Kriptovalute u Srbiji: kako se kupuju i kako se plaća porez

Ukratko: kriptovalute su u Srbiji legalne i uređene Zakonom o digitalnoj imovini, koji se primenjuje od 2021. godine. Fizičko lice može da ih kupuje preko berzi digitalne imovine, a kada ih kasnije proda uz zaradu, na ostvarenu razliku plaća porez na kapitalni dobitak po stopi od 15%. Poreska prijava se podnosi samostalno, u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je zarada ostvarena. Postoje i olakšice, od oslobođenja pri ulaganju u kapital domaće firme do oslobođenja za imovinu držanu preko deset godina. Ovaj vodič objašnjava kako kupovina izgleda i, još važnije, kako se pravilno prijavljuje i plaća porez. Tekst nije investicioni savet.

Kako se kupuju kriptovalute

Kriptovalute se najčešće kupuju preko berzi digitalne imovine. Postupak je u osnovi isti bez obzira na platformu:

• otvaranje naloga i verifikacija identiteta, pošto berze traže ličnu ispravu zbog propisa o sprečavanju pranja novca,
• uplata sredstava, karticom ili bankovnim transferom,
• kupovina željene kriptovalute, na primer bitkoina ili iteriuma,
• čuvanje imovine, bilo u novčaniku na samoj berzi bilo u sopstvenom novčaniku nad kojim samo vi imate kontrolu.

Kupovina sama po sebi ne stvara poresku obavezu. Obaveza nastaje tek kada imovinu prodate uz zaradu, o čemu je reč u nastavku.

Da li su kriptovalute legalne u Srbiji

Jesu. Oblast uređuje Zakon o digitalnoj imovini, koji se primenjuje od 29. juna 2021. godine. Zakon prepoznaje digitalnu imovinu, u koju spadaju kriptovalute i digitalni tokeni, i postavlja pravila za njeno izdavanje, trgovanje i oporezivanje. Time je trgovina kriptovalutama u Srbiji jasno dozvoljena i regulisana, a ne u sivoj zoni.

Porez na kripto za fizička lica

Prihod koji fizičko lice ostvari od prodaje digitalne imovine smatra se kapitalnim dobitkom. Na taj kapitalni dobitak plaća se porez po stopi od 15%. Porez se ne plaća na ceo iznos koji dobijete prodajom, već samo na ostvarenu razliku, dakle na profit.

Kada nastaje poreska obaveza

Oporezivi događaj je prodaja digitalne imovine uz zaradu. Obaveza nastaje kada kriptovalutu prodate za dinare ili drugu redovnu valutu, ali i kada je zamenite za drugu kriptovalutu, ako je pritom ostvaren profit. Ako prodajom niste ostvarili pozitivnu razliku, nema kapitalnog dobitka, pa nema ni poreza. Samo posedovanje kriptovalute, dok je ne prodate, ne oporezuje se.

Kako se računa kapitalni dobitak

Kapitalni dobitak je pozitivna razlika između prodajne i nabavne cene digitalne imovine. Primer:

• kupili ste jedan iterium za 1.200 evra,
• prodali ste ga za 1.800 evra,
• kapitalni dobitak je 600 evra,
• porez od 15% na 600 evra iznosi 90 evra.

Iznosi se za potrebe prijave preračunavaju u dinare po odgovarajućem kursu. Zato je važno da čuvate evidenciju o svakoj kupovini i prodaji, jer bez nabavne cene ne možete da dokažete koliki je stvarni dobitak.

Evidencija transakcija

Pošto se porez plaća na razliku prodajne i nabavne cene, ključno je da imate dokaz o obe cene. Zato vredi čuvati:

• potvrde o kupovini, sa datumom i cenom po kojoj ste stekli imovinu,
• potvrde o prodaji, sa datumom i iznosom naplate,
• izvode sa berze, koji povezuju transakcije.

Iznosi u stranoj valuti preračunavaju se u dinare po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije. Bez uredne evidencije teško je dokazati nabavnu cenu, pa se rizikuje da se porez obračuna na veći iznos nego što je stvaran dobitak. Neizmirena poreska obaveza ulazi u poreski dug, koji se može proveriti kako je opisano u vodiču o proveri poreskog duga.

Pregled poreza na digitalnu imovinu

Poreska prijava i rok

Porez na kapitalni dobitak od digitalne imovine utvrđuje se samooporezivanjem, što znači da obveznik sam podnosi poresku prijavu i obračunava porez, a ne dobija rešenje unapred. Prijava se podnosi najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod od prodaje. Pošto je procedura specifična i vezana za elektronsku prijavu Poreskoj upravi, u praksi je najbolje da tačan obrazac i obračun proveri knjigovođa ili poreski savetnik. O tome kako se firme i pojedinci uopšte nose sa porezima piše vodič o knjigovodstvu i porezima.

Oslobođenja i olakšice

Zakon predviđa nekoliko olakšica na porez na kapitalni dobitak od digitalne imovine:

Ove olakšice podstiču ulaganje dobiti od kriptovaluta u domaću privredu i dugoročno držanje imovine.

Kripto i firme

Sve navedeno odnosi se na fizička lica. Kada digitalnom imovinom trguje pravno lice ili preduzetnik koji vodi knjige, dobit ne ulazi u ovaj sistem za građane, već u redovan poslovni rezultat, pa se oporezuje kroz porez na dobit, odnosno prihod od delatnosti. Za takav slučaj obračun radi knjigovođa u okviru poslovnih knjiga firme, za razliku od paušalca koji ne utvrđuje stvarni dobitak, o čemu piše vodič o paušalnom oporezivanju.

Kripto kao zarada ili plaćanje

Ako kriptovalute ne kupujete radi ulaganja, nego ih primate kao naknadu za rad ili uslugu, to više nije kapitalni dobitak, već prihod koji se oporezuje prema svojoj prirodi, na primer kao zarada ili kao drugi prihod. U tom slučaju pravila su drugačija i obračun poreza i doprinosa prati vrstu prihoda, slično kao kod poreza za frilensere. Zbog svega ovoga, a naročito zbog evidencije transakcija i rokova, za veće ili česte iznose vredi se posavetovati sa knjigovođom. Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja investicioni savet.