Osnivanje DOO u Srbiji: postupak, kapital i troškovi

Ukratko: DOO, društvo sa ograničenom odgovornošću, je zasebno pravno lice koje za obaveze odgovara svojom imovinom, a ne ličnom imovinom vlasnika. Osniva se sa simboličnim kapitalom od najmanje 100 dinara, koji se može uplatiti i u roku od pet godina. Postupak ide elektronski preko Agencije za privredne registre i obuhvata izradu osnivačkog akta, overu potpisa kod javnog beležnika, podnošenje prijave i otvaranje poslovnog računa. Registracija po pravilu traje do pet radnih dana, a uz registraciju se dobijaju PIB i matični broj. Posle osnivanja, DOO plaća porez na dobit po stopi od 15%, ima obavezu da postavi direktora i bira način isplate vlasniku. U nastavku je postupak korak po korak, troškovi i šta sledi posle osnivanja.

Šta je DOO

DOO je najčešći oblik privrednog društva u Srbiji. Za razliku od preduzetnika, DOO je zasebno pravno lice, pa vlasnik po pravilu ne odgovara ličnom imovinom za dugove firme, već samo svojim ulogom u kapital. Može imati jednog ili više vlasnika i pogodan je za partnerstva, zapošljavanje, ulaganja i rad sa velikim klijentima. Cena te sigurnosti je složenije i skuplje vođenje od paušalca, o čemu više ima u poređenju paušalca i DOO.

Osnivački kapital

Zakonski minimalni osnivački kapital DOO je 100 dinara. To je simboličan iznos, pa kapital nije prepreka za osnivanje. Kapital može biti novčani, dakle uplata u novcu, ili nenovčani, kao unos opreme ili drugih stvari i prava procenjene vrednosti. Može se uplatiti odmah ili u roku od pet godina od osnivanja, a unosi se na poseban privremeni račun otvoren samo za tu svrhu, ili se obavezuje u osnivačkom aktu. Veći kapital nije obavezan, ali deluje ozbiljnije prema poslovnim partnerima i bankama.

Postupak osnivanja korak po korak

Od 2023. godine prijava za osnivanje privrednog društva podnosi se isključivo elektronski, preko portala APR-a, pa je kvalifikovani elektronski sertifikat osnivača neophodan. Po pravilu, APR donosi odluku u roku od pet radnih dana.

Uz prijavu se po pravilu prilažu: jedinstvena registraciona prijava osnivanja (obrazac JRPPS), osnivački akt sa overenim potpisima osnivača, dokaz o identitetu osnivača (lična karta ili pasoš), odluka o imenovanju zastupnika ako nije imenovan osnivačkim aktom i overen potpis zastupnika (obrazac OP), kao i dokaz o uplati naknade za registraciju. Prijava se podnosi kroz eRegistraciju na portalu APR-a, a prijava podneta van propisanog obrasca se odbacuje.

Troškovi osnivanja

Troškovi su predvidivi, ali se takse povremeno menjaju, pa tačne iznose proveri na sajtu APR-a.

Uz to ide i osnivački kapital od najmanje 100 dinara. Ukupan početni trošak je po pravilu reda nekoliko hiljada do desetak hiljada dinara, znatno više nego kod preduzetnika.

Evidencija stvarnih vlasnika

Posle registracije, DOO ima i obavezu da upiše svoje stvarne vlasnike u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika, koju vodi APR. Stvarni vlasnik je fizičko lice koje posredno ili neposredno kontroliše društvo. Evidentiranje se vrši elektronski, u roku od 15 dana od osnivanja, a propust nosi prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu. Kod jednočlanog DOO stvarni vlasnik je najčešće sam osnivač, dok kod više vlasnika treba utvrditi ko ispunjava uslove kontrole. Ovo je čest previd kod novih firmi, pa ga je dobro obaviti odmah po registraciji, najbolje uz knjigovođu.

Šta dolazi posle osnivanja

• Direktor. DOO mora imati direktora, koji po pravilu prima platu, na koju se plaćaju porez i doprinosi.
• Porez na dobit. DOO plaća porez na dobit po stopi od 15% na utvrđenu dobit.
• Isplata vlasniku. Vlasnik novac iz firme uzima kao platu direktora ili kao dividendu, najčešće kombinacijom, uz savet knjigovođe.
• PDV. DOO ulazi u sistem PDV-a kada oporezivi promet pređe 8 miliona dinara, a može i dobrovoljno ranije.
• Knjigovodstvo i e-fakture. DOO vodi puno knjigovodstvo, a fakture sa firmama izdaje elektronski, o čemu više ima u vodiču o e-fakturama.

Naziv i sedište DOO

DOO bira slobodno izabran naziv, uz obaveznu oznaku oblika, skraćenicu DOO, i navođenje sedišta. Naziv mora biti jedinstven, što se proverava u pretrazi APR-a, pa je dobro imati i rezervnu varijantu, a naziv se može i unapred rezervisati u APR-u na propisani rok. Poslovno ime ima opšti deo, koji upućuje na delatnost, i poseban deo, izabrani naziv. Sedište je registrovana adresa firme, a ako prostor nije u vlasništvu osnivača, po pravilu se prilaže saglasnost vlasnika prostora. Naziv i sedište su javni podaci i upisuju se u rešenje o registraciji.

Šta sadrži osnivački akt

Osnivački akt je temeljni dokument DOO. Kod jednog osnivača to je odluka o osnivanju, a kod više njih ugovor o osnivanju koji potpisuju svi osnivači. Akt sadrži podatke o osnivačima, poslovno ime i sedište, pretežnu delatnost, iznos osnovnog kapitala i udele, kao i podatke o zastupniku, odnosno direktoru. Pošto je reč o pravno obavezujućem dokumentu, kod više osnivača ili složenije strukture vredi ga pripremiti uz pravnu pomoć, da kasnije ne bi bilo sporova oko udela i upravljanja.

Direktor i zastupanje

DOO mora imati zakonskog zastupnika, najčešće direktora, koji firmu zastupa prema trećim licima. Direktor može biti i jedan od vlasnika, a može biti i domaće i strano lice. Pošto direktor po pravilu prima platu, to je stalan trošak koji treba uračunati od početka. Pored direktora, firma može dati i prokuru, posebno poslovno ovlašćenje drugom licu da je zastupa u poslovanju, što je korisno kada vlasnik nije svakodnevno dostupan.

Registracija bez sertifikata

Pošto se prijava podnosi isključivo elektronski, potreban je kvalifikovani elektronski sertifikat osnivača. Ako ga nemaš, registraciju u tvoje ime može da podnese punomoćnik, najčešće advokat ili knjigovodstvena agencija, na osnovu ovlašćenja. To je čest put za one koji ne žele da pribavljaju sertifikat samo radi osnivanja.

Jednočlano i višečlano DOO

DOO može imati jednog ili više vlasnika. Jednočlano DOO ima jednog osnivača koji sam donosi odluke, dok višečlano ima dva ili više članova sa udelima koji određuju i učešće u dobiti i pravo glasa. Kod više vlasnika, osnivačkim aktom se unapred uređuju udeli, način odlučivanja i šta se dešava kada član izlazi iz društva, da kasnije ne bi bilo sporova. Prenos udela ili ulazak novog člana naknadno se upisuje u APR, pa partnerstvo treba urediti pažljivo na samom početku.

Najčešće greške

• Pogrešna pretežna šifra delatnosti. Šifra utiče na obaveze, pa je bira pažljivo, uz proveru u šifarniku delatnosti.
• Zaborav obavezne plate direktora. Direktor po pravilu mora primati platu, što je trošak koji mnoge iznenadi posle osnivanja.
• Ulazak u PDV bez plana. Dobrovoljan ulazak u PDV ima smisla samo ako su ti kupci u sistemu PDV-a.
• Knjigovođa bez iskustva sa DOO. Vođenje DOO je složenije od paušalca, pa pitaj knjigovođu koliko DOO firmi vodi.

Gde potražiti pomoć

Osnivanje DOO, izradu osnivačkog akta i postavljanje knjigovodstva najbolje je odraditi uz knjigovodstvenu agenciju, a za otvaranje računa pogledaj poređenje u vodiču o bankama za firme. Ako tek biraš formu, vrati se na vodič o osnivanju firme, a sve poreske teme su u knjigovodstvu i porezima.