Otvaranje firme iz radnog odnosa u Srbiji

Ukratko: u Srbiji je dozvoljeno otvoriti firmu i dok si u stalnom radnom odnosu. Mnogi tako legalno obavljaju dodatnu delatnost, testiraju tržište ili ostvaruju dodatni prihod, najčešće kroz paušalnu radnju. Ključno pravilo je prioritetni osnov osiguranja: pošto si već osiguran preko radnog odnosa, on ima prednost, pa kao preduzetnik plaćaš samo doprinos za penzijsko osiguranje, dok zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti idu kroz posao. To čini takvu radnju jeftinijom za vođenje od one koja je jedini osnov osiguranja. Pre otvaranja vredi proveriti i ugovor o radu, zbog moguće zabrane konkurencije. U nastavku su pravila osiguranja, doprinosi, postupak i na šta paziti.

Da li smeš da otvoriš firmu dok si zaposlen

Smeš. Zakon dozvoljava da osoba u radnom odnosu istovremeno bude i preduzetnik. Takva delatnost se vodi kao dodatna, odnosno dopunska uz postojeći posao, pa postaješ osiguranik po više osnova. Jedino realno ograničenje dolazi iz tvog ugovora o radu: ako sadrži zabranu konkurencije ili obavljanja iste delatnosti, treba je poštovati, pa pre otvaranja proveri šta piše u ugovoru i, po potrebi, dogovori se sa poslodavcem.

Prioritetni osnov osiguranja

Kada postoje i radni odnos i samostalna delatnost, prednost u osiguranju ima radni odnos. To znači da si već obavezno osiguran preko poslodavca, pa se preduzetnička delatnost vodi kao dodatni, a ne osnovni osnov osiguranja. Upravo iz tog pravila proističe i povoljniji obračun doprinosa za tvoju radnju.

Koje doprinose plaćaš

Pošto si zdravstveno i za slučaj nezaposlenosti već osiguran kroz radni odnos, kao preduzetnik po pravilu plaćaš samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Zbog toga je mesečna obaveza takve radnje niža nego kod onoga kome je delatnost jedini osnov osiguranja. Tačne stope i osnovice objašnjene su u vodiču o doprinosima za samostalce.

Prednost za penziju

Pošto doprinos za penzijsko osiguranje plaćaš i preko posla i preko radnje, ukupno uplaćeni doprinosi za penziju su veći. Visina buduće penzije zavisi od ukupno uplaćenih doprinosa po svim osnovama, pa dodatne uplate kroz radnju mogu uvećati budući iznos penzije. To je jedna od prednosti vođenja radnje uz zaposlenje.

Paušalac kao dodatna delatnost

Najčešći izbor uz zaposlenje je paušalna radnja, jer je najjednostavnija i ima predvidiv mesečni trošak. Uslov je da delatnost bude dozvoljena za paušal i da promet bude u okviru limita, o čemu više ima u vodiču o paušalnom oporezivanju. Sam postupak registracije isti je kao i inače, opisan u vodiču o registraciji preduzetnika, uz opredeljenje za paušal pri registraciji.

Šta kada prestane radni odnos

Ako prestane radni odnos, menja se osnov osiguranja. Tada samostalna delatnost postaje prioritetni osnov, pa preduzetnik mora da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i da plaća sva tri doprinosa, dakle penzijsko, zdravstveno i nezaposlenost. Zato je dobro unapred znati da prestanak posla menja i mesečnu obavezu radnje, pa to uračunati u plan.

Primer mesečne obaveze

Zamisli zaposlenog sa punim radnim vremenom koji otvori paušalnu radnju kao dodatnu delatnost. Njegova mesečna obaveza po radnji svodi se na paušalni porez iz rešenja Poreske uprave i doprinos za penzijsko osiguranje, dok zdravstveni doprinos i doprinos za nezaposlenost ne plaća jer su pokriveni kroz posao. Zato je njegova mesečna obaveza niža nego kod nekoga kome je ista radnja jedini izvor osiguranja. Tačan iznos zavisi od delatnosti i opštine, a okvirni mesečni trošak po strukama dat je u vodiču o mesečnom trošku paušalca.

Penzioneri i druge kombinacije

Slično pravilo važi i za penzionere. Penzioner koji otvori radnju već je osiguran po osnovu penzije, pa po pravilu i on plaća samo doprinos za penzijsko osiguranje, a ne sva tri. Princip je isti kao kod zaposlenih: ako već postoji osnov osiguranja, delatnost se vodi kao dodatni osnov i doprinosi su manji. Kod svake kombinacije statusa vredi sa knjigovođom proveriti koji se tačno doprinosi plaćaju, jer to direktno utiče na mesečni trošak.

Radnja ili dopunski rad

Ako želiš dodatni prihod uz posao, postoji i alternativa otvaranju radnje, a to je dopunski rad kod drugog poslodavca. Dopunski rad se obavlja po ugovoru sa drugim poslodavcem, najviše do trećine punog radnog vremena, dok kod radnje sam vodiš svoju delatnost i izdaješ fakture. Radnja ima smisla kada želiš sopstveni posao i redovne klijente, a dopunski rad kada povremeno radiš za jednog poslodavca. Razlika je objašnjena u vodiču o dopunskom radu.

Kako se prijavljuje osnov osiguranja

Prijava na obavezno socijalno osiguranje ide kroz isti postupak registracije, preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Pošto si već prijavljen kao zaposleni, radnja se evidentira kao dodatni osnov osiguranja, a ne kao osnovni, što je upravo razlog zbog kog ne plaćaš zdravstveni doprinos dvaput. Bitno je da podaci o postojećem radnom odnosu budu tačni, jer od njih zavisi koji ti se doprinosi obračunavaju. Ako se status kasnije promeni, na primer prestankom posla, menja se i osnov, pa to treba na vreme prijaviti.

Na šta paziti

• Zabrana konkurencije u ugovoru o radu. Ako postoji, obavljanje iste delatnosti može biti ograničeno.
• Test samostalnosti. Ako radnja radi pretežno za jednog naručioca, posebno bivšeg ili sadašnjeg poslodavca, proveri test samostalnosti.
• Promena osnova pri prestanku posla. Gubitkom radnog odnosa radnja postaje skuplja, jer se vraćaju sva tri doprinosa.
• Praćenje prometa. I uz zaposlenje važi limit za paušal, pa promet treba pratiti.

Gde potražiti pomoć

Procenu osiguranja, doprinosa i izbora forme najbolje je obaviti uz knjigovodstvenu agenciju. Ako tek biraš oblik, pogledaj vodič o osnivanju firme, a za poređenje sa pravnim licem paušalca i DOO.