DORA regulativa: šta je, koga se tiče i zahtevi
Vodič kroz DORA regulativu: šta je Digital Operational Resilience Act, od kada se primenjuje, koga se tiče u finansijskom sektoru, pet stubova zahteva i značaj za Srbiju.
Sadržaj
DORA regulativa je jedna od najvažnijih novina u regulaciji finansijskog sektora u EU, a sve češće je pominju i firme u Srbiji koje rade sa evropskim bankama i osiguravačima. Reč je o pravilima za digitalnu operativnu otpornost, koja pogađaju ne samo finansijske institucije, već i njihove IKT dobavljače. U ovom vodiču objašnjavamo šta je DORA regulativa, koga se tiče, koji su zahtevi i šta ona znači za firme u Srbiji.
Tekst je informativan i opšte prirode; za usklađenost sa DORA regulativom u konkretnom poslu konsultujte pravnog ili IKT stručnjaka za usklađenost.
Šta je DORA regulativa
DORA je skraćenica od Digital Operational Resilience Act, odnosno Akt o digitalnoj operativnoj otpornosti. To je regulativa Evropske unije čiji je cilj da ojača bezbednost informaciono-komunikacionih tehnologija u finansijskom sektoru. DORA regulativa treba da obezbedi da finansijske institucije u Evropi ostanu otporne i u slučaju ozbiljnih digitalnih poremećaja, poput sajber napada ili većih tehničkih ispada.
Od kada se primenjuje DORA
DORA regulativa je stupila na snagu 16. januara 2023. godine, a puna primena počela je 17. januara 2025. godine. Od tog datuma evropske supervizorske vlasti mogu da izriču kazne finansijskim entitetima i njihovim dobavljačima koji nisu usklađeni sa DORA zahtevima. Zbog toga je 2025. godina prelomna za sve koji potpadaju pod ovu regulativu.
Koga se tiče DORA
DORA regulativa se primenjuje na širok krug učesnika u finansijskom sektoru:
| Na koga se odnosi | Primer |
|---|---|
| Finansijske institucije | banke, osiguravajuće i investicione firme |
| Kreditne i platne institucije | kreditne agencije, platni provajderi |
| Kripto sektor | pružaoci usluga vezanih za kriptovalute |
| IKT dobavljači | pružaoci informacionih usluga finansijskom sektoru |
Ključno je što se DORA ne odnosi samo na finansijske entitete u EU, već i na njihove kritične dobavljače tehnologije, uključujući i one izvan Evropske unije. Time regulativa dobija i međunarodni domet.
Pet stubova DORA regulative
DORA zahtevi počivaju na pet stubova, odnosno pet oblasti obaveza:
| Stub | Obaveza |
|---|---|
| Upravljanje IKT rizikom | okvir za identifikaciju i kontrolu digitalnih rizika |
| Izveštavanje o incidentima | prijava ozbiljnih IKT incidenata nadležnima |
| Testiranje otpornosti | redovno testiranje digitalne operativne otpornosti |
| Rizici trećih strana | upravljanje rizicima IKT dobavljača |
| Deljenje informacija | razmena podataka o pretnjama i incidentima |
Zajedno, ovih pet stubova čine okvir kojim se finansijski sektor priprema za digitalne poremećaje i brže oporavlja od njih.
Da li se DORA primenjuje u Srbiji
Srbija nije članica Evropske unije, pa se DORA regulativa ne primenjuje direktno na domaće firme. Ipak, ona je i te kako relevantna za deo srpske privrede. DORA se posredno tiče srpskih IKT firmi koje pružaju usluge finansijskim institucijama u EU, jer one postaju dobavljači trećih strana na koje se regulativa odnosi.
Takođe, DORA je značajna za srpske ogranke i ćerke evropskih banaka i osiguravača, kao i u kontekstu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU tokom procesa pristupanja. Zato srpske tehnološke i finansijske firme koje sarađuju sa EU treba da razumeju DORA zahteve.
Kako se pripremiti za DORA
Priprema za DORA počinje procenom da li i kako regulativa pogađa vaše poslovanje. Firme koje potpadaju pod DORA treba da uspostave okvir za upravljanje IKT rizikom, urede prijavu incidenata, planiraju testiranje otpornosti i pažljivo urede ugovore sa IKT dobavljačima. Za srpske IKT dobavljače koji rade za EU klijente, usklađenost sa DORA sve češće postaje uslov saradnje. Važno je znati i da finansijska institucija ostaje u potpunosti odgovorna za usklađenost: angažovanjem spoljnih pružalaca IKT usluga odgovornost se ne prenosi na njih, već ostaje na samoj instituciji. Zato se pažljivo uređuju ugovori i nadzor nad rizicima IKT dobavljača.
Zaključak
DORA regulativa je EU okvir za digitalnu operativnu otpornost finansijskog sektora, koji se primenjuje od 2025. godine. Iako se ne primenjuje direktno u Srbiji, značajna je za IKT firme koje rade sa evropskim finansijskim institucijama i za srpske ogranke EU kompanija. Ako vaše poslovanje dodiruje evropski finansijski sektor, na vreme proverite DORA zahteve i uskladite ugovore i procese. Slično kao kod GDPR pravila, i DORA pokazuje kako EU regulativa utiče i na firme izvan Unije.
Direktorijum
Pronađi verifikovanu firmu
Feruvi direktorijum trenutno ima 3800 verifikovanih firmi sa proverenim kontaktima, adresama i radnim vremenom. Filtriraj po delatnosti i gradu.
Pretraži firmeČesto postavljana pitanja
Šta je DORA regulativa?
DORA je skraćenica od Digital Operational Resilience Act, regulativa EU čiji je cilj jačanje bezbednosti informaciono-komunikacionih tehnologija u finansijskom sektoru i digitalna operativna otpornost finansijskih institucija.
Od kada se primenjuje DORA?
DORA je stupila na snagu 16. januara 2023. godine, a puna primena počela je 17. januara 2025. Od tog datuma nadležne evropske vlasti mogu da izriču kazne za neusklađenost.
Koga se tiče DORA regulativa?
Odnosi se na banke, osiguravajuće i investicione firme, kreditne i platne institucije, kripto sektor i IKT dobavljače finansijskog sektora. Obuhvata i kritične dobavljače tehnologije izvan EU.
Koji su glavni zahtevi DORA?
DORA počiva na pet stubova: upravljanje IKT rizikom, izveštavanje o incidentima, testiranje digitalne operativne otpornosti, upravljanje rizicima trećih strana i deljenje informacija o pretnjama.
Šta znači digitalna operativna otpornost?
To je sposobnost finansijske institucije da nastavi da radi i brzo se oporavi u slučaju ozbiljnih digitalnih poremećaja, poput sajber napada ili tehničkih ispada. DORA upravo tu otpornost uređuje.
Da li se DORA primenjuje u Srbiji?
Ne direktno, jer Srbija nije članica EU. Ipak, DORA je relevantna za srpske IKT firme koje pružaju usluge finansijskim institucijama u EU i za srpske ogranke evropskih banaka i osiguravača.
Zašto je DORA važna za srpske IT firme?
Srpske IKT firme koje rade za finansijske institucije u EU postaju dobavljači trećih strana na koje se DORA odnosi. Usklađenost sa DORA sve češće postaje uslov za saradnju sa EU klijentima.
Koje kazne predviđa DORA?
Od 17. januara 2025. nadležne evropske supervizorske vlasti mogu da izriču kazne finansijskim entitetima i njihovim dobavljačima koji nisu usklađeni sa DORA zahtevima. Iznos zavisi od prekršaja i entiteta.
Šta su rizici trećih strana u DORA?
To su rizici koji dolaze od IKT dobavljača finansijske institucije. DORA traži da institucije pažljivo urede ugovore i nadzor nad dobavljačima, jer njihov ispad može ugroziti i samu instituciju.
Da li DORA zamenjuje druge propise o bezbednosti?
Ne zamenjuje ih, već ih dopunjuje i objedinjuje za finansijski sektor. DORA postavlja jedinstven okvir digitalne operativne otpornosti koji se primenjuje uz druge propise EU.
Kako firma da proceni da li potpada pod DORA?
Procena počinje analizom delatnosti i klijenata. Ako firma pruža IKT usluge finansijskim institucijama u EU ili je deo evropske finansijske grupe, verovatno je obuhvaćena, pa treba proveriti DORA zahteve.
Kako se firma priprema za DORA?
Priprema obuhvata uspostavljanje okvira za upravljanje IKT rizikom, uređenje prijave incidenata, planiranje testiranja otpornosti i usklađivanje ugovora sa IKT dobavljačima. Za mnoge je koristan i stručnjak za usklađenost.
Da li je DORA slična GDPR-u?
Po logici jeste, jer je i DORA regulativa EU koja utiče i na firme izvan Unije kada posluju sa EU. Razlika je u predmetu: GDPR uređuje zaštitu podataka, a DORA digitalnu otpornost finansijskog sektora.
Gde da nađem pomoć oko DORA usklađenosti?
Za procenu obuhvata i usklađivanje procesa i ugovora najbolje je angažovati pravnog ili IKT stručnjaka za usklađenost sa EU regulativom, posebno ako sarađujete sa finansijskim institucijama u EU.
O autoru
Marko RistićPreduzetnik. Osnivač i vlasnik Feruvi-ja.
Marko Ristić je preduzetnik. Svaki svoj projekat vodi od početka do kraja uz pomoć saradnika koji mu pomažu u procesu. Marko vodi razvoj strategija, arhitekture, dizajna, izrade softvera, odabira i implementacije tehnologija, osmišljavanje funkcionalnosti i celokupne marketinške aktivnosti, kao i svakodnevnu operativu. Veštačka inteligencija je sastavni deo procesa rada.
Marko je osnivač i vlasnik Feruvi-ja, internet platforme za oglase, smeštaj, vozila, nekretnine, poslove i firme, sve na jednom mestu. Trenutno je dostupna vertikala Firme, ostalih šest ulazi u plan razvoja. Sopstveni pretraživač, administratorski sistem, sistem za upravljanje sadržajem i sistem za promocije, sve napravljeno u sopstvenoj režiji.
Pored Feruvi-ja, vodi i druge digitalne projekte: 3DTapete.rs (elektronska prodavnica 3D zidnih tapeta), Manastiri.rs (platforma za tradicionalne porodične proslave i običaje), i mrežu sajtova za roditelje ExtremeKids.rs, DecjiSvet.rs, Balon.rs, TvojIzbor.rs. Kao i mnogo toga drugog, budući da je višegodišnji preduzetnik koji se bavi marketingom i sarađuje direktno sa klijentima iz inostranstva, pretežno američkog tržišta, kao i tržišta Italije, Švedske, Španije, Izraela, Finske i Nemačke.