Akreditiv: šta je, vrste i kako funkcioniše u trgovini
Vodič kroz akreditiv: šta je dokumentarni akreditiv i kako funkcioniše, učesnici i vrste akreditiva, neopozivi i potvrđeni akreditiv, UCP 600 i uloga u spoljnoj trgovini.
Sadržaj
Akreditiv je jedno od najsigurnijih sredstava plaćanja u trgovini, posebno kada kupac i prodavac ne poznaju dovoljno jedan drugog. Umesto da se oslanjaju na poverenje, obe strane se oslanjaju na banku. U ovom vodiču objašnjavamo šta je akreditiv, kako funkcioniše dokumentarni akreditiv, ko su učesnici, koje su vrste i zašto je akreditiv toliko važan u spoljnoj trgovini.
Tekst je informativan i opšte prirode; za konkretan posao proverite uslove i vrstu akreditiva sa svojom bankom.
Šta je akreditiv
Akreditiv je bankarski posao u kojem se banka, na zahtev svog komitenta, najčešće kupca, obavezuje da će korisniku, najčešće prodavcu, isplatiti određeni iznos novca kada joj prodavac preda ugovorom predviđena dokumenta i ispuni ostale uslove. Zbog toga se najčešće koristi naziv dokumentarni akreditiv, jer se plaćanje vezuje za urednu dokumentaciju, a ne za samu robu.
Kako funkcioniše akreditiv
Akreditiv funkcioniše kroz nekoliko koraka. Kupac i prodavac se ugovorom dogovore da će plaćanje ići preko akreditiva. Kupac zatim nalaže svojoj banci da otvori akreditiv u korist prodavca. Kada prodavac isporuči robu i banci preda propisana dokumenta, poput otpremnih i robnih isprava, banka proverava dokumenta i, ako su ispravna, isplaćuje iznos prodavcu.
Ključno je da banka plaća na osnovu dokumenata, a ne na osnovu stvarnog stanja robe. Zato prodavac mora da preda tačno onakva dokumenta kakva akreditiv zahteva, jer i mala neusklađenost može da odloži naplatu.
Učesnici akreditiva
U poslu sa akreditivom obično učestvuju četiri strane:
| Učesnik | Uloga |
|---|---|
| Nalogodavac (kupac) | traži od svoje banke da otvori akreditiv |
| Akreditivna banka | otvara akreditiv i obavezuje se na plaćanje |
| Korisnik (prodavac) | naplaćuje uz uredna dokumenta |
| Avizirajuća ili potvrđujuća banka | banka prodavca, prosleđuje ili potvrđuje akreditiv |
Nalogodavac pokreće ceo posao, akreditivna banka daje obavezu plaćanja, a korisnik naplaćuje. Banka prodavca može samo da avizira, odnosno prosledi akreditiv, ili da ga potvrdi i tako preuzme sopstvenu obavezu plaćanja.
Vrste akreditiva
Postoji više vrsta akreditiva, koje se razlikuju po smeru, sigurnosti i načinu korišćenja:
| Vrsta akreditiva | Opis |
|---|---|
| Nostro (uvozni) | otvara ga domaći kupac u korist inostranog prodavca |
| Loro (izvozni) | inostrana banka ga otvara u korist domaćeg izvoznika |
| Opozivi / neopozivi | neopozivi se ne može menjati bez saglasnosti svih strana |
| Potvrđeni | i banka prodavca preuzima obavezu plaćanja |
| Revolving i stand-by | za ponovljene poslove i kao vid garancije |
Za izvoznika je najsigurniji neopozivi i potvrđeni akreditiv, jer obavezu plaćanja imaju obe banke. Izbor vrste zavisi od poverenja među partnerima i od toga koliko sigurnosti strane žele.
Neopozivi i potvrđeni akreditiv
Neopozivi akreditiv je akreditiv koji se ne može opozvati ni izmeniti bez saglasnosti svih strana u poslu. To ga čini mnogo sigurnijim od opozivog akreditiva, pa je danas neopozivi akreditiv pravilo u praksi. Potvrđeni akreditiv ide korak dalje: banka prodavca potvrđuje akreditiv i preuzima istu obavezu prema prodavcu kao i akreditivna banka kupca.
Kombinacija neopozivog i potvrđenog akreditiva daje prodavcu najveću sigurnost, jer za naplatu jemče dve banke, i kupčeva i njegova. Zbog toga se ova kombinacija često traži u poslovima sa novim ili udaljenim partnerima.
Akreditiv u spoljnoj trgovini i UCP 600
Akreditiv je najznačajniji u spoljnoj trgovini, gde kupac i prodavac često ne mogu lako da provere jedan drugog. Dokumentarni akreditiv se primenjuje u skladu sa Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive, poznatim kao UCP 600, koje je donela Međunarodna trgovinska komora u Parizu. Ta pravila obezbeđuju da akreditivi funkcionišu na isti način širom sveta.
Prednosti akreditiva
Glavna prednost akreditiva je što podjednako štiti i kupca i prodavca. Prodavac je siguran da će, uz uredna dokumenta, naplatiti robu, jer plaća banka, a ne kupac direktno. Kupac je siguran da će platiti tek kada dobije dokaz da je roba isporučena i dokumenta uredna. Zbog te ravnoteže, akreditiv je jedan od najpouzdanijih instrumenata plaćanja u međunarodnim poslovima.
Zaključak
Akreditiv je siguran, ali i formalan instrument plaćanja, u kojem banka plaća na osnovu urednih dokumenata. Za međunarodne poslove najbolji izbor je neopozivi, a po potrebi i potvrđeni akreditiv, uz poštovanje pravila UCP 600. Kao i kod menice i faktoringa, i kod akreditiva se isplati precizno dogovoriti uslove sa bankom. Za knjigovodstvo i praćenje spoljnotrgovinskih poslova možete uporediti knjigovodstvene agencije u Feruvi direktorijumu.
Često postavljana pitanja
Šta je akreditiv?
Akreditiv je bankarski posao u kojem se banka, na zahtev kupca, obavezuje da isplati prodavcu određeni iznos kada joj prodavac preda ugovorom predviđena dokumenta i ispuni uslove. Zato se naziva i dokumentarni akreditiv.
Kako funkcioniše dokumentarni akreditiv?
Kupac nalaže svojoj banci da otvori akreditiv u korist prodavca. Kada prodavac isporuči robu i preda propisana dokumenta, banka ih proverava i, ako su ispravna, isplaćuje iznos prodavcu. Banka plaća na osnovu dokumenata, a ne robe.
Ko su učesnici akreditiva?
Obično učestvuju četiri strane: nalogodavac (kupac), akreditivna banka koja otvara akreditiv, korisnik (prodavac) i avizirajuća ili potvrđujuća banka prodavca koja prosleđuje ili potvrđuje akreditiv.
Koje su vrste akreditiva?
Akreditiv može biti nostro (uvozni) i loro (izvozni), opozivi i neopozivi, potvrđeni, akreditiv po viđenju, revolving i stand-by, kao i drugi specifični oblici. Izbor zavisi od posla i željene sigurnosti.
Šta je neopozivi akreditiv?
Neopozivi akreditiv je akreditiv koji se ne može opozvati ni izmeniti bez saglasnosti svih strana u poslu. Zbog veće sigurnosti, danas je neopozivi akreditiv pravilo u praksi.
Šta je potvrđeni akreditiv?
Kod potvrđenog akreditiva banka prodavca potvrđuje akreditiv i preuzima istu obavezu plaćanja prema prodavcu kao i akreditivna banka kupca. Time za naplatu jemče dve banke.
Koja je razlika između nostro i loro akreditiva?
Nostro (uvozni) akreditiv otvara domaći kupac u korist inostranog prodavca, dok loro (izvozni) akreditiv inostrana banka otvara u korist domaćeg izvoznika. Reč je o istom instrumentu iz ugla uvoza ili izvoza.
Šta je UCP 600?
UCP 600 su Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive koje je donela Međunarodna trgovinska komora u Parizu. Ona obezbeđuju da dokumentarni akreditivi funkcionišu na isti način širom sveta.
Zašto se akreditiv koristi u spoljnoj trgovini?
U spoljnoj trgovini kupac i prodavac često ne mogu lako da provere jedan drugog, pa se oslanjaju na banku. Akreditiv podjednako štiti obe strane, jer prodavac naplaćuje uz uredna dokumenta, a kupac plaća tek uz dokaz o isporuci.
Da li akreditiv štiti kupca ili prodavca?
Akreditiv štiti obe strane. Prodavac je siguran da će naplatiti uz uredna dokumenta, a kupac da će platiti tek kada dobije dokaz da je roba isporučena i dokumentacija uredna.
Šta se dešava ako dokumenta nisu ispravna?
Ako dokumenta nisu usklađena sa uslovima akreditiva, banka može odbiti isplatu ili je odložiti dok se neusklađenost ne otkloni. Zato je precizna priprema dokumenata ključna za naplatu.
Da li je akreditiv skup?
Akreditiv nosi bankarske naknade za otvaranje, obradu dokumenata i eventualnu potvrdu. Trošak zavisi od iznosa, vrste i banke, pa se cena pre posla proverava sa bankom, uz odnos sigurnosti i troška.
Koja je razlika između akreditiva i menice?
Akreditiv je instrument plaćanja u kojem banka plaća uz uredna dokumenta, dok je menica hartija od vrednosti koja služi kao obezbeđenje ili sredstvo plaćanja. Akreditiv se najviše koristi u spoljnoj trgovini.
Gde da nađem pomoć oko akreditiva i spoljne trgovine?
Za otvaranje akreditiva obratite se poslovnoj banci, a za knjigovodstvo spoljnotrgovinskih poslova možete uporediti knjigovodstvene agencije u Feruvi direktorijumu.
O autoru
Marko RistićPreduzetnik. Osnivač i vlasnik Feruvi-ja.
Marko Ristić je preduzetnik. Svaki svoj projekat vodi od početka do kraja uz pomoć saradnika koji mu pomažu u procesu. Marko vodi razvoj strategija, arhitekture, dizajna, izrade softvera, odabira i implementacije tehnologija, osmišljavanje funkcionalnosti i celokupne marketinške aktivnosti, kao i svakodnevnu operativu. Veštačka inteligencija je sastavni deo procesa rada.
Marko je osnivač i vlasnik Feruvi-ja, internet platforme za oglase, smeštaj, vozila, nekretnine, poslove i firme, sve na jednom mestu. Trenutno je dostupna vertikala Firme, ostalih šest ulazi u plan razvoja. Sopstveni pretraživač, administratorski sistem, sistem za upravljanje sadržajem i sistem za promocije, sve napravljeno u sopstvenoj režiji.
Pored Feruvi-ja, vodi i druge digitalne projekte: 3DTapete.rs (elektronska prodavnica 3D zidnih tapeta), Manastiri.rs (platforma za tradicionalne porodične proslave i običaje), i mrežu sajtova za roditelje ExtremeKids.rs, DecjiSvet.rs, Balon.rs, TvojIzbor.rs. Kao i mnogo toga drugog, budući da je višegodišnji preduzetnik koji se bavi marketingom i sarađuje direktno sa klijentima iz inostranstva, pretežno američkog tržišta, kao i tržišta Italije, Švedske, Španije, Izraela, Finske i Nemačke.