Menadžerski ugovor u Srbiji: prava direktora i oporezivanje naknade

Ukratko: direktor privrednog društva u Srbiji ne mora da bude u radnom odnosu. Zakon o radu, u članu 48, dozvoljava dve mogućnosti, da se sa direktorom zaključi klasičan ugovor o radu ili da se zaključi ugovor o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, koji se u praksi zove menadžerski ugovor. Kod menadžerskog ugovora direktor nema status zaposlenog, a njegova naknada se ne tretira kao zarada, već kao drugi prihod. Na tu naknadu se plaćaju porez i doprinosi, a direktor po pravilu ne može da je se u potpunosti odrekne. Ovaj vodič objašnjava šta je menadžerski ugovor, po čemu se razlikuje od ugovora o radu, kako se oporezuje naknada, koliko iznose dažbine na primeru i kada se koristi.

Šta je menadžerski ugovor

Menadžerski ugovor je ugovor o pravima i obavezama direktora koji se zaključuje bez zasnivanja radnog odnosa. Osnov mu je član 48 Zakona o radu, koji uređuje položaj direktora, odnosno zakonskog zastupnika društva. Po tom članu, direktor može da bude angažovan na dva načina: kroz ugovor o radu, čime postaje zaposleni, ili kroz ugovor o pravima i obavezama van radnog odnosa. Druga varijanta je menadžerski ugovor, kod kojeg direktor obavlja poslove vođenja društva, ali nije u radnom odnosu sa njim.

Menadžerski ugovor i ugovor o radu, razlika

Kod ugovora o radu direktor je zaposleni, ima platu koja ima karakter zarade i sva prava iz radnog odnosa, poput godišnjeg odmora i zaštite od otkaza. Kod menadžerskog ugovora direktor nije zaposleni, nema status radnika i nema klasična prava iz radnog odnosa, a umesto plate dobija ugovorenu naknadu za rad. Zbog toga se i poreski tretman razlikuje: plata iz radnog odnosa oporezuje se kao zarada, a naknada iz menadžerskog ugovora kao drugi prihod.

Naknada i njeno oporezivanje

Naknada direktora po menadžerskom ugovoru ima karakter drugog prihoda i oporezuje se po pravilima za druge prihode iz Zakona o porezu na dohodak građana. Kod obračuna se priznaju normirani troškovi u visini od 20%, pa je oporeziva osnovica bruto naknada umanjena za tih 20%. Na tako utvrđenu osnovicu plaća se porez na dohodak građana po stopi od 20%. Kako izgleda oporezivanje kada je direktor u radnom odnosu i prima platu, objašnjeno je u vodiču o obračunu plate.

Doprinosi na naknadu direktora

Pored poreza, na naknadu direktora se plaćaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na istu oporezivu osnovicu kao za porez:

• doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 24%,
• doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, ali samo ako direktor nije već osiguran po drugom osnovu, na primer ako nije zaposlen u drugoj firmi.

Ako je direktor osiguran po nekom drugom osnovu, na naknadu se obračunava samo doprinos za penzijsko osiguranje, a ne i za zdravstveno. Zbog toga konačan iznos zavisi od statusa konkretnog direktora.

Primer obračuna

Za bruto naknadu od 100.000 dinara, kod direktora koji nije osiguran po drugom osnovu, obračun izgleda ovako:

Ako je direktor već osiguran po drugom osnovu, zdravstveni doprinos otpada, pa su dažbine manje. Pošto obračun zavisi od statusa direktora i propisanih najniže i najviše osnovice doprinosa, za tačan iznos je najbolje konsultovati knjigovođu, o čemu piše i vodič o knjigovodstvu i porezima.

Da li direktor može da se odrekne naknade

Ovo je česta zabuna kod malih firmi. Ministarstvo za rad zauzelo je stav da direktor koji nije u radnom odnosu ima pravo na naknadu za svoj rad, jer po Ustavu svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad. Ministarstvo finansija dodatno smatra da se na ugovorenu naknadu direktora, koji nije član ni osnivač društva, plaćaju porez i doprinosi bez obzira na to da li se direktor naknade odrekao. Drugim rečima, formalno odricanje ne mora da oslobodi obaveze, a poreska uprava ceni da li je odricanje stvarno ili samo na papiru.

Osnivač koji je i direktor

Najčešći slučaj u malim firmama je da je osnivač ujedno i direktor svog društva. Takav osnivač bira kako će urediti svoj status:

• da se zaposli u sopstvenom društvu, ugovorom o radu, i prima zaradu,
• da zaključi menadžerski ugovor i prima ugovorenu naknadu van radnog odnosa,
• da bude registrovan samo kao zastupnik, uz oprez oko pitanja naknade.

Bez obzira na izbor, direktor mora biti upisan u registar kao zakonski zastupnik. Kako se on upisuje objašnjeno je u vodiču o registraciji firme, a ovlašćenja se dodatno uređuju osnivačkim aktom.

Kada se koristi menadžerski ugovor

Menadžerski ugovor se koristi u dve tipične situacije. Prva je kada osnivač ne želi da zasniva radni odnos sa sopstvenim društvom, ali mora da uredi svoj status zastupnika. Druga je kada firma angažuje profesionalnog menadžera da vodi poslovanje bez klasičnog zaposlenja. Za izbor između ugovora o radu i menadžerskog ugovora, kao i za tačan obračun poreza i doprinosa, najbolje je konsultovati knjigovođu, jer izbor ima direktne poreske posledice i različit obim prava za direktora.