Sindikat: šta radi, prava članova i kako se osniva

Sindikat je organizacija zaposlenih koji se udružuju da bi zajedno štitili svoja prava i interese kod poslodavca: platu, radno vreme, bezbednost na radu i zaštitu od nezakonitog otkaza. Jedan zaposleni teško može sam da pregovara sa poslodavcem, a sindikat to radi u ime svih članova, pregovara o kolektivnom ugovoru i zastupa članove u sporovima.

U ovom vodiču objašnjavamo šta je sindikat po Zakonu o radu, kako se postaje član i koliko se plaća članarina, koja prava ima sindikat kod poslodavca, šta znači reprezentativni sindikat, kako se osniva sindikat i kakvu zaštitu imaju članovi i sindikalni predstavnici. Tekst je informativan; statut svakog sindikata može da propiše i dodatna pravila.

Šta je sindikat: značenje i uloga

Zakon o radu definiše sindikat kao samostalnu, demokratsku i nezavisnu organizaciju zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa. Sindikat značenje reči vuče iz francuskog jezika, gde je označavao udruženje radi zaštite zajedničkih interesa, a danas se u svakodnevnom govoru odnosi upravo na organizaciju zaposlenih.

Ustav Republike Srbije jemči slobodu sindikalnog udruživanja, ali i pravo da se ostane van svakog udruženja. Članstvo je, dakle, uvek dobrovoljno: niko ne može da vas natera da se učlanite, niti da vam zabrani da to učinite.

Šta sindikat radi u praksi

• pregovara sa poslodavcem o kolektivnom ugovoru, platama, dodacima i uslovima rada;
• daje mišljenje na pravilnike i druge akte poslodavca koji uređuju prava zaposlenih;
• pomaže članovima u sporovima, daje pravne savete i zastupa ih pred arbitrom i sudom;
• prati primenu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu;
• organizuje kolektivne akcije, uključujući štrajk, u skladu sa zakonom.

Nivoi organizovanja i samostalni sindikat

Sindikati u Srbiji se organizuju na više nivoa. Najbliža zaposlenima je sindikalna organizacija kod poslodavca, odnosno podružnica. Iznad nje su sindikati za određenu granu ili delatnost, na primer za prosvetu, zdravstvo, pravosuđe ili lokalnu samoupravu, a zatim savezi na nivou pokrajine, grada ili Republike.

Na nacionalnom nivou deluju konfederacije sindikata, od kojih su najveće Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost". Izraz samostalni sindikat se često koristi upravo za sindikate koji su članovi Saveza samostalnih sindikata, ali po zakonu svaki sindikat mora biti samostalan i nezavisan od države i poslodavca. Granski sindikati, kao što su sindikati prosvete ili pravosudni sindikat, okupljaju zaposlene iz iste delatnosti i pregovaraju o posebnim kolektivnim ugovorima za tu granu.

Učlanjenje u sindikat i članarina

Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Za učlanjenje u sindikat nije potrebna saglasnost poslodavca, a iz sindikata se istupa pod uslovima iz statuta, takođe bez odobrenja poslodavca.

Visinu i način plaćanja članarine utvrđuje sindikat svojim aktima. Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata, na osnovu njegove pismene izjave, odbije iznos članarine od zarade i uplati ga na račun sindikata. Bez vaše pismene izjave poslodavac ne sme da odbija članarinu.

Šta dobijate kao član

Prava člana zavise od statuta i mogućnosti konkretnog sindikata, ali najčešće obuhvataju:

• besplatan pravni savet o pravima iz radnog odnosa;
• zastupanje u sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom;
• podršku kada dobijete upozorenje pred otkaz ili ponudu aneksa ugovora;
• informacije o pregovorima, platama i promenama kod poslodavca;
• u nekim sindikatima i solidarnu pomoć u slučaju bolesti ili teške životne situacije.

Pre učlanjenja pitajte koje usluge sindikat zaista pruža i koliko članova ima kod vašeg poslodavca, jer od toga zavisi da li može da pregovara o kolektivnom ugovoru.

Da li poslodavac sme da zna da ste u sindikatu

Ako se članarina plaća preko zarade, poslodavac zna za vaše članstvo. To ne sme imati nikakve posledice: Zakon o radu zabranjuje da se zaposlenom otkaže ugovor o radu ili da se na drugi način stavi u nepovoljan položaj zbog članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima. Ako se pokrene spor, teret dokazivanja da otkaz ili premeštaj nije posledica sindikalnog članstva ili aktivnosti je na poslodavcu.

Prava sindikata kod poslodavca

Zakon o radu propisuje obaveze poslodavca prema sindikatu koji okuplja zaposlene kod njega.

Plaćeni sati za sindikalnu funkciju

Kolektivnim ugovorom ili sporazumom može se utvrditi plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, srazmerno broju članova. Ako takav ugovor nije zaključen, zakon određuje minimum za lice ovlašćeno za zastupanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca:

Predsednik podružnice i član organa sindikata u istoj situaciji imaju pravo na polovinu tih časova. Za vreme odsustva sindikalni predstavnik prima naknadu zarade koju plaća poslodavac, a koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Reprezentativni sindikat

Reprezentativnost je svojstvo koje sindikatu daje pravo da pregovara i zaključuje kolektivni ugovor. Sindikat se smatra reprezentativnim ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja, ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca, ako se finansira pretežno iz članarine i sopstvenih izvora, ako je upisan u registar i ako ima dovoljan broj članova na osnovu pristupnica.

Ako je zaposleni član više sindikata, pri utvrđivanju reprezentativnosti prioritet ima poslednja potpisana pristupnica. Šta je reprezentativni sindikat u praksi najbolje se vidi kroz pravilnik o radu: ako kod poslodavca ne postoji reprezentativan sindikat, prava zaposlenih se uređuju pravilnikom o radu koji donosi poslodavac, a ne kolektivnim ugovorom.

Kako se osniva sindikat

Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Za osnivanje sindikata nije potrebna saglasnost poslodavca.

1. Zaposleni održe osnivačku skupštinu, donesu akt o osnivanju i statut, odnosno pravila sindikata.
2. Izaberu predsednika i organe sindikata i potpišu pristupnice.
3. Sindikat podnosi zahtev za upis u registar sindikata, koji vodi ministarstvo nadležno za rad, po pravilniku koji propisuje ministar.
4. Upisom u registar sindikat stiče svojstvo pravnog lica.
5. U roku od osam dana od dostavljanja akta o upisu, odnosno od izbora organa, sindikat dostavlja poslodavcu akt o upisu i odluku o izboru predsednika i organa.

Umesto osnivanja novog sindikata, zaposleni često osnivaju podružnicu postojećeg granskog sindikata, koji im pruža pravnu pomoć i iskustvo u pregovorima.

Kolektivni ugovor i štrajk

Kolektivni ugovor zaključuje reprezentativni sindikat sa poslodavcem ili udruženjem poslodavaca, a njime se zaposlenima mogu obezbediti veća prava od zakonskog minimuma, na primer viši procenat minulog rada, veći regres ili topli obrok i dodatni dani odmora. Pregled prava koja vam pripadaju i bez kolektivnog ugovora imate u tekstu o pravima iz radnog odnosa, a kako se računa jedan od najčešćih predmeta pregovora objašnjavamo u tekstu o minulom radu.

Šta se najčešće ugovara kolektivnim ugovorom

Kolektivni ugovor kod poslodavca ne sme da daje manja prava od zakona, ali može da da veća. Najčešće se ugovaraju:

• viši procenat minulog rada ili priznavanje staža kod ranijih poslodavaca;
• visina toplog obroka, regresa i naknade za prevoz;
• dodatni dani godišnjeg odmora po osnovu staža, složenosti posla ili roditeljstva;
• veća uvećanja za noćni rad, rad vikendom i rad u smenama;
• jubilarne nagrade i otpremnine veće od zakonskog minimuma;
• plaćeni sati i uslovi za rad sindikalnih predstavnika.

Sindikat može da organizuje štrajk kao krajnje sredstvo, u skladu sa Zakonom o štrajku, koji propisuje postupak i, u javnim službama i delatnostima od opšteg interesa, obavezu obezbeđivanja minimuma procesa rada.

Kada se obratiti za pomoć

Sindikat je najkorisniji kada imate problem koji se tiče više zaposlenih ili kada vam treba podrška u sporu. Član sindikata uz izjašnjenje na upozorenje pred otkaz može da priloži mišljenje sindikata, koje je poslodavac dužan da razmotri. Sindikat može da vam pomogne i kod neisplaćenih zarada, pogrešno obračunatih dodataka, prekovremenog rada i premeštaja. Ako sindikata nema, za kršenje prava možete se obratiti inspekciji rada, a kod otkaza proverite i pravila iz teksta o otkazu zaposlenom.

Ako razmišljate o učlanjenju, razgovarajte sa kolegama koji su već članovi i pitajte kako je sindikat reagovao u konkretnim slučajevima, na primer kod kašnjenja plata ili otkaza. Aktivan sindikat sa mnogo članova ima mnogo veću snagu u pregovorima od sindikata koji postoji samo na papiru.

Poslodavci koji žele da urede saradnju sa sindikatom i obračun članarine mogu se posavetovati sa knjigovodstvenom agencijom za obračunski deo; proverene agencije po gradovima pronaći ćete na platformi Feruvi.

Zaključak

Sindikat je dobrovoljna, samostalna i nezavisna organizacija zaposlenih koja štiti njihova prava kod poslodavca. Učlanjuje se potpisivanjem pristupnice, bez saglasnosti poslodavca, a članarina se odbija od zarade samo uz vašu pismenu izjavu. Reprezentativni sindikat, sa najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca, može da zaključi kolektivni ugovor sa većim pravima od zakonskih. Članovi i predstavnici sindikata zaštićeni su od otkaza i nepovoljnog položaja zbog sindikalnih aktivnosti, a teret dokazivanja je na poslodavcu.