Ugovor o doživotnom izdržavanju: forma, raskid i porez

Ukratko: ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja se obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca prenese svojina tačno određene imovine, a davalac se obavezuje da ga izdržava i da se brine o njemu do kraja života i da ga sahrani. Najvažnija osobina je da imovina iz ovog ugovora prelazi tek posle smrti i ne ulazi u zaostavštinu primaoca, pa je nužni naslednici ne mogu dirati. Ugovor mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave, inače je ništav. U ovom vodiču objašnjavamo kako ugovor funkcioniše, koje su obaveze strana, zašto se razlikuje od poklona i testamenta, koliki je porez i kada i kako se može raskinuti.

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju uređen je Zakonom o nasleđivanju, u članu 194. To je dvostrano obavezujući i teretni ugovor, jer obe strane imaju obaveze, a davanja jedne strane su naknada za davanja druge. Ugovor je i aleatoran, što znači da u trenutku zaključenja nije izvesno koliko će izdržavanje trajati ni koliko će ukupno vredeti, pošto to zavisi od dužine života primaoca. Primalac izdržavanja je najčešće starije lice koje ima imovinu ali mu treba briga i pomoć, dok davalac izdržavanja može biti fizičko ili pravno lice koje tu brigu preuzima u zamenu za imovinu koja prelazi posle smrti primaoca.

Obaveze davaoca i primaoca

Tačnu sadržinu obaveza određuje sam ugovor, a u praksi izgleda ovako.

Predmet ugovora mogu biti samo stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja, najčešće nepokretnost kao što su stan, kuća ili plac. Buduća, još nestečena imovina ne može biti predmet ugovora.

Zašto imovina ne ulazi u zaostavštinu

Ovo je ključna pravna posledica i glavni razlog zašto se ljudi odlučuju za ovaj ugovor. Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja. To znači da se posle smrti ne deli naslednicima i da je nužni naslednici, dakle deca, supružnik ili roditelji, ne mogu pobijati niti tražiti svoj nužni deo iz nje. Po tome se ovaj ugovor bitno razlikuje od poklona i testamenta, kod kojih nužni naslednici mogu tražiti da im se namiri nužni deo. Upravo zato je davaocu izdržavanja pravni položaj sigurniji nego kod poklona.

Forma: obavezna overa kod javnog beležnika

Po članu 195 Zakona o nasleđivanju, ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Prilikom potvrđivanja javni beležnik je dužan da strane naročito upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, i o tome stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Ako te napomene nema, ugovor je ništav. Kada je predmet nepokretnost, u katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba postojanja ugovora. Pošto je overa obavezna, deo troška su javnobeležnička nagrada i porez. Više o tome kada je overa kod beležnika obavezna ima u vodiču o notaru i solemnizaciji.

Razlika od ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života

Ova dva ugovora se često mešaju, a bitno se razlikuju.

Kod ustupanja i raspodele imovine za života roditelj deli imovinu deci dok je živ, i to važi samo ako su svi naslednici saglasni. Kod doživotnog izdržavanja imovina prelazi posle smrti i to na davaoca koji ne mora biti naslednik.

Koliki je porez

Na prenos imovine po ugovoru o doživotnom izdržavanju plaća se porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5 odsto. Obveznik poreza je davalac izdržavanja, a poreska obaveza nastaje na dan smrti primaoca izdržavanja, jer tek tada imovina i prelazi. Postoji važno oslobođenje: ako je davalac izdržavanja supružnik primaoca ili je u prvom naslednom redu, na primer dete, porez se ne plaća na onaj deo imovine koji bi davalac ionako nasledio po zakonu u trenutku zaključenja ugovora.

Primer: ćerka kao davalac izdržavanja preuzima stan majke vredan 12.000.000 dinara. Pošto je ćerka u prvom naslednom redu i taj deo bi nasledila po zakonu, na njega ne plaća porez na prenos. Da je davalac komšija ili prijatelj koji nije naslednik, platio bi 2,5 odsto na vrednost stana, što bi bilo 300.000 dinara, sa obavezom koja nastaje danom smrti primaoca.

Kada se ugovor može osporiti ili je ništav

Ugovor se može osporavati iz nekoliko razloga. Ništav je ako je primalac u trenutku zaključenja bio poslovno nesposoban. Može se osporiti i ako je u trenutku zaključenja bilo izvesno da će primalac uskoro umreti, na primer od teške bolesti u poodmakloj fazi, jer tada nedostaje element neizvesnosti koji ovaj ugovor i čini doživotnim izdržavanjem. Posebno pravilo važi za lica koja se profesionalno bave brigom o primaocu, kao što su ustanove ili medicinsko osoblje, jer ona ne mogu biti davalac bez prethodne saglasnosti nadležnog organa starateljstva. U sporovima se kao dokazi koriste medicinska dokumentacija, veštačenje lekara ili psihijatra i saslušanje strana.

Raskid ugovora

Zakon predviđa dva osnovna razloga za raskid pred sudom. Po članu 201, ako se odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može tražiti da sud raskine ugovor. Po članu 202, ako se posle zaključenja okolnosti toliko promene da ispunjenje postane znatno otežano, sud može na zahtev jedne strane njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Pri raskidu se uzima u obzir i naknada za već primljena davanja. Strane mogu i sporazumno raskinuti ugovor, ali i taj sporazum mora biti u formi solemnizovane javnobeležničke isprave. Ako dođe do spora, treba računati na sudski postupak i troškove, o čemu više ima u tekstu o sudskom sporu i troškovima.

Najčešće greške

• Ugovor sklopljen bez overe kod javnog beležnika, pa je ništav.
• Mešanje sa poklonom, uz pogrešno očekivanje da naslednici mogu da ga pobijaju ili da ne mogu.
• Sklapanje kada je već izvesno da će primalac uskoro umreti, što ugovor čini podložnim osporavanju.
• Nedovoljno precizno opisane obaveze davaoca, što kasnije otežava dokazivanje da li je briga zaista pružana.
• Zanemarivanje poreske obaveze i troškova overe pri planiranju.

Kako da kreneš

Pre potpisivanja jasno definiši imovinu i obaveze davaoca i proveri poreski položaj prema srodstvu strana. Ugovor se sastavlja i overava kod javnog beležnika, a za pripremu i procenu rizika korisno je angažovati advokata, posebno ako postoje drugi naslednici ili je imovina velike vrednosti. Proverene advokatske kancelarije dostupne su u Feruvi imeniku advokata, a koliko košta angažovanje advokata objašnjeno je u vodiču o advokatskoj tarifi. Sve pravne teme za pojedince i firme povezane su u vodiču o pravu i ugovorima.