Prijava i odjava radnika preko CROSO portala

Ukratko: pre nego što radnik stupi na rad, poslodavac ga mora prijaviti na obavezno socijalno osiguranje, elektronski preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Koristi se obrazac M-A, jedinstvena prijava koja jednim podneskom pokriva penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Po prestanku rada radnik se odjavljuje istim obrascem, u roku od tri dana. Rad bez prijave je rad na crno i nosi novčane kazne, a radniku uskraćuje staž, osiguranje i prava. U ovom vodiču objašnjavamo rokove, dokumentaciju, ko podnosi, ceo postupak, odjavu, promenu podataka i kako se proverava staž.

Šta je CROSO i jedinstvena prijava

CROSO je Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, preko čijeg portala se od 2014. godine elektronski sprovode prijava, promena i odjava radnika. Najveća olakšica je jedinstvena prijava: jednim obrascem M-A radnik se istovremeno prijavljuje na penzijsko i invalidsko osiguranje, na zdravstveno osiguranje i na osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ranije su to bile tri odvojene prijave kod tri institucije, a sada je sve objedinjeno u jedan elektronski postupak. Isti obrazac M-A služi i za prijavu, i za promenu podataka, i za odjavu.

Rokovi za prijavu i odjavu

Prijava se podnosi pre stupanja radnika na rad. To je ključno: radnik ne sme da počne da radi pre nego što je prijavljen, jer bi inače radio na crno. Prijava se vezuje za zaključen ugovor o radu, koji takođe mora biti potpisan pre početka rada. Odjava se podnosi po prestanku radnog odnosa, u roku od tri dana od dana prestanka. Kao i kod prijave, radniku se uručuje potvrda o odjavi. O postupku prestanka radnog odnosa više ima u vodiču o otkazu zaposlenog.

Dokumentacija za prijavu

Za prijavu radnika po pravilu su potrebni:

• Zaključen ugovor o radu
• Popunjen obrazac M-A
• Fotokopija lične karte radnika ili očitana lična karta
• Dokaz o stručnoj spremi, diploma ili uverenje, kada je relevantan za radno mesto

Za samu elektronsku prijavu unose se podaci o poslodavcu i radniku, pre svega jedinstveni matični broj radnika, kao i podaci o ugovoru, vrsti i trajanju radnog odnosa, radnom vremenu i osnovu osiguranja.

Ko podnosi prijavu

Obavezu prijave ima poslodavac. Da bi je podneo elektronski, potreban je kvalifikovani elektronski sertifikat. Ako prijavu ne podnosi osnivač preduzetnik ili direktor pravnog lica, nego neko drugo lice, potrebno je i ovlašćenje za rad na portalu CROSO. U praksi prijave, promene i odjave najčešće radi knjigovodstvena agencija po ovlašćenju, jer ona vodi računa o rokovima i tačnosti podataka.

Postupak korak po korak

Potvrda o prijavi je dokaz da je radnik osiguran, pa je dobro da je radnik čuva.

Promena podataka tokom rada

Ako se tokom trajanja radnog odnosa promeni neki bitan podatak, na primer radno vreme sa punog na nepuno ili obrnuto, vrsta radnog odnosa ili osnov osiguranja, ta promena se prijavljuje istim obrascem M-A, kao prijava promene. Tačni podaci u registru su važni jer od njih zavise obračun doprinosa i ostvarivanje prava, kao što su naknada za bolovanje ili penzijski staž.

Prijava preduzetnika, direktora i osnivača

Ne prijavljuju se samo zaposleni radnici. Preduzetnik je po pravilu obavezno osiguran po osnovu obavljanja delatnosti, a direktor i članovi privrednog društva koji u njemu rade prijavljuju se prema osnovu po kome su angažovani. Ako radnik radi sa nepunim radnim vremenom, to se navodi u prijavi, jer od radnog vremena zavise osnovica doprinosa i obim prava. Isti radnik može da radi sa nepunim radnim vremenom kod više poslodavaca, pri čemu svaki poslodavac podnosi svoju prijavu za svoj deo radnog vremena.

Rad na crno i kazne

Rad bez prijave je prekršaj sa ozbiljnim posledicama. Inspekcija rada može da naloži poslodavcu da sa zatečenim neprijavljenim radnikom zasnuje radni odnos na neodređeno vreme i da ga prijavi, a za rad na crno propisane su i novčane kazne za poslodavca i odgovorno lice po Zakonu o radu. Ako poslodavac ne podnese prijavu u zakonskom roku, radnik može i sam da pokrene postupak utvrđivanja svojstva osiguranika pred nadležnim fondom, da bi mu se priznali staž i osiguranje. Pored kazne, neprijavljen rad uskraćuje radniku penzijski staž, zdravstveno osiguranje i pravo na naknade, pa je rizik velik i za radnika i za poslodavca.

Kako radnik proverava staž i osiguranje

Radnik ne mora da veruje na reč da je prijavljen, nego to može i sam da proveri. Status osiguranja vidi se preko elektronskih servisa i portala CROSO, a stanje penzijskog staža kroz izvod iz matične evidencije PIO fonda. Ako radnik primeti da nije prijavljen ili da podaci ne odgovaraju stvarnom radu, treba odmah da reaguje, jer se neuplaćeni doprinosi i nedostajući staž kasnije teško nadoknađuju. Posle prijave, obračun zarade i doprinosa objašnjen je u vodiču o obračunu plate, a šira prava u vodiču o pravima iz radnog odnosa.

Prijava kod drugih oblika angažovanja

Obrazac M-A i jedinstvena prijava vezani su za radni odnos. Kada se neko angažuje van radnog odnosa, na primer po ugovoru o delu ili po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ne podnosi se prijava na isti način, nego se porez i doprinosi obračunavaju i plaćaju kroz poresku prijavu na naknadu. Zato je važno razlikovati radni odnos, koji ide preko M-A obrasca, od povremenog angažovanja, koje ide preko poreske prijave.

Najčešće greške

• Puštanje radnika da počne da radi pre prijave, čime nastaje rad na crno.
• Kašnjenje sa odjavom posle prestanka radnog odnosa preko roka od tri dana.
• Neuručivanje potvrde o prijavi radniku.
• Neprijavljivanje promene radnog vremena ili drugih bitnih podataka.
• Pogrešni podaci o radniku ili osnovu osiguranja, što kasnije otežava ostvarivanje prava.

Pošto greška nosi kaznu i probleme sa pravima radnika, prijave i odjave najsigurnije je prepustiti knjigovođi. Sve teme za poslodavce i firme povezane su u vodiču o pravu i ugovorima.