Marža i rabat: šta je razlika i kako se računaju

Ukratko: marža i rabat se stalno mešaju, a zapravo su suprotni pojmovi. Marža je razlika između prodajne i nabavne cene, dakle ono što TI dodaješ na robu kada je prodaješ. Rabat je popust koji dobavljač daje TEBI kada robu kupuješ, pa je plaćaš jeftinije od pune cene. Jednostavno: rabat te čini jeftinijim pri nabavci, a marža je tvoja zarada pri prodaji. Oba se javljaju u istoj kalkulaciji cene, ali na različitim mestima. Ovaj vodič objašnjava šta je marža, šta je rabat, kako se računaju i kako se uklapaju u cenu, uz primer.

Šta je marža

Marža, u trgovini poznata i kao trgovinska marža, je razlika između prodajne i nabavne cene, izražena u dinarima ili u procentima. To je iznos koji trgovac dodaje na nabavnu cenu da bi pokrio troškove poslovanja, poput zakupa, plata i režija, i ostvario profit. Ako robu nabaviš za 1.000 dinara i prodaš je za 1.300, marža je 300 dinara. Marža se može izraziti i kao procenat, pa je u ovom primeru 30% u odnosu na nabavnu cenu.

Šta je rabat

Rabat je popust koji dobavljač ili proizvođač odobrava trgovcu pri kupovini robe. Umesto pune cene sa cenovnika, plaćaš umanjeni iznos. Ako je cena dobavljača 1.000 dinara, a rabat 10%, plaćaš 900 dinara. Rabat direktno snižava tvoju nabavnu cenu, pa se uz isti prodajni cilj dobija veća zarada ili prostor za nižu prodajnu cenu. Rabat se dogovara sa dobavljačem i često zavisi od količine ili lojalnosti kupca.

Marža i rabat, ključna razlika

Zato je pogrešno reći „dao sam ti maržu od 10%" kada se misli na popust; to je rabat. Marža ostaje kod tebe kao trgovca, rabat ti daje neko drugi.

Kako se uklapaju u kalkulaciju cene

U trgovini se cena gradi kroz kalkulaciju, korak po korak, od cene dobavljača do maloprodajne cene. Rabat ulazi na početku, a marža pri kraju.

Vidi se da rabat snižava polaznu cenu, a marža je ono što dodaješ da bi pokrio troškove i zaradio. Prodajna cena bez PDV, u ovom primeru 1.235 dinara, naziva se veleprodajna cena. Kada se na nju doda PDV, dobija se maloprodajna cena, ovde 1.482 dinara, koju plaća krajnji kupac. Kako se sve to iskazuje na dokumentu piše u vodiču o fakturi.

Fakturna i nabavna cena

Dva pojma iz kalkulacije se takođe mešaju. Fakturna cena je cena po kojoj kupuješ robu od dobavljača, po fakturi. Nabavna cena je fakturna cena uvećana za zavisne troškove nabavke, kao što su prevoz, utovar, istovar, osiguranje i carina. Marža se računa na nabavnu, a ne na fakturnu cenu, pa je važno da u nabavnu uključiš i te troškove. Kada se cena pomnoži sa količinom, dobija se vrednost, pa se govori o fakturnoj vrednosti i o nabavnoj vrednosti (NV), koje se koriste u kalkulaciji za celu isporuku, a ne po jedinici.

RUC, razlika u ceni

U računovodstvu se za razliku između nabavne i prodajne vrednosti robe koristi izraz razlika u ceni, skraćeno RUC. Marža je zapravo najčešći oblik RUC, pa se ta dva pojma u praksi često izjednačavaju. Suština je ista: RUC, odnosno marža, je ono što ostaje između onoga po čemu si robu nabavio i onoga po čemu je prodaješ. Kako se ovo knjiži i oporezuje objašnjeno je u vodiču o knjigovodstvu i porezima.

Rabat na rabat

Kada dobavljač odobri više rabata, na primer osnovni i dodatni, oni se ne sabiraju, već se obračunavaju jedan za drugim, po principu rabat na rabat. Prvo se od cene oduzme prvi rabat, pa se drugi rabat obračuna na već umanjeni iznos. Zato dva rabata od po 10% ne daju popust od 20%, nego nešto manje, jer se drugi računa na nižu osnovicu.

Marža nije isto što profit

Česta greška je izjednačavanje marže sa profitom. Marža je bruto razlika koju dodaješ na nabavnu cenu, ali iz nje se prvo pokrivaju svi troškovi poslovanja: zakup, plate, struja, prevoz i porezi. Tek ono što ostane posle svih troškova je profit, odnosno dobit. Zato visoka marža ne znači automatski i visok profit, ako su troškovi veliki. Pravi pokazatelj zarade je neto profitna stopa, koja pokazuje koliko od prometa ostane kao čista dobit posle svih rashoda. Zbog toga trgovac ne gleda samo maržu, nego i koliko mu od nje ostane na kraju.

Zašto je razlika bitna

Mešanje marže i rabata vodi u pogrešnu cenu i pogrešan profit. Ako misliš da imaš maržu od 30%, a zapravo je reč o rabatu koji ti je dao dobavljač, lako se desi da prodaješ ispod stvarnog troška. Zato u kalkulaciji jasno razdvoj šta si dobio kao popust pri nabavci, a šta dodaješ kao svoju zaradu. Za paušalca ovo je pre svega stvar računice, jer on ne vodi robno knjigovodstvo, ali mu marža i rabat i dalje određuju koliko će zaraditi, o čemu piše i vodič o paušalnom oporezivanju.