uprava može aktivirati prinudnu naplatu. Ako više ne radiš, podnesi odjavu što pre.
Koliko dugo posle zatvaranja sam odgovoran za poreze?
Pet godina od dana dospeća poreske obaveze. To je rok zastarelosti po Zakonu o poreskom postupku. Sve obaveze nastale tokom poslovanja paušalca podležu ovom roku, što znači da te Poreska uprava može pozvati na odgovornost i nekoliko godina posle zatvaranja firme ako se utvrde nepravilnosti.
Mogu li da zatvorim paušalca ako imam neizmiren dug?
Tehnički da, ali to je loša ideja. Neizmiren dug ne nestaje zatvaranjem firme, samo postaje lični dug vlasnika sa zateznom kamatom oko 16 odsto godišnje. Bolje je da pre podnošenja odjave izmiriš ili dogovoriš plan otplate sa Poreskom upravom, jer kasnije rešavanje je skuplje.
Šta sa imovinom paušalca posle zatvaranja?
Paušalac je fizičko lice koje obavlja delatnost, što znači da je sva oprema, alat i drugo registrovana ili neregistrovana imovina već u vlasništvu vlasnika kao fizičkog lica. Posle zatvaranja firme, imovina ostaje vlasniku bez ikakve dodatne procedure. Ako planiraš da prodaš opremu, prodaja se tretira kao prodaja od strane fizičkog lica.
Mogu li da ostavim para na poslovnom računu posle odjave?
Ne. Pre zatvaranja računa banka traži da se sva sredstva prebace na lični račun vlasnika ili u gotovini podignu. Posle brisanja paušalca iz registra APR-a, banka i tako mora da zatvori poslovni račun jer firma više ne postoji. Najlakše je da to uradiš sam pre nego što banka uradi automatski.
Koliko košta zatvaranje paušalca?
Jednokratni trošak je relativno mali: APR taksa za prijavu odjave oko 2.000 do 3.000 dinara, knjigovođa za pripremu odjave i završnog obračuna 10.000 do 25.000 dinara, plus eventualni trošak elektronskog sertifikata ako ga već nemaš. Ukupno, oko 15.000 do 30.000 dinara. Aktuelne tarife proveri direktno na sajtu APR-a.
Treba li mi advokat za zatvaranje?
Za jednostavne slučajeve ne. Knjigovođa rešava ceo proces. Advokat je potreban samo ako postoje sporovi sa klijentima koje treba okončati pre odjave, ili ako se zatvaranje odvija u kontekstu razvoda, nasledstva ili drugog ličnog spora gde firma postaje predmet rasprave.
Šta sa godišnjom poreskom prijavom za godinu zatvaranja?
Paušalci uglavnom ne podnose godišnju prijavu, jer plaćaju paušalni porez utvrđen rešenjem. Ali u godini zatvaranja, posebno ako je vlasnik prešao prag za godišnji porez na dohodak (preko 5,4 miliona ukupnih prihoda), godišnja prijava može biti obavezna. Detalje za svoj slučaj proveri sa knjigovođom; više informacija u vodiču o godišnjoj poreskoj prijavi.
Mogu li ponovo da otvorim paušalca posle zatvaranja?
Da, ali to znači potpuno novu registraciju u APR-u, sa novim PIB-om i matičnim brojem. Stara firma se ne može vratiti, brisanje iz registra je definitivno. Ako je verovatno da se vraćaš u poslovanje, razmotri privremenu odjavu umesto definitivnog zatvaranja.
Šta sa staž osiguranja posle zatvaranja?
Staž osiguranja koji si stekao tokom rada paušalca ostaje upisan u PIO Fondu. Nove uplate prestaju danom zatvaranja, što znači da staž ne raste dalje. Ako planiraš nastavak rada u drugom obliku (zaposlenje, DOO direktor, drugi paušalac), staž se nastavlja od početka novog rada. Više o tome u vodiču o penziji za paušalca.
Mogu li da zadržim zaposlene u procesu zatvaranja?
Ne posle datuma zatvaranja. Pre datuma zatvaranja, zaposleni moraju biti otpušteni po Zakonu o radu uz poštovanje otkaznog roka (najmanje 30 dana). Praktično, planiranje treba da krene najmanje 60 dana pre željenog datuma zatvaranja, da se zaposleni otpuste, isplate sve obaveze, i odjave iz CROSO.
Kada je najbolje vreme za zatvaranje?
Kraj kalendarskog meseca, idealno kraj kvartala, jer je obračun čistiji kad je period zaokružen. Izbegavaj sezonu godišnjih prijava (mart, april) zbog gužve u Poreskoj upravi i APR-u. Najpovoljniji period je oktobar do januar, kada se završava poslovna godina ali pre nego što počne sezona prijava.
O autoru
Marko RistićPreduzetnik. Osnivač i vlasnik Feruvi-ja.
Marko Ristić je preduzetnik. Svaki svoj projekat vodi od početka do kraja uz pomoć saradnika koji mu pomažu u procesu. Marko vodi razvoj strategija, arhitekture, dizajna, izrade softvera, odabira i implementacije tehnologija, osmišljavanje funkcionalnosti i celokupne marketinške aktivnosti, kao i svakodnevnu operativu. Veštačka inteligencija je sastavni deo procesa rada.
Marko je osnivač i vlasnik Feruvi-ja, internet platforme za oglase, smeštaj, vozila, nekretnine, poslove i firme, sve na jednom mestu. Trenutno je dostupna vertikala Firme, ostalih šest ulazi u plan razvoja. Sopstveni pretraživač, administratorski sistem, sistem za upravljanje sadržajem i sistem za promocije, sve napravljeno u sopstvenoj režiji.
Pored Feruvi-ja, vodi i druge digitalne projekte: 3DTapete.rs (elektronska prodavnica 3D zidnih tapeta), Manastiri.rs (platforma za tradicionalne porodične proslave i običaje), i mrežu sajtova za roditelje ExtremeKids.rs, DecjiSvet.rs, Balon.rs, TvojIzbor.rs. Kao i mnogo toga drugog, budući da je višegodišnji preduzetnik koji se bavi marketingom i sarađuje direktno sa klijentima iz inostranstva, pretežno američkog tržišta, kao i tržišta Italije, Švedske, Španije, Izraela, Finske i Nemačke.