Frilenser porez u Srbiji: modeli A i B i rad za stranog poslodavca

Ako iz Srbije radiš za stranog poslodavca ili klijenta koji nema ogranak ni predstavništvo u Srbiji, niko umesto tebe ne obračunava porez. Ti sam prijavljuješ i plaćaš porez na dohodak i doprinose, kroz takozvano samooporezivanje. Obaveza postoji bez obzira na to kako ti novac stiže, da li na devizni račun u banci, preko PayPal-a, Payoneer-a, Wise-a ili Western Union-a. Prijava se podnosi kvartalno, elektronski, preko portala frilenseri.purs.gov.rs, gde za svaki kvartal biraš jedan od dva modela oporezivanja. U ovom vodiču objašnjavamo ko mora da plaća, kako se prijavljuje, koliko se plaća po modelu A i po modelu B, koji su rokovi, kako stoji sa doprinosima i kada se umesto frilensinga više isplati paušalna radnja.

Ko mora sam da plaća porez

Obaveza samooporezivanja odnosi se na fizička lica koja ostvaruju prihod radeći za stranog poslodavca ili naručioca koji u Srbiji nema registrovano predstavništvo. Pošto taj poslodavac nije u srpskom sistemu i ne plaća dažbine za tebe, ti postaješ i primalac prihoda i obveznik koji sam obračunava i plaća porez i doprinose.

Bitno je da obaveza prijave postoji za svaki prihod iz inostranstva, bez obzira na način na koji su sredstva stigla. Mnogi pogrešno misle da prihod preko PayPal-a ili Payoneer-a nije vidljiv, ali način uplate ne menja poresku obavezu.

Samooporezivanje preko portala

Prijava i obračun rade se elektronski, preko zvaničnog portala frilenseri.purs.gov.rs. Na portalu se prijavljuješ kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili putem naloga, unosiš ostvareni prihod za kvartal, a sistem automatski obračunava porez i doprinose. Najveća pogodnost je što za svaki kvartal možeš da izabereš model koji ti je povoljniji.

Dva modela oporezivanja

Postoje dva modela, koja se razlikuju po tome koliko prihoda ostaje neoporezivo i po stopi poreza. Model A je povoljniji za manje prihode, a model B za veće.

Kod modela A od kvartalnog prihoda se oduzme fiksni neoporezivi iznos, pa se na ostatak plaća porez od 20 odsto i doprinosi. Kod modela B od prihoda se oduzme manji fiksni iznos uvećan za 34 odsto prihoda, a na ostatak se plaća niži porez od 10 odsto. Zbog toga model B postaje isplativiji kako prihod raste, dok je model A bolji dok su prihodi mali. Pošto biraš svaki kvartal, najbolje je uporediti oba za svoj konkretan iznos.

Kvartalni rokovi prijave (PP OPO)

Prijava se podnosi za svaki kvartal, kroz obrazac PP OPO, najkasnije do 15. u mesecu posle isteka kvartala.

Doprinosi, staž i zdravstveno

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je obavezan i plaća se po stopi od 24 odsto, čime frilenser stiče i penzijski staž za period rada. Zdravstveni doprinos po stopi od 10,3 odsto plaća se samo ako je frilensing jedini osnov osiguranja. Ako si već zdravstveno osiguran po drugom osnovu, na primer kao zaposleni, student ili preko člana porodice, zdravstveni doprinos na frilens prihod se ne plaća.

Koliko je neoporezivi iznos

Neoporezivi, odnosno normirani iznos nije fiksan zauvek, već se usklađuje jednom godišnje, po pravilu početkom februara. U startu su iznosi bili 96.000 dinara po kvartalu za model A i 57.900 dinara za model B, a od tada se svake godine usklađuju naviše (za 2025. bili su oko 107.700 odnosno 65.000 dinara po kvartalu). Zato tačan iznos za tekuću godinu treba proveriti, a ne pamtiti stari. Najsigurnije je koristiti zvanični kalkulator Poreske uprave na portalu frilenseri.purs.gov.rs, koji za uneti prihod primenjuje aktuelne iznose i odmah pokaže obavezu po oba modela. Tako uvek računaš sa važećim brojkama i lako uporediš model A i model B za svoj kvartal.

Kako se prijaviti korak po korak

Kako primaš uplate iz inostranstva

Način na koji ti novac stiže ne menja poresku obavezu, ali utiče na praktičnu stranu naplate. Uplate iz inostranstva najčešće stižu na devizni račun u banci, a često i preko servisa kao što su PayPal, Payoneer ili Wise. Kako se prima uplata preko PayPal-a u Srbiji i na šta paziti kod povlačenja i konverzije, objašnjeno je u vodiču o primanju uplata preko PayPal-a. Bez obzira na kanal, prijavu i porez radiš isto, na osnovu ostvarenog prihoda u kvartalu.

Primer izbora modela

Pošto biraš model svaki kvartal, najbolje je uporediti oba za svoj konkretan prihod. Logika je sledeća. Ako je prihod u kvartalu nizak, model A je povoljniji jer ima viši fiksni neoporezivi iznos, pa do tog praga porez praktično i ne postoji, plaća se samo zdravstveni doprinos kada se duguje. Kako prihod raste, model B postaje isplativiji, jer pored fiksnog dela priznaje i dodatnih 34 odsto prihoda kao trošak i ima nižu stopu od 10 odsto umesto 20 odsto. Drugim rečima, model A je za manje i neredovne prihode, a model B za veće i redovne. Pošto je odluka kvartalna, ne moraš da se vežeš za jedan model za celu godinu.

Ko obračunava i plaća porez

Ko tehnički obračunava i plaća zavisi od toga da li je naručilac domaći ili strani.

Ovaj vodič se odnosi na prvi slučaj, rad za stranog poslodavca, kada obavezu izvršavaš sam. Kada za istu vrstu posla radiš za domaću firmu, situacija je drugačija jer postoji isplatilac u Srbiji.

Devizni priliv i banka

Kada novac iz inostranstva stigne na tvoj devizni račun, banka može da traži osnov priliva, dakle podatak o tome za šta je uplata. Najčešće je dovoljno navesti da je reč o naknadi za izvršenu uslugu. Priliv se obavlja u stranoj valuti, a konverziju u dinare radiš po potrebi i po bankarskom kursu. Bez obzira na to kako i kada novac stigne, poreska obaveza se računa prema prihodu ostvarenom u kvartalu, pa je važno voditi sopstvenu evidenciju svih priliva da bi prijava bila tačna.

Najčešće greške

• Neprijavljivanje prihoda preko servisa za plaćanje. Prihod preko PayPal-a, Payoneer-a ili Wise-a podleže prijavi isto kao priliv na račun.
• Korišćenje zastarelih iznosa. Neoporezivi iznosi se menjaju svake godine, pa stari brojevi daju pogrešan obračun.
• Biranje istog modela napamet. Pošto se model bira po kvartalu, povoljniji se menja sa visinom prihoda.
• Propušten rok. Kašnjenje sa kvartalnom prijavom nosi kamatu i moguću kaznu.

Frilenser ili paušalac, šta se više isplati

Samooporezivanje je najjednostavnije rešenje jer ne zahteva otvaranje firme, ali nije uvek najpovoljnije. Kako prihodi rastu, mnogi prelaze na paušalnu preduzetničku radnju, koja ima viši godišnji limit, mogućnost izdavanja faktura i fiksni mesečni porez. Iznad određenog nivoa prihoda paušalac, a kasnije i DOO, postaju isplativiji od frilensinga. Detaljno poređenje oblika dato je u vodiču paušal vs DOO, a kada se prelazi na firmu u tekstu prelazak sa paušalca na DOO.

Ako radiš pretežno za jednog stranog klijenta, vredi proveriti i test samostalnosti, jer odnos koji liči na radni može biti drugačije tretiran i nepovoljnije oporezovan. Za izbor modela, prijave i procenu šta se isplati, najsigurniji je savet knjigovodstvene agencije koja radi sa frilenserima.