Dopunski rad u Srbiji: član 202, uslovi i obračun

Ukratko: dopunski rad je rad van radnog odnosa kojim lice zaposleno sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca može dodatno da radi kod drugog poslodavca. Uređen je članom 202 Zakona o radu i sme da traje najviše jednu trećinu punog radnog vremena, dakle do 13 sati i 20 minuta nedeljno. Zaključuje se pisanim ugovorom o dopunskom radu i ne zasniva radni odnos. Na naknadu se plaćaju porez i doprinos za penzijsko osiguranje, dok se zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost ne plaćaju, jer je lice već osigurano po osnovu zaposlenja.

Šta je dopunski rad

Dopunski rad je jedan od oblika rada van radnog odnosa. Omogućava da neko ko je već u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom legalno radi i dodatni posao kod drugog poslodavca, ali u ograničenom obimu. Pravni osnov je član 202 Zakona o radu.

Bitno je razumeti da dopunski rad ne zasniva novi radni odnos. Lice angažovano po ugovoru o dopunskom radu ne stiče status zaposlenog kod drugog poslodavca, pa kod njega nema ista prava kao po ugovoru o radu, na primer pravo na godišnji odmor ili otpremninu.

Ko može da radi dopunski

Osnovni uslov je da lice već radi puno radno vreme kod svog primarnog poslodavca. Puno radno vreme je 40 sati nedeljno. Tek tada može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.

Zaposleni ne mora da traži dozvolu ni saglasnost svog primarnog poslodavca da bi prihvatio dopunski rad. Ali drugom poslodavcu mora da dostavi dokaz, najčešće potvrdu poslodavca, da je zaposlen sa punim radnim vremenom. Time se potvrđuje da su uslovi za dopunski rad ispunjeni.

Ograničenje: najviše trećina radnog vremena

Dopunski rad sme da traje najviše jednu trećinu punog radnog vremena. Pošto je puno radno vreme 40 sati nedeljno, dopunski rad je ograničen na najviše 13 sati i 20 minuta nedeljno.

Ograničenje postoji da dopunski rad ostane dopuna, a ne prikriveni drugi puni posao. Ako je potreban veći obim, to više nije dopunski rad i traži drugačiji oblik angažovanja.

Ugovor o dopunskom radu

Dopunski rad se uvek zaključuje pisanim ugovorom o dopunskom radu, koji potpisuju i poslodavac i lice koje se angažuje. Bez pisane forme ugovor nije valjan.

Ugovor treba da sadrži najmanje:

• Podatke o poslodavcu i o licu koje obavlja dopunski rad
• Vrstu poslova i obim, u okviru zakonskog ograničenja
• Visinu naknade za rad i način isplate
• Trajanje ugovora
• Druga prava i obaveze po osnovu rada

Naknada, porez i doprinosi

Za obavljeni dopunski rad poslodavac isplaćuje ugovorenu naknadu. Na tu naknadu se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi, ali ne svi koji postoje kod redovne zarade.

Porez i doprinos za PIO obračunavaju se i plaćaju po odbitku, što znači da ih isplatilac, dakle poslodavac, obustavlja iz naknade i uplaćuje državi pri svakoj isplati. Zdravstveni doprinos i doprinos za nezaposlenost se ne plaćaju, jer je lice već osigurano po tim osnovima preko svog primarnog zaposlenja. Pošto je već u sistemu osiguranja, za dopunski rad se ne vrši prijava na osiguranje preko CROSO. Detaljnije o doprinosima ima u vodiču o doprinosima, a o prijavi zaposlenog u tekstu o prijavi zaposlenog.

Dopunski rad i drugi oblici angažovanja

Dopunski rad treba razlikovati od ugovora o delu i autorskog ugovora, koji su takođe oblici rada van radnog odnosa, ali sa drugačijim uslovima i poreskim tretmanom. Dopunski rad je vezan baš za lice koje već radi puno radno vreme i ograničen je na trećinu radnog vremena, dok ugovor o delu nema taj uslov. Poređenje svih oblika dato je u vodiču o razlici između ugovora o radu, delu i autorskog ugovora.

Prava i ograničenja

Pošto dopunski rad ne zasniva radni odnos, lice po ovom ugovoru kod drugog poslodavca nema prava koja idu uz ugovor o radu: nema godišnji odmor, otpremninu, ni druga prava iz radnog odnosa kod tog poslodavca. Sva ta prava i dalje ostvaruje samo kod svog primarnog poslodavca, o čemu ima više u vodiču o pravima iz radnog odnosa.

Sa druge strane, pošto se na naknadu plaća doprinos za PIO, period dopunskog rada doprinosi obračunu penzije, jer se uplate evidentiraju u penzijskom osiguranju.

Na šta paziti

• Bez punog radnog vremena nema dopunskog rada. Ako lice nije zaposleno sa punim radnim vremenom, ne ispunjava uslov iz člana 202.
• Poštujte ograničenje od trećine. Dopunski rad preko 13 sati i 20 minuta nedeljno izlazi iz okvira zakona.
• Tražite potvrdu o zaposlenju. Drugi poslodavac treba dokaz da je lice u punom radnom odnosu, da bi ugovor bio ispravan.
• Ugovor mora biti pisani. Usmeni dogovor o dopunskom radu nije valjan.

Razlika u odnosu na druge oblike angažovanja

Dopunski rad se često meša sa drugim ugovorima van osnovnog radnog odnosa, pa je korisno razgraničiti.

Razlika prema ugovoru o delu je u tome što dopunski rad pretpostavlja da već imaš pun radni odnos, dok se ugovor o delu zaključuje za poslove van delatnosti poslodavca i ne zahteva postojeće zaposlenje.

Primer obračuna naknade

Pretpostavimo da je za dopunski rad ugovorena naknada od 30.000 dinara mesečno. Na tu naknadu se obračunavaju porez i propisani doprinosi, pa je neto iznos koji zaposleni dobija manji od ugovorenog bruto iznosa. Tačan obračun zavisi i od toga što je zaposleni već penzijski i zdravstveno osiguran preko osnovnog, punog radnog odnosa, pa se deo doprinosa ne plaća dva puta. Zbog toga obračun naknade za dopunski rad ne treba raditi napamet, već ga prepustiti knjigovođi, koji primenjuje tačne stope za konkretan slučaj.

Prijava i evidencija

Ugovor o dopunskom radu zaključuje drugi poslodavac, koji je dužan da angažovanje prijavi i da obračunava i uplaćuje propisane obaveze pri svakoj isplati naknade. Zaposleni za svoj osnovni radni odnos ne mora ništa posebno da menja, ali je dobro da osnovnog poslodavca ne dovodi u sukob interesa, naročito ako postoji klauzula o zabrani konkurencije u osnovnom ugovoru o radu.

Gde potražiti pomoć

Za sastavljanje ispravnog ugovora o dopunskom radu i proveru uslova koristan je advokat za radno pravo, a za tačan obračun naknade, poreza i doprinosa po odbitku nadležan je knjigovođa. Ako razmišljaš o više oblika angažovanja, uporedi ih u vodiču o ugovoru o radu, delu i autorskom ugovoru.