Otpremnina za odlazak u penziju (2026)

Pri odlasku u penziju zaposleni ima pravo na otpremninu, a poslodavac je po Zakonu o radu dužan da je isplati. Otpremnina pri penzionisanju nije simbolična: iznosi najmanje dve prosečne neto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku statistike, što sredinom 2026. godine znači oko 243.000 dinara. Pravo na ovu otpremninu ima svaki zaposleni koji odlazi u penziju, bez obzira na vrstu penzije i na to koliko je dugo radio kod poslodavca. U ovom vodiču objašnjavamo koliko otpremnina tačno iznosi i kako se računa, ko ima pravo, po čemu se razlikuje od otpremnine za tehnološki višak, kako se oporezuje, kada se isplaćuje i šta uraditi ako je poslodavac ne isplati.

Koliko iznosi otpremnina za penziju

Zakon propisuje da otpremnina pri odlasku u penziju ne može biti niža od dve prosečne zarade. Ono što mnogi pogrešno pretpostave jeste da se misli na njihovu ličnu zaradu, ali to nije slučaj. Pošto je sudska praksa o tome čiji se prosek uzima bila neujednačena, za konkretan slučaj je najsigurnije da aktuelno tumačenje proveri advokat za radno pravo. Kao osnov se uzima prosečna neto zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a ne zarada samog zaposlenog.

Pošto se prosečna zarada objavljuje svakog meseca, i minimalni iznos otpremnine se menja, pa se računa prema podatku koji važi u trenutku isplate. Treba imati u vidu da je ovo zakonski minimum, a ne maksimum. Iznos može biti i veći ako je tako predviđeno kolektivnim ugovorom, pravilnikom poslodavca ili ugovorom o radu, pa u praksi ume da pređe i 300.000 dinara. Pregled kretanja zarada koje čine osnov dat je u vodiču prosečna plata u Srbiji.

Ko ima pravo na otpremninu

Pravo na otpremninu ima svaki zaposleni kome radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na penziju. Vrsta penzije pri tome ne utiče na samo pravo, pa otpremnina pripada bez obzira na to da li se ide u starosnu, prevremenu starosnu ili invalidsku penziju.

• Starosna penzija
• Prevremena starosna penzija
• Invalidska penzija

Bitno je naglasiti da pravo na otpremninu pri penziji ne zavisi od dužine staža kod poslodavca. Čak i zaposleni koji je kod tog poslodavca proveo relativno kratko, ima pravo na punu otpremninu, jer je osnov vezan za prosek u Republici, a ne za njegov staž.

Otpremnina za penziju i otpremnina za tehnološki višak

Ove dve otpremnine se često mešaju, iako se bitno razlikuju. Najveća razlika je u osnovu za obračun, a samim tim i u iznosu.

Kod tehnološkog viška otpremnina raste sa godinama staža kod poslodavca i računa se od zarade samog zaposlenog, pa je za nekoga ko je dugo radio kod istog poslodavca može biti znatno veća. Kod penzije je, sa druge strane, fiksno vezana za prosek u Republici i ista je za sve, bez obzira na staž.

Poreski tretman otpremnine

Otpremnina pri odlasku u penziju je neoporeziva do iznosa zakonskog minimuma, dakle do dve prosečne zarade u Republici. To znači da na taj deo zaposleni ne plaća nikakav porez. Tek ako poslodavac isplati više od tog minimuma, na razliku iznad neoporezivog dela se plaća porez.

Iako je deo do minimuma neoporeziv, otpremnina se ipak iskazuje kroz odgovarajuću poresku prijavu. Pošto se osnov menja iz meseca u mesec, tačan iznos i prijavu najsigurnije vodi knjigovodstvena agencija.

Kada se otpremnina isplaćuje i da li utiče na penziju

Otpremnina pri odlasku u penziju isplaćuje se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa, odnosno do dana odlaska u penziju. Isplata otpremnine je deo postupka prestanka radnog odnosa po ovom osnovu, pa se ne sme odlagati.

Česta nedoumica je da li otpremnina umanjuje ili utiče na visinu buduće penzije. Odgovor je ne. Otpremnina je jednokratno primanje od poslodavca povodom prestanka radnog odnosa i ne ulazi u obračun visine penzije, koju određuje fond penzijskog osiguranja na osnovu staža i osnovica. Otpremnina i penzija su, dakle, dva potpuno odvojena iznosa.

Rok za potraživanje i neisplata

Isplata otpremnine pri penziji je zakonska obaveza poslodavca, a ne stvar dobre volje. Ako je poslodavac ne isplati, zaposleni ima pravo da je potražuje. Pri tome treba imati u vidu rok: otpremnina je novčano potraživanje iz radnog odnosa, a takva potraživanja zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze, pa sa potraživanjem ne treba čekati predugo.

Neisplaćena otpremnina može se naplatiti i prinudno, preko izvršitelja. Postupak naplate detaljno je objašnjen u vodiču o naplati duga preko izvršitelja, a za procenu osnova i pokretanje postupka pomaže advokat za radno pravo.