Fiskalne kase i fiskalizacija u Srbiji: ko mora i kako

Ukratko: fiskalizacija je obaveza da se svaki promet na malo, dakle prodaja dobara i usluga fizičkim licima, evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja i da se kupcu izda fiskalni račun. Po novom modelu fiskalizacije, koji se u Srbiji primenjuje od 2022. godine, fiskalni uređaj nije više stara kasa, već elektronski sistem koji se sastoji od softvera za izdavanje računa, procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa koji izdaje Poreska uprava. Svaki račun se u realnom vremenu šalje Poreskoj upravi i nosi QR kod za proveru. U nastavku je objašnjeno šta čini fiskalni uređaj, ko mora da fiskalizuje, ko je izuzet, po čemu se fiskalni račun razlikuje od e-fakture i kako se uvodi fiskalizacija.

Šta je fiskalizacija i fiskalni račun

Fiskalizacija je sistem kojim država prati promet na malo u realnom vremenu. Umesto da se podaci o prodaji čuvaju samo kod trgovca, svaki izdati račun se odmah prosleđuje Poreskoj upravi. Fiskalni račun je dokument koji kupac dobija pri kupovini, sa podacima o prodavcu, stavkama, iznosu i porezu, kao i sa QR kodom preko kog se račun može proveriti. Cilj je suzbijanje sive ekonomije i tačnija evidencija prometa.

Elektronski fiskalni uređaj: tri dela

Po novom modelu, elektronski fiskalni uređaj nije jedan aparat, već sklop od tri elementa koje odobrava, odnosno izdaje Poreska uprava.

ESIR može biti klasična kasa, tablet, telefon ili računarski program, sve dok je odobren od Poreske uprave. Lokalni procesor (L-PFR) radi i kada nema interneta, pa kasnije šalje račune, dok virtuelni procesor (V-PFR) radi preko interneta. Bezbednosni element je ono što račun čini fiskalnim i bez njega uređaj ne radi.

Ko mora da fiskalizuje

Obavezu fiskalizacije ima svako ko vrši promet na malo, to jest ko prodaje dobra ili pruža usluge fizičkim licima, bez obzira na način plaćanja. Fiskalni račun se izdaje i kada se plaća gotovinom, i karticom, i instant prenosom, pa čak i kada fizičko lice plati na račun. Pravna forma nije presudna: obavezu imaju i privredna društva i preduzetnici, uključujući paušalce koji rade maloprodaju ili pružaju usluge građanima.

Ko je izuzet

Od obaveze izdavanja fiskalnog računa izuzete su samo delatnosti koje su posebnom uredbom Vlade izričito oslobođene. Spisak je ograničen i obuhvata, na primer, pojedine delatnosti u poljoprivredi, određene finansijske i usluge osiguranja, kao i pojedine delatnosti u saobraćaju. Pošto se spisak izuzetih delatnosti s vremena na vreme menja, pre oslanjanja na izuzeće obavezno proveri aktuelnu uredbu i status svoje šifre delatnosti.

Posebno je važno da preduzetnik koji posluje isključivo sa pravnim licima i naplatu prima samo preko poslovnog računa, bez prometa na malo i bez gotovine od građana, po pravilu nema obavezu fiskalizacije. Tipičan primer je konsultant ili agencija koja fakturiše samo firmama. Koja šifra delatnosti nosi koje obaveze, objašnjeno je u vodiču o šiframa delatnosti.

Fiskalni račun nije isto što i e-faktura

Fiskalni račun i elektronska faktura se često mešaju, ali su to dva odvojena sistema za dve različite situacije.

Ukratko, fiskalni račun izdaješ kupcu građaninu na mestu prodaje, a e-fakturu izdaješ drugoj firmi kroz SEF. Mnoge firme koriste oba sistema: fiskalni uređaj za maloprodaju i e-fakture za poslovanje sa firmama. O e-fakturama više ima u vodiču o prelasku na e-fakture, a o samom sadržaju fakture u tekstu o izdavanju fakture.

Kako se uvodi fiskalizacija

Uvođenje fiskalizacije ide kroz nekoliko koraka.

Tehnički deo, izbor i podešavanje ESIR softvera, najčešće radi IT firma ili dobavljač fiskalnih rešenja, dok prijave i evidencije prati knjigovođa. Za male obveznike postoje i jednostavna, jeftina rešenja na telefonu ili tabletu.

Šta mora da sadrži fiskalni račun

Fiskalni račun nije bilo kakav papir, već dokument sa tačno propisanim sadržajem. Najvažniji elementi su sledeći.

Upravo QR kod i digitalni potpis razlikuju fiskalni račun od običnog. Bez njih račun nije fiskalizovan, pa kupac ne može da ga proveri kod Poreske uprave.

Troškovi fiskalizacije

Trošak uvođenja i održavanja fiskalizacije sastoji se iz nekoliko delova.

• Bezbednosni element izdaje Poreska uprava i za obveznika je besplatan.
• ESIR i procesor računa nabavljaju se od dobavljača, pa njihova cena zavisi od izabranog rešenja, od jednostavne aplikacije na telefonu do složenijih kasa i programa.
• Održavanje i podrška mogu se naplaćivati mesečno ili godišnje, u zavisnosti od ponude dobavljača.

Za male obveznike sa malim brojem računa postoje jeftina rešenja na telefonu ili tabletu, dok veće trgovine biraju namenske kase i softver povezan sa zalihama. Pošto se ponude razlikuju, vredi uporediti više dobavljača pre izbora.

Provera fiskalnog računa

Svaki fiskalni račun nosi QR kod i podatke preko kojih kupac može da proveri da li je račun stvarno fiskalizovan i prijavljen Poreskoj upravi. Provera se radi skeniranjem QR koda ili unosom podataka sa računa na zvaničnom portalu Poreske uprave. Za obveznika je to dodatni razlog da uređaj radi ispravno, jer se svaki izdati račun vidi i kod kupca i kod poreske.

Kazne za neizdavanje fiskalnog računa

Neizdavanje fiskalnog računa ili rad bez ispravnog fiskalnog uređaja predstavlja prekršaj za koji su propisane novčane kazne, a u težim slučajevima i privremena zabrana obavljanja delatnosti. Pošto se promet prati u realnom vremenu, neprijavljeni promet se lako uočava. Zato je, pored kupovine uređaja, važno i da osoblje dosledno izdaje račun za svaku prodaju.

Gde potražiti pomoć

Za izbor i postavljanje fiskalnog uređaja obrati se dobavljaču fiskalnih rešenja ili IT firmi, a za prijave, evidencije i usklađivanje sa poreskim obavezama knjigovodstvenoj agenciji. Sve poreske i administrativne teme za firme i paušalce povezane su u centralnom vodiču o knjigovodstvu i porezima.