Šifre delatnosti: šifarnik i kako se bira pretežna

Ukratko: šifra delatnosti je četvorocifrena oznaka iz Klasifikacije delatnosti koja opisuje čime se firma bavi. Svaka firma pri osnivanju prijavljuje jednu pretežnu šifru u Agenciji za privredne registre, a ona utiče na razvrstavanje firme, kod paušalaca na visinu poreza, i na obaveze poput fiskalizacije. Klasifikacija je u potpunosti usklađena sa evropskim standardom NACE Rev. 2, a tokom 2026. godine Srbija prelazi na novu verziju, KD 2025. U nastavku su struktura šifarnika, pregled svih sektora, najčešće šifre po delatnostima i pravila koja treba znati pre izbora.

Šta je šifra delatnosti

Šifra delatnosti označava glavnu privrednu aktivnost firme. Određuje se iz Klasifikacije delatnosti koju vodi Republički zavod za statistiku, a koristi se pri registraciji u APR-u, u vođenju službenih evidencija i u statistici. Iako se bira jedna pretežna šifra, firma sme da obavlja i druge poslove, dok glavna šifra odgovara delatnosti iz koje dolazi najveći deo prihoda.

Šifra nije samo formalnost. Kod paušalaca određuje grupu i visinu paušalnog poreza, a neke delatnosti uopšte nisu dozvoljene paušalcu. Pored toga, od šifre i načina poslovanja zavisi i da li firma mora da ima fiskalnu kasu i da li ulazi u određene regulatorne režime.

Kako je sastavljen šifarnik

Klasifikacija je hijerarhijska i ima četiri nivoa, od najšireg ka najužem. Usklađena je sa evropskom klasifikacijom NACE Rev. 2, pa su šifre iste kao u zemljama Evropske unije.

U APR se upisuje četvorocifrena grupa, na primer 62.01. Prve dve cifre govore u koju oblast spada delatnost, a poslednje dve je dodatno preciziraju.

Pregled sektora

Klasifikacija je podeljena na sektore označene slovima, od A do U. Svaki sektor obuhvata srodne oblasti.

KD 2025: nova klasifikacija i automatska preregistracija

Evropska klasifikacija NACE dobila je novu verziju, NACE Rev. 2.1, koja je u EU stupila na snagu početkom 2025. godine. Zbog toga Srbija usklađuje svoj šifarnik kroz novu Klasifikaciju delatnosti, poznatu kao KD 2025. Najvažnije za firme je da Agencija za privredne registre treba bez naknade da izvrši preregistraciju šifara i naziva delatnosti svim subjektima u svojim registrima, na osnovu tabele veza između starih i novih šifara.

To u praksi znači da firme po pravilu ne moraju same da menjaju šifru zbog prelaska, jer se usklađivanje radi automatski. Ipak, vredi proveriti kako je tvoja delatnost preneta u novi šifarnik, jer nove i stare šifre nisu uvek jedan-na-jedan. Aktuelne informacije i tačan trenutak primene objavljuju se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku i APR-a.

Najčešće šifre delatnosti po oblastima

Sledi pregled često korišćenih šifri, grupisanih po oblastima. Ovo je orijentaciona lista, a tačan opis svake šifre i šta tačno obuhvata objavljeni su u zvaničnom šifarniku.

IT i digitalne usluge

Stručne, naučne i tehničke delatnosti

Trgovina

Ugostiteljstvo, smeštaj i saobraćaj

Građevina, zanati i popravke

Lične usluge, obrazovanje, nekretnine i proizvodnja

Kako šifra utiče na poslovanje

Izbor šifre nije samo statistički, jer povlači i konkretne obaveze.

• Paušalni porez. Kod paušalca šifra određuje grupu i polaznu osnovicu, pa direktno utiče na visinu mesečnog poreza.
• Fiskalizacija. Delatnosti sa gotovinskim poslovanjem prema fizičkim licima moraju da imaju fiskalnu kasu. Pojedine delatnosti su izuzete, na primer taksi prevoz, advokatura ili pojedine finansijske usluge.
• PDV. Sve delatnosti ulaze u PDV po istom pragu prometa, ali neke imaju specifičan tretman, pa je o ulasku u sistem više rečeno u vodiču o PDV obvezniku.
• Dozvole i uslovi. Određene delatnosti traže posebne dozvole, licence ili stručne uslove, što ne zavisi samo od šifre, ali se uz nju vezuje.

Delatnosti koje nisu dozvoljene paušalcu

Paušalno oporezivanje nije moguće za sve delatnosti. Paušalac ne može da se bavi trgovinom na veliko i malo, ni ugostiteljstvom, kao ni nizom delatnosti sa posebnom regulativom, poput advokature, beležništva, ordinacija i apoteka. Ako delatnost spada u zabranjene, alternativa je preduzetnik na knjigama ili DOO. Tačna lista dozvoljenih šifara za paušalca i kako se bira prava dati su u vodiču o šiframa delatnosti za paušalca.

Kako se bira pretežna delatnost

Firma u APR-u prijavljuje jednu pretežnu šifru, onu iz koje ostvaruje najveći deo prihoda. To ne ograničava firmu da radi i druge poslove koji nisu posebno registrovani, sve dok glavna šifra odgovara stvarnoj pretežnoj delatnosti. Ako firma realno radi više stvari, kao pretežnu treba izabrati onu koja čini najveći deo prometa. Kada se delatnost vremenom promeni, menja se i šifra, o čemu ima više u vodiču o promeni šifre delatnosti. Kako se delatnost bira pri otvaranju firme, objašnjeno je u vodiču o registraciji firme.

Najčešće greške pri izboru šifre

• Opšta šifra umesto tačne. Biranje opšte šifre kada postoji specifična može da znači viši porez ili netačnu klasifikaciju.
• Šifra koja firmi nije dozvoljena. Ako je delatnost zabranjena paušalcu, izbor te šifre znači da paušalac uopšte nije moguć.
• Neusklađenost sa stvarnim radom. Poreska uprava pri kontroli gleda stvarnu delatnost iz faktura i ugovora, pa registrovana šifra mora da odgovara onome što firma realno radi.
• Zanemarivanje fiskalizacije. Gotovinsko poslovanje sa fizičkim licima po pravilu traži fiskalnu kasu, što treba uzeti u obzir uz izbor šifre.

Gde proveriti zvaničan šifarnik

Kompletna i tačna Klasifikacija delatnosti, sa opisom svake šifre i onim šta tačno obuhvata, objavljena je na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a registrovane šifre firmi mogu se proveriti u pretrazi APR-a. Pre registracije ili promene dobro je pročitati opis šifre koju nameravaš da uzmeš, a kod nedoumica oko izbora pomaže knjigovođa koji poznaje tvoju struku. Sve teme na jednom mestu su u centralnom vodiču o knjigovodstvu za firme i paušalce.