Test samostalnosti za preduzetnike: 9 kriterijuma

Ukratko: test samostalnosti je skup od devet kriterijuma kojima Poreska uprava proverava da li preduzetnik zaista posluje samostalno ili je u suštini u prikrivenom radnom odnosu sa svojim nalogodavcem. Uveden je 2020. godine, prvenstveno da bi se sprečilo da poslovi koji liče na zaposlenje budu povoljnije oporezovani kroz paušalnu radnju. Ako u odnosu sa jednim nalogodavcem bude ispunjeno pet ili više od devet kriterijuma, prihod od tog nalogodavca se ne oporezuje kao prihod od samostalne delatnosti, već kao drugi prihod, po stopi od 20% na bruto, bez priznavanja normiranih troškova. Test se odnosi na sve preduzetnike, a posebno pogađa paušalce i frilensere koji rade za jednog ili stranog naručioca. U nastavku su svih devet kriterijuma, pravilo pet od devet i posledice.

Zašto postoji test samostalnosti

Test je uveden da bi se razgraničio stvarni preduzetnik od prikrivenog radnog odnosa. Cilj je da odnos koji po svim obeležjima liči na zaposlenje, gde jedan nalogodavac određuje uslove rada, ne bude oporezovan povoljnije samo zato što je formalno zaključen sa preduzetnikom, a ne ugovor o radu. Test najviše pogađa one koji rade pretežno za jednog naručioca, što je čest slučaj u uslužnim i softverskim delatnostima.

Devet kriterijuma

Test čini devet kriterijuma. Svaki se posmatra u odnosu na konkretnog nalogodavca.

Pravilo pet od devet

Test se posmatra u odnosu na svakog nalogodavca posebno. Ako su u tom odnosu ispunjena najmanje pet od devet kriterijuma, smatra se da preduzetnik nije samostalan u odnosu na tog nalogodavca. Ispunjenost se ceni prema stvarnom stanju, ne samo prema slovu ugovora, pa formulacija ugovora sama po sebi ne mora biti dovoljna ako praksa govori drugačije.

Posledice ako se ne prođe test

Ako odnos ne prođe test, prihod od tog nalogodavca se ne oporezuje kao prihod od samostalne delatnosti, već kao drugi prihod. Tada se na bruto prihod plaća porez po stopi od 20%, bez priznavanja normiranih troškova, uz pripadajuće doprinose. To je po pravilu znatno nepovoljnije od paušalnog oporezivanja, pa pad na testu može obesmisliti prednost paušala. Kako se doprinosi obračunavaju objašnjeno je u vodiču o doprinosima za samostalce.

Ko snosi porez ako test ne prođe

Kada odnos ne prođe test, ko tehnički obračunava i plaća zavisi od toga da li je nalogodavac domaći ili strani.

Zato test pogađa i odnos sa stranim klijentom, jer tada preduzetnik sam nosi i obavezu i veći trošak. To je čest slučaj kod frilensera koji rade pretežno za jednog stranog poslodavca.

Koliko je to nepovoljnije

Razlika u odnosu na paušal je velika. Kod paušalca se plaća fiksna, unapred poznata mesečna obaveza, dok se kod prihoda koji ne prođe test plaća 20 odsto na ceo bruto prihod, bez priznavanja normiranih troškova, uz pripadajuće doprinose. Pošto se ništa ne odbija pre oporezivanja, efektivno opterećenje je osetno veće, pa pad na testu ume da izbriše celu prednost zbog koje je paušal i izabran. Kako se doprinosi obračunavaju i na koju osnovicu, objašnjeno je u vodiču o doprinosima za samostalce.

Kako se test sprovodi

Test ne radiš ti unapred kao formular, već ga Poreska uprava primenjuje u kontroli, kada ceni stvarni odnos sa nalogodavcem. Zato je presudno kako odnos izgleda u praksi, a ne samo šta piše u ugovoru. Ako kontrola utvrdi pet ili više kriterijuma, prihod od tog nalogodavca se prekvalifikuje i oporezuje kao drugi prihod, po pravilu i za protekli period. Zbog toga je rizik najbolje proceniti unapred, pre nego što odnos potraje, i dokumentovati elemente koji govore u prilog samostalnosti.

Koga test najviše pogađa

Test se primenjuje na sve preduzetnike, i paušalce i one na knjigama, ali u praksi najviše pogađa one koji rade pretežno za jednog naručioca.

• Paušalci sa jednim klijentom, naročito u softverskim i uslužnim delatnostima.
• Frilenseri koji rade za jednog stranog poslodavca, o čemu više ima u vodiču o porezu za frilensere.
• Bivši zaposleni koji nastave da rade za istog poslodavca, sada kao preduzetnici.

Primer iz prakse

Pretpostavimo paušalca u softverskoj delatnosti koji radi za jednog stranog klijenta. Klijent mu zadaje radno vreme i prati učinak, daje pristup svom sistemu i opremi, ceo prihod u godini dolazi od njega, a saradnja traje neprekidno više od 130 radnih dana. U ovom odnosu lako se sabere pet ili više kriterijuma: radno vreme, oprema, udeo prihoda preko 70%, trajanje preko 130 dana i izostanak poslovnog rizika. Takav paušalac po pravilu ne prolazi test, pa se prihod od tog klijenta oporezuje kao drugi prihod, a ne kao samostalna delatnost.

Šta ako ne prođeš test

Ako odnos ne prolazi test, postoji nekoliko puteva.

• Urediti odnos da bude stvarno preduzetnički, sa više klijenata, sopstvenom opremom i samostalnim radom, čime se broj ispunjenih kriterijuma smanjuje.
• Preći na radni odnos, ako saradnja po prirodi i jeste zaposlenje, kroz ugovor o radu kod tog poslodavca.
• Prihvatiti oporezivanje kao drugi prihod, uz svest da je nepovoljnije, i to uračunati u cenu usluge.

Pošto svaki put ima poreske i pravne posledice, izbor je najbolje doneti uz savet stručnjaka, pre nego što odnos potraje.

Kako smanjiti rizik

Rizik se smanjuje tako što se odnos sa nalogodavcem uredi da stvarno bude preduzetnički, a ne radni. To podrazumeva više klijenata umesto jednog, sopstveni prostor i opremu, samostalno određivanje načina i vremena rada, snošenje poslovnog rizika i izostanak zabrane rada za druge. Pošto je procena činjenična i osetljiva, pre zaključenja ugovora vredi proveriti odnos sa knjigovodstvenom agencijom ili advokatom.

Gde potražiti pomoć

Procena da li odnos prolazi test samostalnosti i uređenje ugovora poslovi su za knjigovođu i advokata, jer greška vodi do znatno višeg poreza. Sve teme o paušalcu na jednom mestu su u vodiču o paušalnom oporezivanju, a poređenje oblika u tekstu o paušalu i DOO.