Neplaćeno odsustvo u Srbiji: član 78, trajanje i doprinosi

Ukratko: neplaćeno odsustvo je odsustvo sa rada bez naknade zarade, koje poslodavac može da odobri zaposlenom na njegov zahtev. Uređeno je članom 78 Zakona o radu i nije automatsko pravo, već zavisi od saglasnosti poslodavca. Za vreme neplaćenog odsustva radni odnos ne prestaje, ali prava i obaveze iz radnog odnosa miruju, pa zaposleni ne prima zaradu, a poslodavac za njega ne plaća poreze i doprinose. Trajanje nije ograničeno zakonom, nego se dogovara i upisuje u rešenje.

Šta je neplaćeno odsustvo

Neplaćeno odsustvo je period u kome zaposleni, uz saglasnost poslodavca, privremeno ne radi i ne prima naknadu zarade. Za razliku od godišnjeg odmora ili plaćenog odsustva, ovde nema isplate. Pravni osnov je član 78 Zakona o radu, koji propisuje da poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade.

Ključno je da neplaćeno odsustvo nije pravo koje pripada zaposlenom po samom zakonu. Zaposleni mora da podnese zahtev, a poslodavac odlučuje da li će ga odobriti. Zakon ne nabraja razloge za koje se mora odobriti, pa konačnu reč ima poslodavac, vodeći računa o svojim potrebama za prisustvom zaposlenog.

Neplaćeno i plaćeno odsustvo: u čemu je razlika

Lako je pomešati neplaćeno odsustvo (član 78) sa plaćenim odsustvom (član 77). Plaćeno odsustvo je zakonsko pravo za tačno određene povode, dok je neplaćeno diskreciono.

Plaćeno odsustvo se koristi za kratke, zakonom priznate povode i ne troši godišnji odmor. Neplaćeno odsustvo je za situacije van toga, kada zaposlenom treba duža pauza, a poslodavac na to pristane.

Mirovanje prava i obaveza

Najvažnija posledica neplaćenog odsustva je mirovanje prava i obaveza iz radnog odnosa. Radni odnos formalno ne prestaje, zaposleni i dalje ima ugovor o radu, ali se za vreme odsustva ne ostvaruju prava koja se stiču radom. Zaposleni ne prima zaradu, ne sakuplja dane godišnjeg odmora za taj period, a poslodavac nema obavezu isplate ni plaćanja dažbina.

Izuzetak postoji ako je zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu drugačije određeno. To znači da kolektivni ugovor ili pravilnik kod poslodavca mogu da predvide da neko pravo ipak teče, ali bez takve odredbe važi pravilo mirovanja.

Doprinosi, staž i zdravstveno osiguranje

Pošto za vreme neplaćenog odsustva nema zarade, poslodavac ne obračunava i ne plaća poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. To ima dve važne posledice za zaposlenog.

Prva je da se taj period ne računa u staž osiguranja, jer se staž vezuje za uplaćene doprinose. Duže neplaćeno odsustvo tako znači mesece manje staža za buduću penziju. Druga je da zaposleni može da ostane bez aktivnog zdravstvenog osiguranja po osnovu zaposlenja, pa je to dobro rešiti unapred, na primer preko bračnog druga koji je osiguran ili dobrovoljnom uplatom, slično situaciji kod paušalca u privremenoj odjavi. O tome kako se doprinosi i staž obračunavaju ima više u vodiču o doprinosima.

Koliko može da traje

Zakon o radu ne propisuje ni najkraće ni najduže trajanje neplaćenog odsustva. Dužina se dogovara između zaposlenog i poslodavca i upisuje u rešenje. Može da bude nekoliko dana, ali i više meseci, u zavisnosti od razloga i od toga koliko poslodavac može da funkcioniše bez tog zaposlenog. Pošto duže odsustvo prekida staž i osiguranje, vredi unapred odmeriti posledice.

Kako se traži neplaćeno odsustvo

Postupak je jednostavan, ali mora da postoji pisani trag.

• Zaposleni podnosi pisani zahtev poslodavcu, u kome navodi razlog i tačan period za koji traži odsustvo.
• Poslodavac odlučuje da li odobrava zahtev, jer nije dužan da ga prihvati.
• Ako odobri, donosi rešenje o neplaćenom odsustvu, sa datumom početka i kraja.
• Po isteku odsustva zaposleni se vraća na isto radno mesto, jer radni odnos nije prestao.

Rešenje je važno jer štiti obe strane. Jasno pokazuje da je odsustvo dogovoreno i da zaposleni nije samovoljno izostao sa rada, što bi inače bio razlog za otkaz.

Primer iz prakse

Zaposlena traži tri meseca neplaćenog odsustva da bi otputovala u inostranstvo. Podnosi pisani zahtev, poslodavac pristaje i donosi rešenje za period od 1. septembra do 30. novembra. Tokom ta tri meseca ne prima zaradu, poslodavac ne plaća doprinose, pa joj ta tri meseca ne ulaze u staž. Zdravstveno osiguranje rešava preko supruga koji je zaposlen. Prvog decembra se vraća na svoje radno mesto pod istim uslovima kao pre odsustva.

Na šta paziti

• Bez rešenja nema dokaza. Usmeni dogovor o neplaćenom odsustvu je rizičan, pa uvek tražite pisano rešenje.
• Prekid staža i osiguranja. Duže odsustvo smanjuje staž i može da ostavi bez zdravstvenog pokrića, što treba rešiti unapred.
• Poslodavac nije dužan da odobri. Ako odbije, nemate zakonsko pravo da ga primorate, za razliku od plaćenog odsustva za zakonske povode.
• Samovoljni izostanak nije neplaćeno odsustvo. Ako odete bez odobrenja, to je neopravdano odsustvo i može da povuče otkaz, o čemu ima više u vodiču o otkazu zaposlenog.

Najčešći razlozi za neplaćeno odsustvo

Zaposleni traže neplaćeno odsustvo iz različitih ličnih razloga, a najčešći su sledeći.

• Školovanje i usavršavanje koje nije organizovao poslodavac, na primer duži kurs ili studije u inostranstvu.
• Putovanje ili duži boravak u inostranstvu iz privatnih razloga.
• Briga o članu porodice ili rešavanje porodičnih obaveza koje prevazilaze redovno odsustvo.
• Lični i zdravstveni razlozi kada su iskorišćeni godišnji odmor i druga plaćena odsustva.

Zakon ne nabraja taksativno razloge, pa je u praksi presudno da se poslodavac i zaposleni dogovore.

Da li poslodavac mora da odobri

Odobravanje neplaćenog odsustva je po pravilu diskreciono pravo poslodavca, što znači da on može, ali ne mora da ga odobri. Izuzetak postoji ako su opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu unapred predviđeni slučajevi u kojima se odsustvo mora odobriti. Zato je pre planiranja dužeg odsustva važno proveriti pravilnik o radu i sam ugovor, jer se prava mogu razlikovati od firme do firme.

Uticaj na godišnji odmor i otkaz

Za vreme neplaćenog odsustva radni odnos ne prestaje, ali prava i obaveze miruju, pa to može uticati na druga prava. Pošto se pravo na godišnji odmor stiče srazmerno vremenu provedenom na radu, duže neplaćeno odsustvo može umanjiti obračun godišnjeg odmora za tu godinu. Poslodavac u načelu ne može dati otkaz samo zbog korišćenja odobrenog odsustva, ali konkretne posledice po staž, godišnji odmor i druga prava najbolje je pre odlaska proveriti sa advokatom za radno pravo ili knjigovođom, jer zavise od trajanja i od akata poslodavca.

Gde potražiti pomoć

Ako poslodavac odbija opravdan zahtev, ne donosi rešenje ili spori vaš povratak na rad posle odsustva, savet i zaštitu pruža advokat za radno pravo. Za pitanja obračuna doprinosa i evidencije staža tokom i posle odsustva nadležan je knjigovođa. Više o ostalim odsustvima ima u vodiču o godišnjem odmoru, bolovanju i porodiljskom, a o širem skupu prava u tekstu o pravima iz radnog odnosa.