Porez na kapitalni dobitak u Srbiji 2026: stopa, oslobođenja, kripto
Porez na kapitalni dobitak plaća se po stopi od 15% na razliku između prodajne i nabavne cene nepokretnosti, udela, hartija od vrednosti i digitalne imovine. Postoje važna oslobođenja, pre svega za nepokretnost u vlasništvu dužem od 10 godina i za reinvestiranje u stambeno pitanje.
Ukratko: kapitalni dobitak je zarada ostvarena prodajom imovine po ceni višoj od nabavne. Porez se plaća po stopi od 15% na razliku prodajne i nabavne cene. Predmet su nepokretnosti, udeli u firmama, hartije od vrednosti, investicione jedinice, digitalna imovina i autorska prava. Prijava se podnosi na obrascu PPDG-3R, za nepokretnosti u roku od 30 dana od prodaje. Postoje važna oslobođenja, pre svega za nepokretnost u vlasništvu dužem od 10 godina i za reinvestiranje u rešavanje stambenog pitanja.
1. Šta je kapitalni dobitak
Kapitalni dobitak nastaje kada prodate imovinu skuplje nego što ste je platili. Suprotno, ako prodate jeftinije, nastaje kapitalni gubitak. Kapitalni gubitak se ne oporezuje, a može da se iskoristi u narednih pet godina za umanjenje, odnosno prebijanje, budućih kapitalnih dobitaka. Porez se plaća samo na ostvareni dobitak, ne na celu prodajnu cenu.
| Vrsta imovine | Oporezuje se kapitalni dobitak |
|---|---|
| Nepokretnosti | Da |
| Udeli u privrednim društvima | Da |
| Akcije i druge hartije od vrednosti | Da |
| Investicione jedinice | Da |
| Digitalna imovina (kripto) | Da |
| Autorska i srodna prava, prava industrijske svojine | Da |
2. Stopa i osnovica
Po Zakonu o porezu na dohodak građana, stopa poreza na kapitalni dobitak je 15%. Osnovica je razlika između prodajne i nabavne cene. Za nepokretnosti se nabavna cena može korigovati indeksom potrošačkih cena, čime se uvažava inflacija između kupovine i prodaje, pa je oporezivi dobitak manji od nominalne razlike u ceni.
Ključno je čuvati dokaz o nabavnoj ceni, dakle ugovor o kupovini, dokaz o plaćanju i, kod nepokretnosti, podatke iz katastra. Bez tog dokaza teško je utvrditi koliko ste platili, pa rizikujete da se kao osnovica uzme veći iznos, a time i veći porez. Kod imovine stečene poklonom ili nasleđem za nabavnu cenu se uzima vrednost utvrđena u tom postupku.
3. Oslobođenja kod nepokretnosti
Kod prodaje nepokretnosti postoje tri važna oslobođenja:
- Vlasništvo duže od 10 godina. Ako ste nepokretnost imali u vlasništvu duže od 10 godina pre prodaje, kapitalni dobitak je oslobođen poreza.
- Reinvestiranje u stambeno pitanje. Ako sredstva od prodaje u roku od 90 dana uložite u rešavanje svog stambenog pitanja ili stambenog pitanja članova porodice, oslobođeni ste poreza na taj deo. Ako uložite u roku od 12 meseci, plaćeni porez vam se vraća. Ako uložite samo deo sredstava, oslobođenje se odnosi srazmerno na uloženi deo.
- Nasleđe u prvom naslednom redu. Prenos prava na nepokretnosti stečenoj nasleđem u prvom naslednom redu oslobođen je pod propisanim uslovima.
4. Akcije, hartije od vrednosti i digitalna imovina
Prodaja akcija, udela i drugih hartija od vrednosti oporezuje se istom stopom od 15% na razliku prodajne i nabavne vrednosti. Kod hartija stečenih u različito vreme i po različitim cenama, redosled prodaje i evidencija nabavnih cena utiču na obračun, pa je uredna evidencija važna.
Prodaja kriptovaluta i druge digitalne imovine takođe podleže ovom porezu. Kod digitalne imovine zakon priznaje normirane troškove u visini od 25% kapitalnog dobitka, što umanjuje osnovicu. Pored toga, predviđen je poreski podsticaj kada se sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine ulože u kapital domaćeg privrednog društva ili investicionog fonda u Srbiji, pod propisanim uslovima. Pošto se kripto transakcije lako gube iz vida, dobro je voditi evidenciju o svakoj kupovini i prodaji.
5. Kako se prijavljuje
Porez na kapitalni dobitak utvrđuje se rešenjem Poreske uprave na osnovu prijave obveznika, na obrascu PPDG-3R. Rokovi zavise od vrste imovine:
- Za nepokretnosti: prijava u roku od 30 dana od dana prodaje
- Za prodaje akcija i hartija od vrednosti: prijava dva puta godišnje, za prodaje u periodu januar do jun do 30. jula, a za period jul do decembar do 30. januara naredne godine
Obrazac se podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave prema prebivalištu, neposredno, poštom ili elektronski preko portala Poreske uprave. Zbog specifičnosti obračuna, korekcije nabavne cene i oslobođenja, ovaj posao često vodi poreski savetnik.
6. Primer obračuna
Recimo da ste stan kupili za 80.000 evra, a prodali za 110.000 evra posle pet godina. Kapitalni dobitak je 30.000 evra, a porez od 15% iznosi 4.500 evra. Da ste stan imali duže od 10 godina, ne biste platili ništa. Isto tako, ako u roku od 90 dana ceo iznos uložite u kupovinu drugog stana za sebe, oslobođeni ste poreza, a ako uložite samo polovinu, oslobođenje se odnosi na polovinu dobitka.
Kod akcija je princip isti: ako ste ih kupili za 5.000 a prodali za 8.000 evra, porez se plaća na razliku od 3.000 evra, dakle 450 evra. Ako ste pre toga, u prethodnih pet godina, imali kapitalni gubitak od 1.000 evra na prodaji drugih akcija, taj gubitak možete da prebijete, pa se porez plaća na 2.000 evra.
7. Razlika u odnosu na porez na prenos apsolutnih prava
Kod prodaje nepokretnosti treba razlikovati dva poreza. Porez na kapitalni dobitak plaća prodavac na ostvarenu zaradu, dakle na razliku u ceni. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prometa nepokretnosti na ugovorenu cenu, po stopi od 2,5%, i obveznik je po pravilu prodavac, osim ako je drugačije ugovoreno. Kod prvog prenosa novoizgrađenog objekta na koji se plaća PDV, ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Reč je o dva odvojena poreza koja se ne smeju mešati.
8. Najčešće greške
- Nečuvanje dokaza o nabavnoj ceni, pa se kao osnovica uzima cela prodajna cena
- Propuštanje roka od 90 dana za reinvestiranje u stambeno pitanje
- Zaboravljanje da kripto, prodaja udela i akcija takođe podležu porezu
- Neprijavljivanje transakcije u roku, što vodi prekršajnoj odgovornosti
- Neiskorišćavanje kapitalnog gubitka iz prethodnih godina za prebijanje
Za procene i posredovanje kod nepokretnosti korisne su agencije za nekretnine, a kod prodaje nasleđene imovine povezana je tema nasleđivanja. Za redovne poreske obaveze firmi relevantna je i godišnja poreska prijava.
Često postavljana pitanja
Kolika je stopa poreza na kapitalni dobitak?
Stopa je 15% na razliku između prodajne i nabavne cene imovine. Primenjuje se na nepokretnosti, udele, hartije od vrednosti, investicione jedinice, digitalnu imovinu i autorska prava.
Kada se ne plaća porez na prodaju stana?
Ne plaća se ako ste nepokretnost imali u vlasništvu duže od 10 godina, ili ako sredstva od prodaje u roku od 90 dana uložite u rešavanje stambenog pitanja. Ako uložite u roku od 12 meseci, plaćeni porez se vraća.
Koji obrazac i u kom roku se podnosi?
Podnosi se obrazac PPDG-3R. Za nepokretnosti rok je 30 dana od prodaje. Za akcije i hartije od vrednosti prijava se podnosi dva puta godišnje, do 30. jula i do 30. januara.
Da li se plaća porez na prodaju kriptovaluta?
Da. Prodaja digitalne imovine podleže porezu od 15%. Priznaju se normirani troškovi od 25%, a postoji i podsticaj ako se sredstva ulože u kapital domaćeg privrednog društva ili fonda.
Šta je osnovica za porez?
Osnovica je razlika između prodajne i nabavne cene. Za nepokretnosti se nabavna cena može korigovati indeksom potrošačkih cena radi uvažavanja inflacije.
Plaća li se porez na prodaju udela u firmi?
Da. Kapitalni dobitak ostvaren prodajom udela u privrednom društvu oporezuje se po stopi od 15% na razliku prodajne i nabavne vrednosti udela.
Šta ako sam prodao jeftinije nego što sam kupio?
Tada nastaje kapitalni gubitak, koji se ne oporezuje i može se prebiti sa kapitalnim dobicima u narednih pet godina.
Mogu li da prebijem stari gubitak?
Da. Kapitalni gubitak ostvaren ranije može se u narednih pet godina koristiti za umanjenje budućih kapitalnih dobitaka, pod propisanim uslovima.
Da li je to isto što i porez na prenos apsolutnih prava?
Ne. Porez na kapitalni dobitak plaća prodavac na ostvarenu zaradu, a porez na prenos apsolutnih prava se plaća na ugovorenu cenu po stopi od 2,5%. Reč je o dva odvojena poreza.
Šta ako uložim samo deo novca u novi stan?
Oslobođenje se priznaje srazmerno uloženom delu. Ako uložite polovinu sredstava u rešavanje stambenog pitanja, oslobođena je polovina kapitalnog dobitka.
O autoru
Marko RistićPreduzetnik. Osnivač i vlasnik Feruvi-ja.
Marko Ristić je preduzetnik. Svaki svoj projekat vodi od početka do kraja uz pomoć saradnika koji mu pomažu u procesu. Marko vodi razvoj strategija, arhitekture, dizajna, izrade softvera, odabira i implementacije tehnologija, osmišljavanje funkcionalnosti i celokupne marketinške aktivnosti, kao i svakodnevnu operativu. Veštačka inteligencija je sastavni deo procesa rada.
Marko je osnivač i vlasnik Feruvi-ja, internet platforme za oglase, smeštaj, vozila, nekretnine, poslove i firme, sve na jednom mestu. Trenutno je dostupna vertikala Firme, ostalih šest ulazi u plan razvoja. Sopstveni pretraživač, administratorski sistem, sistem za upravljanje sadržajem i sistem za promocije, sve napravljeno u sopstvenoj režiji.
Pored Feruvi-ja, vodi i druge digitalne projekte: 3DTapete.rs (elektronska prodavnica 3D zidnih tapeta), Manastiri.rs (platforma za tradicionalne porodične proslave i običaje), i mrežu sajtova za roditelje ExtremeKids.rs, DecjiSvet.rs, Balon.rs, TvojIzbor.rs. Kao i mnogo toga drugog, budući da je višegodišnji preduzetnik koji se bavi marketingom i sarađuje direktno sa klijentima iz inostranstva, pretežno američkog tržišta, kao i tržišta Italije, Švedske, Španije, Izraela, Finske i Nemačke.