Regres i topli obrok: pravo i iznos (2026)

Topli obrok i regres su među primanjima oko kojih ima najviše nesporazuma, jer mnogi pretpostavljaju da su zagarantovani po sili zakona, a to nije tačno. Kratak odgovor za 2026. godinu glasi: u privatnom sektoru zakon ne obavezuje poslodavca da isplaćuje topli obrok i regres. To su mogući sastavni delovi zarade, a obaveza nastaje samo ako su predviđeni opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Kada se isplate, oporezuju se kao i ostatak zarade, bez ikakvog posebnog neoporezivog praga. U ovom vodiču objašnjavamo da li su topli obrok i regres obavezni, u čemu se razlikuju javni i privatni sektor, kako se oporezuju, zašto je organizovana ishrana ponekad povoljnija i šta uraditi ako ti pripadaju a nisu isplaćeni.

Da li su topli obrok i regres obavezni

Zakon o radu navodi topli obrok i regres kao moguće elemente zarade, ali nigde ne propisuje obavezu njihove isplate niti minimalni iznos. To je ključna razlika u odnosu na uvreženo mišljenje. Pošto u privatnom sektoru od 2011. godine ne postoji opšti kolektivni ugovor, za privatne poslodavce ne postoji opšta zakonska obaveza da ova primanja isplaćuju.

Obaveza, dakle, ne dolazi iz zakona, već iz akata poslodavca. Ako su topli obrok i regres predviđeni nekim od tih akata, poslodavac mora da ih isplati.

Razlika između javnog i privatnog sektora

Najveća razlika je upravo u tome ko ima obavezu da isplaćuje ova primanja. U javnom sektoru i kod poslodavaca koji imaju kolektivni ugovor, isplata toplog obroka i regresa može biti obavezna. Ta primanja su tamo često uređena posebnim kolektivnim ugovorima po delatnostima.

Zato zaposleni u prosveti, zdravstvu ili državnoj upravi mogu imati zagarantovan topli obrok i regres, dok zaposleni u privatnoj firmi koja nema kolektivni ugovor nema to pravo automatski. Sve zavisi od toga šta piše u aktima konkretnog poslodavca.

Regres za godišnji odmor

Regres je naknada povodom korišćenja godišnjeg odmora. Kao i topli obrok, regres nije zakonska obaveza u privatnom sektoru, već pravo koje zavisi od akta poslodavca. Bitno je razlikovati regres od samog prava na godišnji odmor: pravo na godišnji odmor je zakonom zagarantovano svakom zaposlenom, dok regres, kao novčana naknada povodom tog odmora, nije.

Kada je regres predviđen, najčešće se isplaćuje na jedan od dva načina. Može se isplatiti jednokratno, uz platu pre korišćenja godišnjeg odmora, ili se može rasporediti kroz mesečne zarade tokom cele godine. Koji će se način primeniti, zavisi od akta poslodavca.

Kako se oporezuju

Pošto su deo zarade, topli obrok i regres se oporezuju kao zarada. To znači da ulaze u osnovicu na koju se obračunavaju porez i doprinosi, baš kao i osnovna plata. Za njih ne postoji poseban neoporezivi prag, za razliku od nekih drugih primanja kao što su otpremnina pri penziji ili dnevnice, koja imaju svoje neoporezive limite.

Drugim rečima, ceo iznos toplog obroka i regresa ulazi u zaradu, pa se na njega primenjuju iste stope kao i na ostatak plate. Kako tačno teče taj obračun, korak po korak, objašnjeno je u vodiču obračun plate: porezi i doprinosi.

Organizovana ishrana kao alternativa

Umesto isplate toplog obroka u novcu kroz zaradu, poslodavac može da obezbedi organizovanu ishranu, na primer kroz sopstvenu menzu, ketering ili vaučere za obroke. Takav vid obezbeđivanja ishrane tretira se kao kolektivni benefit i može imati drugačiji, povoljniji poreski tretman od isplate u novcu.

Razlog je u tome što se organizovana ishrana ne posmatra na isti način kao novčana zarada, pa za poslodavce sa više zaposlenih ume da bude isplativija. Koji je model najbolji, novčani topli obrok ili organizovana ishrana, zavisi od broja zaposlenih i organizacije, pa je tu koristan savet knjigovođe.

Pravilo linearnosti

Sudska praksa zauzela je stav da naknada troškova ishrane u toku rada mora biti određena linearno, odnosno isto za sve zaposlene, a ne kao procenat od različitih zarada. Cilj je da topli obrok bude jednak za radnika sa nižom i za radnika sa višom platom, jer je reč o troškovima ishrane koji su slični za sve.

Praktična posledica je da poslodavac ne sme da daje topli obrok kao procenat plate, jer bi tada bolje plaćeni zaposleni dobijali veći topli obrok od slabije plaćenih, što sudska praksa ne dozvoljava.

Minimalac i dodaci

Česta i ozbiljna greška je uračunavanje toplog obroka i regresa u minimalac. Minimalna cena rada pokriva osnovnu zaradu za odrađene sate, a topli obrok i regres se dodaju na nju, a ne uračunavaju u nju. Drugim rečima, radnik na minimalcu treba da primi minimalac plus topli obrok i regres, ako mu po aktu poslodavca pripadaju, a ne da mu se ta primanja uračunaju kako bi se popunio iznos minimalca. Više o donjoj granici zarade ima u vodiču minimalna zarada (minimalac) 2026.

Šta ako poslodavac ne isplaćuje

Ako su topli obrok i regres predviđeni ugovorom o radu, pravilnikom ili kolektivnim ugovorom, a poslodavac ih ne isplaćuje, reč je o neisplaćenom delu zarade koji se može potraživati, jednako kao i neisplaćena plata. U tom slučaju pomaže advokat za radno pravo, koji procenjuje osnov i pokreće naplatu.

Sa druge strane, ako za topli obrok i regres ne postoji osnov ni u jednom aktu poslodavca, on nije u obavezi da ih isplati, pa se ni ne mogu potraživati. Zato je prvi korak uvek provera šta piše u ugovoru o radu i pravilnicima.