Due diligence: šta je dubinska analiza firme i kako se radi

Ukratko: due diligence, ili dubinska analiza, jeste temeljna provera svih važnih aspekata jedne firme pre nego što se u nju uđe: pre kupovine, ulaganja, spajanja ili velike saradnje. Cilj je da se otkriju skriveni rizici, na primer dugovi, sporovi ili tereti, i da se utvrdi realna vrednost firme, kako kupac ili investitor ne bi platio više nego što firma vredi ili nasledio tuđe probleme. Radi se u više oblika, najčešće pravni, finansijski i poreski, a rezultat je due diligence izveštaj. Ista logika važi i za male firme i preduzetnike: pre ozbiljnog posla vredi proveriti partnera. Ovaj vodič objašnjava šta je due diligence, koje su vrste, kako teče, na šta da paziš i kako mala firma da uradi svoju proveru.

Šta je due diligence

Due diligence je proces prikupljanja, provere i analize podataka o pravnom, finansijskom, poreskom i poslovnom statusu firme. U prevodu se koristi izraz dubinska analiza ili dužna pažnja. Radi se pre zaključenja posla, da bi strana koja kupuje ili ulaže tačno znala u šta ulazi. Pojam dolazi iz sveta spajanja i preuzimanja firmi, ali se danas koristi i šire, uvek kada je potrebno detaljno proveriti drugu stranu pre velike odluke.

Zašto se radi due diligence

Dubinska analiza ima tri glavna cilja:

• otkrivanje rizika, poput skrivenih dugova, sudskih sporova, tereta na imovini ili neizmirenih poreza,
• utvrđivanje realne vrednosti firme ili transakcije, da cena bude poštena,
• zaštita obe strane, jer kupac zna šta kupuje, a prodavac se štiti time što je unapred otkrio bitne činjenice.

U praksi, loše urađen ili preskočen due diligence je jedan od najčešćih uzroka sporova posle zaključenja posla, kada se naknadno otkrije problem koji je mogao da se vidi na vreme.

Vrste due diligence

Kod velikih transakcija radi se više vrsta zajedno, a kod manjih se obično fokusira na pravni, finansijski i poreski deo. O tome kako se vode poslovne knjige, što je srž finansijskog i poreskog dela, piše vodič o knjigovodstvu i porezima.

Šta se konkretno proverava

Bez obzira na vrstu, dubinska analiza najčešće ulazi u:

• vlasničku strukturu i ko je stvarno vlasnik firme,
• finansijske izveštaje, prihode, dugove i solventnost,
• tereti i sporovi, uključujući blokadu računa i sudske postupke,
• poreski status i eventualne neizmirene obaveze,
• ključne ugovore, sa kupcima, dobavljačima i zaposlenima,
• imovinu firme, uključujući nekretnine i njihove terete.

Kako teče due diligence

Iako se obim razlikuje, postupak najčešće prolazi kroz iste faze:

Data room i poverljivost

Dokumentacija se najčešće dostavlja u takozvani data room, zaštićenu digitalnu fasciklu kojoj pristupa samo tim koji radi analizu. Pre toga se po pravilu potpisuje ugovor o poverljivosti, jer se otkrivaju osetljivi podaci firme, od ugovora do finansijskih rezultata.

Crvene zastavice

Neki nalazi su ozbiljno upozorenje i mogu da obore posao ili obore cenu:

• blokada računa ili istorija čestih blokada,
• gomila sudskih sporova ili neizmirenih poreza i doprinosa,
• nejasna ili sakrivena vlasnička struktura,
• veliki deo prihoda vezan za samo jednog kupca ili dobavljača,
• tereti i hipoteke na ključnoj imovini firme.

Kada se radi due diligence

Dubinska analiza se radi pre svake veće odluke koja nosi rizik: pre kupovine firme ili udela, pre ulaganja investitora u startap, pre spajanja dve firme, ali i pre velikog ugovora sa novim partnerom. Što je transakcija veća, to je i due diligence temeljniji, jer je i rizik veći.

Ko radi i šta je due diligence izveštaj

Due diligence obično rade stručnjaci: advokati za pravni deo, finansijski savetnici i knjigovođe za finansijski i poreski, a po potrebi i tehnički specijalisti. Rezultat je due diligence izveštaj, dokument u kom su sažeti nalazi i uočeni rizici, na osnovu kog kupac ili investitor donosi odluku i pregovara o ceni i uslovima.

Due diligence za malu firmu i preduzetnika

Ne mora svaka provera da bude skupa analiza. I mala firma ili preduzetnik može da uradi svoj mini due diligence pre saradnje sa novim partnerom, koristeći javno dostupne izvore:

• osnovne podatke firme, PIB i matični broj, u bazi firmi i u APR-u,
• da li je račun u blokadi, preko provere blokade računa na NBS,
• poreski status i eventualni dug, kroz proveru poreskog duga,
• ako firma poseduje nekretnine, njihovo stanje i terete kroz list nepokretnosti.

Ova brza provera ne zamenjuje pun due diligence, ali je dovoljna da pre isporuke na odloženo ili većeg posla proceniš da li je partner pouzdan.