Dozvoljeni minus: kako funkcioniše, kamata i razlika od nedozvoljenog

Dozvoljeni minus je najlakši način da potrošite više nego što imate na računu, ali i jedan od najskupljih. Mnogi ga koriste stalno, ne shvatajući koliko ih godišnje košta kamata. U ovom vodiču objašnjavamo šta je dozvoljeni minus, kako funkcioniše, kolika je kamata i limit, po čemu se razlikuje od nedozvoljenog minusa i kako ga najbrže otplatiti ili refinansirati.

Tekst je informativni vodič; tačne kamate i uslove proverite u svojoj banci, jer se razlikuju i menjaju.

Šta je i kako funkcioniše dozvoljeni minus

Dozvoljeni minus, ili dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, je bankarski proizvod kojim vam banka odobrava da potrošite više nego što imate na računu, do određenog limita. Kada primite platu ili drugu uplatu, ona se prvo koristi da pokrije minus, pa tek onda ostaje na raspolaganju. Ključna prednost je što se kamata obračunava samo na iznos koji ste stvarno iskoristili, i to za period dok ste bili u minusu, a ne na ceo odobreni limit.

Kamata na dozvoljeni minus

Kamata na dozvoljeni minus je znatno viša od kamate na klasične kredite. U proseku se u 2026. godini kreće oko 17 do 18 odsto godišnje, iako kod pojedinih banaka ide i preko 19 odsto. Za poređenje, ranije je bila i preko 27 odsto, pa je vremenom smanjena. I dalje je reč o skupom novcu, pa dugotrajno korišćenje minusa ozbiljno opterećuje budžet.

Limit dozvoljenog minusa

Visinu limita dozvoljenog minusa određuje isključivo banka, na osnovu procene vaše finansijske sposobnosti i redovnih priliva. Limit je najčešće vezan za visinu plate, pa može iznositi od nekoliko desetina hiljada do više stotina hiljada dinara. Banka postavlja i najmanji i najveći iznos, tako da limit ne birate sami.

Dozvoljeni i nedozvoljeni minus

Važno je razlikovati dozvoljeni od nedozvoljenog minusa:

Zanimljivo je da je u Srbiji trenutno nedozvoljeni minus često jeftiniji od dozvoljenog, jer se na nedozvoljeni obračunava zakonska zatezna kamata, koja je vezana za referentnu stopu Narodne banke Srbije uvećanu za osam procentnih poena. To ipak ne znači da treba ulaziti u nedozvoljeni minus, jer on povlači i druge posledice, uključujući lošiju kreditnu istoriju.

Koliko realno košta dozvoljeni minus

Najveća zamka minusa je što se lako zaboravi da se kamata plaća stalno, a dug se ne smanjuje. Ako stalno koristite 50.000 dinara minusa uz kamatu od oko 17,5 odsto, samo na kamatu ćete godišnje potrošiti približno 8.750 dinara, a da glavnicu niste ni pipnuli. Zato je minus koristan za kratkoročno premošćavanje, ali skup ako postane trajno stanje.

Kako otplatiti dozvoljeni minus

Ako ste stalno u minusu, najbolje je da ga planski ugasite. Nekoliko koraka pomaže:

• napravite plan i svakog meseca ostavljajte deo plate da minus ne biste odmah ponovo potrošili;
• smanjite odobreni limit kada padne, da vas ne bi vukao nazad;
• ako minus traje mesecima, razmislite o refinansiranju jeftinijim kreditom.

Pošto keš krediti imaju znatno nižu kamatu, dug iz minusa se često isplati prebaciti u keš kredit sa jasnim ratama, ili kroz refinansiranje kredita, čime se ukupan trošak smanjuje. Zvanične informacije o kamatama i pravima korisnika dostupne su na portalu Tvoj novac Narodne banke Srbije.

Kod otplate minusa najvažnije je smanjiti ukupne troškove kamate. Uporedite kamate više banaka i, ako je dug veći, prebacite ga u kredit sa nižom kamatom i jasnim mesečnim ratama. Tako, umesto stalnog plaćanja kamate na minus, dug otplaćujete kroz predvidive mesečne rate, a deo primanja svakog meseca ide na smanjenje glavnice. To je najzdravije rešenje za sve koji su u minusu duže od nekoliko meseci, jer se sredstva usmeravaju ka gašenju duga, a ne ka kamati banke.

Kada uporedite dozvoljeni minus i kredit, minus je fleksibilniji i brži za sitne, kratkoročne potrebe, dok je kredit jeftiniji i pregledniji za veće iznose koje vraćate duže. Za trajno gašenje minusa najbolje je napraviti plan i disciplinovano ga sprovoditi, jer se minus lako ponovo napuni do limita. Gašenje minusa kroz jeftiniji kredit ima smisla tek kada dug postane veći i dugotrajan, jer tada niža kamata donosi stvarnu uštedu na ukupnom trošku.

Zaključak

Dozvoljeni minus je zgodan kada zatreba brz novac, ali skup kada postane trajan. Kamata od oko 17 do 19 odsto godišnje na stalno korišćen iznos tiho odnosi hiljade dinara, a dug se ne smanjuje. Zato minus koristite kratkoročno, pratite koliko vas košta i, ako se odužio, prebacite ga u jeftiniji keš kredit. Uz malo discipline, minus ostaje koristan alat, a ne teret.