Administrativna zabrana na platu: šta je, koliko sme da se obustavi i obaveze poslodavca

Ukratko: administrativna zabrana je pismena saglasnost kojom zaposleni dozvoljava poslodavcu da mu deo zarade obustavi i uplati direktno poveriocu, najčešće banci ili prodavcu kod kupovine na rate. Za razliku od sudske obustave, ona je dobrovoljna, ali i dalje mora da ostavi zaposlenom zaštićeni deo primanja. U ovom tekstu objašnjavamo šta je administrativna zabrana, kada i kako se uspostavlja, po čemu se razlikuje od prinudne obustave, koliko najviše sme da se obustavi i koje obaveze ima poslodavac. Napomena: ovo je informativni vodič, a za konkretan slučaj proverite važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ili se posavetujte sa računovođom ili advokatom.

Šta je administrativna zabrana

Administrativna zabrana je instrument kojim zaposleni pismeno pristaje da mu se određeni iznos iz mesečne zarade zadrži i preusmeri poveriocu. Najčešće se koristi kada zaposleni uzme kredit, kupuje na rate ili se učlanjuje uz mesečnu obavezu, pa poverilac traži sigurnost naplate. Umesto da zaposleni sam svakog meseca uplaćuje ratu, poslodavac je obustavlja od zarade i prosleđuje poveriocu.

Za razliku od sudske obustave, administrativna zabrana počiva na saglasnosti zaposlenog. Zaposleni je daje dobrovoljno i može, pod uslovima iz saglasnosti, pristati i na veći iznos obustave nego što bi to bilo moguće prinudnim putem. Upravo zato je važno da pre potpisivanja pažljivo pročita iznos, osnov i rok trajanja obustave.

Kada poslodavac sme da obustavi od zarade

Zakon o radu je jasan: poslodavac ne sme sam, po svojoj volji, da umanji zaradu zaposlenom. Obustava je dozvoljena samo u tri slučaja.

Administrativna zabrana spada u treći slučaj. Ako zaposleni nije dao pismenu saglasnost i ne postoji sudska odluka ni zakonski osnov, poslodavac nema pravo da mu obustavi bilo koji deo zarade.

Šta mora da sadrži saglasnost

Da bi administrativna zabrana bila punovažna, pismena saglasnost mora da bude precizna. Iz nje mora jasno da se vidi:

• iznos koji se obustavlja, odnosno visina mesečne rate;
• osnov obustave, to jest zbog čega se obustavlja (kredit, kupovina na rate, članarina);
• period za koji obustava važi, odnosno do kada traje.

Ako saglasnost sadrži ove elemente, poslodavac je dužan da postupi po njoj. Zato zaposleni treba da zadrži svoj primerak saglasnosti, jer je to dokaz o tome na šta je tačno pristao.

Administrativna zabrana ili sudska obustava

Ova dva pojma se često mešaju, a razlika je suštinska. Administrativna zabrana je dobrovoljna i nastaje voljom zaposlenog. Sudska, odnosno prinudna obustava nastaje u izvršnom postupku, bez obzira na volju zaposlenog, kada poverilac preko suda ili javnog izvršitelja naplaćuje dug.

Kada na istoj zaradi postoji više obustava, važi red prvenstva. Potraživanja izdržavanja, na primer alimentacija, kao i naknada štete zbog narušenja zdravlja, imaju prednost i naplaćuju se pre administrativne zabrane.

Koliko najviše sme da se obustavi

Zarada se ne sme obustaviti u celosti. Zakon uvek štiti jedan deo primanja kako bi zaposleni imao od čega da živi. Kod prinudnog, sudskog izvršenja Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje da zaposlenom mora ostati zaštićeni deo zarade, a ta ograničenja su od 2020. godine pooštrena u korist zaposlenog, tako da se na zaradama u visini minimalne obustavlja manji deo nego ranije. Tačan deo koji sme da se obustavi zavisi od visine zarade u odnosu na minimalnu i od vrste potraživanja, pa za konkretan iznos treba pogledati važeći zakon.

Kod administrativne zabrane zaposleni može pristati i na veći iznos nego što bi bilo moguće prinudno, ali ni tada kombinovane obustave ne smeju zaposlenog ostaviti bez zaštićenog dela primanja. Zbog toga poslodavac, kada na istoj zaradi ima i administrativnu zabranu i sudsku obustavu, mora da vodi računa o redosledu i o zaštićenom minimumu.

Obaveze poslodavca

Administrativna zabrana nije samo obaveza zaposlenog, već i posla poslodavca. Kada poverilac dostavi zabranu, poslodavac je dužan da je uredno evidentira, da tačno obustavlja iznos i da ga na vreme prosleđuje. Poslodavac često treba i da potvrdi prijem zabrane i vrati poveriocu popunjen obrazac sa podacima o zaposlenom i njegovim primanjima. Propust u ovom delu, na primer da se zabrana ne sprovede ili da se ne vrati obrazac, može poslodavcu doneti odgovornost, pa i novčanu kaznu. Zato je dobro da knjigovodstvo i kadrovska služba imaju jasan postupak za prijem i sprovođenje administrativnih zabrana.

Kako se administrativna zabrana gasi

Administrativna zabrana prestaje kada se ispuni obaveza zbog koje je uspostavljena, na primer kada se kredit ili rate u celosti otplate, ili kada istekne period naveden u saglasnosti. Poverilac tada obaveštava poslodavca da obustavu treba prekinuti. Ako zaposleni promeni poslodavca, nova administrativna zabrana se po pravilu dostavlja novom poslodavcu, jer se obustava vezuje za zaradu koju zaposleni prima.

Primer iz prakse

Zamislimo zaposlenog koji uzima gotovinski kredit sa mesečnom ratom i banka traži administrativnu zabranu kao dodatnu sigurnost naplate. Zaposleni potpisuje saglasnost u kojoj piše tačan iznos rate, osnov, to jest broj ugovora o kreditu, i period otplate. Banka tu saglasnost dostavlja poslodavcu. Od tog trenutka poslodavac svakog meseca, pri obračunu zarade, obustavlja ratu i uplaćuje je banci, umesto da to radi sam zaposleni. Kada poslednja rata bude plaćena, banka obaveštava poslodavca da obustavu prekine, i zaposleni ponovo prima celu zaradu.

Ako isti zaposleni u međuvremenu dobije i sudsku obustavu, na primer za alimentaciju, poslodavac mora da poštuje red prvenstva. Alimentacija se naplaćuje pre administrativne zabrane, a poslodavac pazi da posle svih obustava zaposlenom ostane zaštićeni deo zarade. Ako zbir obustava premašuje ono što je dozvoljeno, deo administrativne zabrane se privremeno ne sprovodi dok se prioritetno potraživanje ne izmiri.

Česte greške i kako ih izbeći

U praksi se najčešće greši na nekoliko mesta. Prva greška je obustava bez valjanog osnova, kada poslodavac umanji zaradu iako ne postoji ni sudska odluka, ni zakonski osnov, ni pismena saglasnost. Druga je nepotpuna saglasnost, u kojoj nedostaje iznos, osnov ili period, pa nije jasno na šta je zaposleni tačno pristao. Treća je zanemarivanje reda prvenstva, kada se administrativna zabrana sprovodi pre prioritetnog potraživanja poput alimentacije.

Za zaposlenog je najvažnije da pre potpisivanja pročita iznos i rok i da zadrži svoj primerak saglasnosti. Za poslodavca je ključno da ima jasan interni postupak: da svaku zabranu evidentira, proveri da li je potpuna, uskladi je sa drugim obustavama i na vreme vrati poveriocu popunjen obrazac. Kada knjigovodstvo i kadrovska služba ovo rade uredno, administrativna zabrana teče bez zastoja i bez rizika od kazne.